Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra dok je u istom periodu lane ostvareno 3,8 milijardi a za celu 2024. rekordne 5,2 milijarde.
Manjak ulaganja ne mogu da nadomeste ni doznake iz dijaspore, koje su u ovom periodu uvećane za 4,5% i dostigle su 4,3 milijarde. Taj novac, uprkos nešto izdašnijem usmeravanju ka nekretninama i relativno malo ka preduzetništvu, još uvek većim delom ide u potrošnju. Pri tom, male su šanse da će podaci kad bude sabrana cela prošla godina, doneti neke značajnije promene.
Vlast je za taj pad investicija optužila globalna kretanja i političku nestabilnost u zemlji aludirajući na studentske i građanske proteste, ali strane kompanije koje posluju u Srbiji za zastoj u ulaganjima navode čitavu lepezu drugih uzroka koji “idu i na dušu” državi. O narušenom investicionom miljeu govore i najavljene tužbe protiv Srbije, a osim mogućih o kojima se spekuliše, holandsko-belgijski lanac Ahold Delez objavio je da traži arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu.
Kompanija koja upravlja najvećim maloprodajnim sistemom Maxi i Shop&Go prodavnica u Srbiji, u arbitražnu proceduru ulazi zbog ograničenja marži na 20 odsto za tri četvrtine asortimana, koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra sa važenjem do februara ove godine. Ishod u ovom trenutku nije moguće predvideti, ali sudeći po tome kako smo do sada prolazili u međunarodnim sporovima, razloga za brigu ima.
I mali i veliki
Da se strane kompanije premišljaju oko investiranja u Srbiji, pokazalo je i istraživanje Demostata u kome je početkom decembra prošle godine i krajem januara anketirano 200 firmi metodom slučajnog uzorka sa spiska od 800 stranih investicija iz baze NALED-a od 2000. pa nadalje. Među ispitanicama je 148 kompanija sa stranim kapitalom i 52 sa mešovitim, dok razvrstane po veličini (velika, srednja, mala i mikro), regionima i delatnosti, odražavaju strukturi privrednih subjekata u zemlji.
Na pitanje kako ocenjuju investicionu klimu u Srbiji dvostruko više njih, 39% smatra da je “loša” ili “veoma loša”, u odnosu na 17% koji kažu da je “dobra”. Svega 1% misli da je investicioni ambijent “veoma dobar” dok se za ocenu “neutralno” opredelilo 43% firmi.
Takav ambijent mnogo više pogađa mala i mikro preduzeća gde se od ukupnog broja anketiranih u toj kategoriji ispitanika čak 46,2% opredelilo za ocenu “veoma loša” a među onima koji su rekli da je samo “loše”, 23,1% su iz te kategorije firmi. Ali, ne ide mnogo dobro ni velikim sistemima, jer se za “veoma loše” opredelilo 38,5% kompanija te klasifikacije a za “samo loše” 34,6%. Ocenu “neutralno” dalo je više od polovine srednjih firmi, više od trećine velikih i oko 14% malih preduzeća. Za “dobro” se opredelilo 47% srednjih, 35,3% velikih i 17,6% malih i mikrofirmi dok je udeo odgovora “veoma dobri” na nivou statističke greške – 0,5%.
Prema delatnostima, s obzirom na to da je anketa rađena u decembru, kada je uveliko bila na snazi uredba o ograničavanju marži u velikim marketima, nije neobično što je najveći broj nezadovoljnih investicionom klimom upravo iz sektora trgovine, koji je ocenu “veoma loše” dao u 46,2% odgovora. Sledi oblast usluga sa 30,8% istih odgovora, proizvodnja u 15,4% i energetika u 7,7%.
U grupi koja je ambijent ocenika sa “loše” nalazi se 50% proizvodnih firmi, 23,1% trgovinskih, 11,5% uslužnih, 7,7% iz sektora IT i po 3,8% iz energetike i rudarstva. Kao neutralnu, investicionu klimu ocenilo je 62,8% proizvodnih firmi a tek 16,3% uslužnih, 14% trgovinskih i po 2,3% firmi iz IT, finansija i građevinarstva. Od onih koji su investicionu klimu označili kao “dobru”, nalazi se 70,6% proizvodnih firmi, 11,8% trgovinskih i po 5,9 uslužnih, iz oblasti finansija i iz automobilske industrije.
Šta sve fali
Ono što bi dodatno trebalo da alarmira kreatore ekonomske politike su rezultati dobijeni na pitanje kako firme u poređenju sa prethodne dve-tri godine ocenjuju investicionu klimu. Naime, u grupi firmi koja je ranije ambijent ocenila kao ”veoma loš”, 69,2% smatra da je ovogodišnja klima “značajno lošija”, 23,1% da je “nešto lošija” a tek 7,7% da je “približno ista”. Iz kategorije ispitanika koji su investicioni ambijent ocenili sa “loš”, “značajno lošija” poslovna klima je po mišljenju 30,8% ispitanika a isto toliko njih smatra da je “približno ista”, dok 34,6% tvrdi da je “nešto lošija”.
Među neutralnim firmama, kao “značajno” ili “nešto lošiju” poslovnu klimu navelo je 39,5% a 37,2% kaže da je “približno ista” dok tek svaki peti (20,9%) tvrdi da je “nešto bolja” ili “značajno bolja”. Za ispitanike koji koji su ukupnu investicionu klimu označili kao “dobru”, ona je za 58,8% njih “približno ista” ili “nešto bolja”, 11,8% smatra da je značajno bolja a 29,4% da je “značajno lošija” ili “nešto lošija”.