U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.
Izjava američkog profesora i autora knjiga na listi bestselera Njujork tajmsa Bajrona Dorgana da težak rad i pametan rad ponekad mogu biti dve različite stvari, prilično dobro opisuje problem koji Srbija ima – mnogo truda za mršave rezultate. Eurostat je lansirao Srbiju na drugo mesto u Evropi, odmah iza Turske, po količini vremena koje njeni građani provode na poslu. Radnici u Srbiji su tokom 2024. godine u proseku radili 41,3 sata nedeljno, što je preko pet sati duže od proseka Evropske unije. Ako se gleda dužina radnog vremena, mi smo daleko vredniji od stanovnika najbogatijih evropskih zemalja, koji prosečno rade oko 34 sata nedeljno, a Holanđani ni toliko.
Zašto, onda, nismo podjednako imućni? Zato što prosečan radnik u bogatijim zemljama uradi mnogo više za znatno kraće vreme, pokazuje analiza Aleksandre Anić, vanredne profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu o produktivnosti rada u Srbiji i Evropskoj uniji. Prosečna radna nedelja u EU traje 36 sati, ali je produktivnost po času rada 4,2 puta veća nego u Srbiji, dok je u evrozoni 4,7 puta veća. Norvežani rade prosečno ispod 34 sata nedeljno, međutim, produktivniji su preko osam puta po času rada od nas.
Razlika je najmanja u poređenju sa Bugarskom i Rumunijom. Bugari rade 39 sati nedeljno i za 20% su produktivniji po času rada nego mi, dok Rumuni tokom nedelje provedu na poslu 38,8 sati, ali su zato 50% produktivniji po satu od prosečnog radnika u Srbiji.
Nezadovoljni i radnici i poslodavci
Koliko je srpski radnik plaćen za to što obara rekorde u dužini vremena koje provodi na poslu? Prosečna naknada po času rada u 2024. iznosila je 9,6 evra u Srbiji, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi dostigla 14,2, u Evropskoj uniji 30 a u evrozoni 34 evra po satu. To znači da je naknada po času rada u EU i evrozoni u proseku bila veća za tri do 3,5 puta, ali ta razlika u nadnicama nije toliko velika kao razlika u produktivnosti po satu rada u korist Unije.
Autorka analize skreće pažnju da je razlika u naknadama između Srbije i najrazvijenijih članica EU, Skandinavije i Zapadne Evrope, veća kada se posmatra naknada po času rada u odnosu na naknadu po zaposlenom, upravo zato što se u tim zemljama radi kraće.
Ukoliko se naknade uporede prema paritetu kupovne moći, zaostajanje Srbije boli još više. Uporedni podaci pokazuju da mereno paritetom kupovne moći, naknade u EU su u proseku 80% veće po zaposlenom i čak 89% veće po času rada u odnosu na Srbiju. Te razlike su manje u poređenju sa prosekom CIE, gde su naknade veće 40% po zaposlenom i 29% po času rada nego u Srbiji. Grčka je jedina zemlja EU koja je imala čak manju naknadu po času rada prema paritetu kupovne moći u odnosu na nas i to za 9%, dok je naknada u Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj veća za oko 10%.
Iz navedenih podataka o nadnicama i produktivnosti jasno je zašto nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci u Srbiji. Radnici smatraju da su potplaćeni za toliki rad, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni imajući u vidu njihovu produktivnost, ali nemaju mnogo izbora osim da dižu zarade u situaciji kada posla ima više nego radnika. Međutim, u problemu je celokupna srpska privreda, jer kako upozorava Anić, neopravdano visoki jedinični troškovi rada u Srbiji u odnosu na zemlje EU dodatno umanjuju konkurentnost domaćih preduzeća.
