Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.
Građevinarstvo se već nekoliko godina unazad ističe kao jedan od ključnih sektora koji „zida“ privredni rast u Srbiji, sa udelom u BDP-u između 5,5% i 6,4% i rastom bruto dodate vrednosti (BDV) od 11% u 2024. godini. Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine građevinski sektor je sa više od 18.800 preduzeća činio skoro 14% ukupnog broja privrednih društava u Srbiji.
Približno 38% građevinskih preduzeća bilo je registrovano za izgradnju zgrada, 28% za specijalizova radove, skoro petina za arhitektonske i inženjerske delatnosti, a najmanji broj firmi (683) za izradu proizvoda od nemetalnih minerala. Pored preduzeća, u 2024. građevinske poslove je obavljalo nešto manje od 54.000 preduzetnika.
Broj radnika u građevini je rastao od 2020. do 2024. po stopi od preko 4% i prošle godine je činio 8% ukupne registrovane zaposlenosti u Srbiji. Građevinci su zapošljavali skoro 186.00 ljudi, najviše u specijalizovanim građevinskim radovima i na izgradnji zgrada.
Međutim, prosečne zarade su znatno niže u delatnostima koje najviše zapošljavaju. Radnici u delatnosti specijalizovanih građevinskih radova i izgradnji zgrada dobijali su zarade za 29% i 17% manje od proseka u zemlji, dok su plate zaposlenih u izgradnji ostalih građevina, kao i u arhitektonskim i inženjerskim delatnostima bile za 11% i za 5% iznad republičkog proseka.
Prošle godine izdato je 30.437 građevinskih dozvola, za trećinu više u odnosu na 2020. godinu, ali za 2,5% manje u poređenju sa 2023. Ukupna vrednost izvedenih radova lane je porasla za 8,6% u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 6% u poređenju sa 2023. godinom.
Smanjuju se i izvoz i uvoz
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), 2024. je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 294,1 milion evra, uz međugodišnji rast izvoza od preko 20%. Istovremeno, uvoz je vredeo 192,5 miliona evra, što je međugodišnji rast od nepunih 17%, pa je suficit iznosio 101,6 miliona evra.
Ali, kada se pogleda period od 2020. do 2024. godine, vidljivo je da spoljnotrgovinska aktivnost usporava, sa prosečnim padom izvoza od preko 8%, dok se uvoz u proseku smanjivao za 11%.
Od ukupnih ulaganja u građevinarstvo u iznosu od 921,9 miliona evra, najviše je realizovano u izgradnji ostalih građevina (311,1 miliona evra), potom u arhitektonskim i inženjerskim delatnostima (298,7 miliona), slede specijalizovani građevinski radovi (141,7 miliona), proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala (98,6 miliona evra), dok je najmanji iznos investicija od 71,8 miliona evra zabeležen u izgradnji zgrada.
U petogodišnjem periodu (2020–2024) ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima iznosio je 5,6 milijardi evra. Najveći iznos od 1,8 milijardi evra zabeležen je upravo 2024. i činio je preko 35% ukupnih stranih investicija u Srbiji tokom prošle godine.
Skoro tri četvrtine građevinaca samo finansira poslovanje
Građevinarstvo je prema poslovnim rezultatima bilo treći najuspešniji sektor u Srbiji 2024. godine, iza trgovine i prerađivačke industrije, a firme iz ove delatnosti značajno su zastupljene i na listi sto najvećih kompanija u 2024. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre (APR).
Među građevinskim preduzećima koja su prošle godine ostvarila najveću dobit predvodi Beograd na vodi sa zaradom od 7,5 milijardi dinara, slede dve kineske kompanije, China first highway engineering (4,4 milijarde) i China railway international (3,34 milijarde), a za njima američko-turski konzorcijum BehtelEnka (3,3 milijarde) i azerbejdžanska firma Azvirt sa 2,8 milijarde dinara dobiti.
Na osnovu rezultata ankete koju je PKS sprovela pred kraj prošle godine među građevinskim firmama, najveći udeo u tekućim i planiranim investicijama za 2025. godinu imaju ulaganja u građevinske objekte i opremu, dok su najmanja izdvajanja opredeljena za istraživanja i razvoj.
