Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina čak 7,3 odsto

Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.

Naveo je da to nije neočekivano zbog trenutnog poremećaja na svetskom tržištu nafte, naftnih derivata i poljoprivredne proizvodnje i ocenio da će Euribor sigurno nastaviti latentno da raste dokle god situacija sa energentima i poljoprivrednim proizvodima ne dođe u neku ravnotežu.

Beslać je rekao, komentarišući to što je zabeležen skok Euribora od više od 0,1 procentnog poena u jednom danu, da svako kretanje Euribora na dole ili na gore deluje na finansijska tržišta kada su u pitanje zemlje koje koriste Euribor kao parametar za kreditne odnose i utvrđivanje da li će biti veća ili manja rata kredita.

Dodao je da to doprinosi tome da finansijska tržišta reaguju.

„Što se tiče građana koji imaju kredite koji su fiksirani za evro ili neku drugu valutu, oni će imati povećanja rate kredita, ali ne odmah sada ili danas već u onom obračunskom periodu kako su govorili. Kada dođe vreme da se utvrdi ponovni obračun rate, tog dana koliki bude Euribor građanima će sigurno da poraste rata kredita. Niko ne očekuje da će doći do smanjenja Euribora, samo rata može biti veća ali ne drastično“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da se stambeni krediti uzimaju na dugoročan period od 20, 30 godina, tek nakon pet, 10 ili 15 godina može da dođe do pada rata kredita.

Beslać je rekao da će ovu finansijsku turbulenciju osetiti za mesec do dva kada će poskupeti kreditna zaduženja ne samo za stambene kredite već i kredite za privredu, odnosno da će doći do povećanja cena privrednih proizvoda što se direktno prenosi na potrošače.

„Svaka turbulencija ima direktnu posledicu za potrošače bez obzira na to da li će tu cenu da snosi preduzeće ili kompanija“, napomenuo je on.

Dodao je da će kompanija ili preduzeće uvek preneti bilo koju finansijsku turbulenciju na cenu svog proizvoda ili usluge što će se odraziti na krajnje potrošače.

Na pitanje kako će skok Euribora i eventualni rast kamata uticati na Srbiju, Beslać je istakao da je Narodna banka Srbije (NBS) u zadnjih nekoliko meseci vodila ispravnu monetarnu politiku zbog toga što nije smanjivala referentne kamatne stope, ocenivši da će NBS nastaviti sa takvom politikom ukoliko ne dođe do dodatnog eventualnog skoka Euribora ili skoka američkih federalnih rezervi.

„To je jedina poluga koju država ima da deluje na ispravan način na inflaciju, a to je da preko referentne kamatne stope“, poručio je on.

Odgovarajući na pitanje šta bi trebalo da rade ljudi koji danas stoje ispred šaltera banke sa zahtevom za stambeni kredit s obzirom na to ovu situaciju, Beslać je rekao da svaki građanin koji ima dovoljne kreditne sposobnosti i potrebe za stan treba taj stan i da uzme, napomenuvši da svako treba da proceni da li će u narednih 20 godina, na koliko uzme kredite, imati stalan posao i stalne prihode.

„Morate da procenite svoje kreditne sposobnosti. Uvek treba imati u vidu kako će taj kredit da bude indeksiran, da li putem indeksacije u neku stranu valutu ili želite fiksnu kamatnu stopu. Ukoliko želite promenljivu kamatnu stopu vezanu za Euribor ili dolar, onda je to spekulacija, a ako iazberete kamatnu stopu onda ćete plaćati u početku više što ne znači da će na kraju biti više“, rekao je Beslać.