Produktivnost škripi u celoj Evropi
Produktivnost rada u Srbiji jeste značajnije porasla u poslednjoj deceniji, od 2015. ona se povećala za trećinu, ali je u dužem vremenskom periodu sveukupno porasla manje nego u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope. Poljska, Rumunija, Bugarska, Letonija i Litvanija su ostvarile veći rast produktivnosti u odnosu na Srbiju od 2010. do 2024. godine. Rast je u Rumuniji iznosio preko 56%, dok je u ostalim navedenim zemljama bio oko 40%.
Rad očigledno postaje manje „plodan“ u celoj Evropi, što potvrđuju i podaci da su tokom prethodne decenije naknade po času rada rasle više od produktivnosti u većini evropskih zemalja, a ne samo u Srbiji. Takav trend je, ipak, mnogo izraženiji u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zarade u pomenutom periodu porasle su više od dva puta u Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji i Srbiji i skoro dva puta u Poljskoj.
Osnovni razlog je manjak radne snage koji je izraženiji u CIE nego na zapadu i severu Evrope. Iako ceo Stari kontinent zabrinjavajuće stari, bogate zemlje ublažavaju lošu demografiju uvozom radne snage, od koje dobar deo pristiže upravo iz manje bogatog dela Evrope.
Izgladnjivanje poljoprivrede
Ako se produktivnost poredi na nivou sektora, rak rana Srbije je poljoprivreda. Produktivnost poljoprivrednika po času rada u EU je 8,7 puta veća, a u CIE 3,7 puta veća nego u Srbiji. Koliko loša državna strategija „izgladnjuje“ domaću poljoprivredu – u kojoj su od zastarele mehanizacije još stariji proizvođači jer mladi sreću traže u profitabilnijim profesijama – pokazuje paradoks da pojedine evropske zemlje koje imaju manje plodnog zemljišta nego mi proizvedu mnogo više sa manje radnika i časova rada, ukazuje Anić.
Kada je u pitanju industrija, Centralna i Istočna Evropa je u proseku za 40% produktivnija u odnosu na Srbiju. Nemačka industrija je skoro šest puta produktivnija od naše, a ako je za utehu, industrija u pojedinim zemljama CIE, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske kuburi sa produktivnošću isto kao i naša.
Najmanje zaostajemo u IT sektoru, koji je po produktivnosti na nivou Bugarske, Hrvatske, Litvanije, Poljske i Mađarske. Ipak, produktivnost u ovoj delatnosti je skoro tri puta veća u Evropskoj uniji i evrozoni, dok je u zemljama CIE u proseku 1,2 puta veća. Najviše zaostajemo za Irskom, koja je u IT sektoru čak 12 puta produktivnija od Srbije.
Za pametnu privredu potrebna pametna država
Poslednjih nekoliko godina, IT uz građevinarstvo i rudarstvo najviše doprinosi rastu srpske privrede, ali sva tri sektora imaju značajna strukturna ograničenja i nedostatke. Građevinarstvo je previše zavisno od javnih ulaganja, a još već problem je to što država često ulaže u projekte koji nisu ekonomski i društveno korisni. Rudarstvo je pretežno u rukama stranih firmi koje iskorišćavaju prirodne resurse uz nisku rudnu rentu i bez značajnijeg prenosa znanja i tehnologija na domaću privredu. IT sektor, iako je brzorastući i veoma produktivan, najviše radi za strana tržišta a veoma malo na tehnološkom razvoju u zemlji.
Dakle, ključni problem je u načinu na koji se radi, na prvom mestu kako radi država koja svojom ekonomskom politikom neproduktivno koristi ljudske i materijalne resurse. Prelazak sa teškog na pametan rad zahteva radikalno drugačiju strategiju razvoja, usmerenu na ulaganja u zdrave preduzetničke inicijative i visoke tehnologije, a pre svega u ljude koji će doneti napredak, zaključuje Anić.
Iz toga proizilazi da je za razvoj pametne privrede potrebna pametna država. To je, po svoj prilici, najmukotrpniji rad koji predstoji Srbiji, posebno u situaciji kada u celom svetu pametne i ljude od integriteta iz javnog života proteruju siledžije.
Zorica Žarković
Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.
Foto: stockasso, Depositphotos