Tokom prethodne godine, skoro tri četvrtine preduzeća iz građevinske industrije finansiralo je poslovanje iz sopstvenih sredstava, oko 13% je koristilo kredite, dok budžetski podsticaji i ostali izvori finansiranja imaju zanemarljivo učešće. U 2024. godini, podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je tek nešto više od 6% građevinskih firmi.
Poverenje u poslovnu klimu najniže od pandemije
Kraj prethodne godine označio je preokret u građevinskom sektoru. Građevinske aktivnosti neprekidno padaju od četvrtog tromesečja 2024. godine, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u drugom kvartalu 2025. one su bile za preko 16% manje u poređenju sa istim periodom lane. Vrednost radova na zgradama je jedina uknjižila rast, dok je izgradnja puteva, cevovoda i ostalih industrijskih objekata bila u minusu za više od 26%.
Ove godine, građevinski radovi su usporili u celoj zemlji, izuzev u Beogradu, gde je aktivnost porasla za preko 19% u svim oblastima građevinarstva, pri čemu dominiraju radovi vezani za Beograd na vodi i Expo. S druge strane, u poređenju sa istim kvartalom prošle godine, vrednost građevinskih radova u Vojvodini gotovo se prepolovila, u južnoj i istočnoj Srbiji je bila manja za trećinu, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji pala je za skoro 9%.
RZS navodi da prema indikatoru ekonomskog raspoloženja, poverenje u poslovnu klimu je najniže još od 2020. koju je obeležila pandemija, a trgovina, industrija i građevinarstvo su tri oblasti kod kojih su najizraženije rezerve u pogledu novih poslova i zapošljavanja.
Stručnjaci ukazuju da se kvadrati „tope“ usled ekonomske krize koju u Srbiji produbljuju i političke napetosti, zbog teškoća u finansiranju, kamata, inflacije i birokratskih procedura, te nestašice radne snage. Procenjuje se da je zemlju napustilo oko 30.000 građevinskih radnika i da je tu prazninu na tržištu teško nadoknaditi radnicima „iz uvoza“, za koje upućeni tvrde da nisu jeftini nego jedini dostupni.
Blagi rast izvoza građevinskih materijala
Usporavanje građevinskih aktivnosti negativno utiče i na proizvođače građevinskih materijala koji su pretežno vezani za domaće tržište, jer izvoz ove robe čini svega 0,4% republičkog izvoza. Prema podacima RZS, u trgovini sa inostranstvom opekom, cementom, betonom, malterom i kamenom, Srbija je 2024. imala deficit od 15,6 miliona evra. Situacija tokom prvih pet meseci 2025. je bila nešto bolja, jer je izvoz godišnje porastao za 6,6% na 46,2 miliona evra, dok je uvoz pao za 1,2%, na 48 miliona evra, te je pokrivenost uvoza izvozom bila 96,2%.
Više od polovine izvoza građevinskog materijala čine opeka i crep, potom keramičke pločice, dok cementa uvozimo pet puta više nego što izvozimo. Domaće tržište cementa je izrazito koncentrisano, gde najveći proizvođač, kompanija Lafarge, ima već godinama tržišni udeo od 30-40%.
Ovoj kompaniji iz Beočina, koja se sa ostvarenom dobiti od 5,46 milijardi dinara našla i na prošlogodišnjoj listi „Sto naj“ Agencije za privredne registre, Vlada Srbije je u oktobru odobrila subvencije u visini od 10,6 miliona evra za izgradnju fabrike cementa kod Obrenovca. Investitor obećava da će uložiti više od 112 miliona evra u novu proizvodnju koja će biti ekološki prihvatljivija. Podsetimo da od naredne godine stupa na snagu mehanizam za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM), koje će nametnuti dodatne troškove za izvoz određenih industrijskih proizvoda na tržište EU, uključujući i cement.
Vladimir Adonov
Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.
Foto: koya979, Depositphotos