Osim nas, ovo pitanje svojim vlastima redovno postavljaju i Britanci zbog čega je njihov portal The Conversation sproveo istraživanje o nastanku i krpljenju rupa.
Istini za volju stanje na srpskim putevima češće deluje kao tema za Njuznet nego za The Conversation a takvo istraživanje bi u našoj zemlji bilo teško sprovesti i zbog nedostatka podataka. Iako ne znamo tačno koliko rupa na putevima imamo kvalitet naših kolovoza najbolje opisuje izreka da „Srbin trezan vozi kao pijani zapadnjak“, budući je trezan svesniji rupa koje mora da izbegava a kada popije onda ide pravolinijski ne mareći za opasnosti na putu.
Na Ostrvu pak postoje vrlo konkretni podaci o stanju putne mreže. Izveštaj organizacije Asphalt Industry Alliance za 2025. godinu pokazuje da je 17% lokalnih puteva u Engleskoj i Velsu tada bilo u lošem stanju. Procena je da bi za sanaciju zaostalih popravki bilo potrebno čak 12 godina i 16,81 milijardi funti. Još veću rezignaciju od ovog podatka kod Britanaca stvara činjenica da se lokalni putevi uglavnom popravljaju pred izbore jer je to nešto što glasači prvo primete.
Putevi se popravljaju tek kada propadnu
Sve što je čovek napravio vremenom propada, a propadanje je mnogo brže ako se ne održava. Tu sudbinu nisu izbegli ni putevi.
Kada su u pitanju asfaltni putevi, u njima bitumen stari, očvršćava i postaje krt. Prolazak vozila onda izaziva njihovo pucanje, a kada se pojave pukotine voda prodire u njihovu strukturu. Težina vozila i ciklusi smrzavanja i otapanja tokom smene godišnjih doba dovode do širenja pukotina, koje na kraju postaju rupe. A kada se na površini pojavi rupa strukturalni integritet slojeva ispod puta već je ozbiljno narušen.
U toj situaciji britanski i naši neimari najčešće na brzinu zakrpe put. Istraživanja pokazuju da je takav pristup relativno jeftin po pojedinačnoj intervenciji, ali veoma loš kada je u pitanju trajnost. Naime, ove „kozmetičke“ popravke traju samo nekoliko nedelja ili meseci tokom zime ili vlažnog vremena pre nego što moraju ponovo da se rade. Kada se sračuna koliko puta se određeni putevi krpe ispostavlja se da jeftine popravke zapravo uopšte nisu jeftine.
Postoji drugo rešenje
Mnogo bolji pristup bio bi preventivno održavanje koje podrazumeva intervenciju pre nego što dođe do ozbiljnog oštećenja. Preventivni tretmani, uključujući zaštitu površine i zatvaranje pukotina, pokazali su se kao znatno isplativiji jer značajno smanjuju potrebu za stalnim novim popravkama.
Istraživanja pokazuju da bi jedna funta uložena danas u preventivno održavanje puta tokom narednih 10 godina donela uštedu od 4,20 funti. Dakle, bolji sistem održavanja puteva imao bi brz pozitivan efekat.
On bi podrazumevao uspostavljanje prediktivnog i proaktivnog sistema upravljanja putevima tokom čitavog njihovog životnog ciklusa. To uključuje projektovanje otpornijih puteva, redovno praćenje njihovog stanja i pravovremeno preventivno održavanje. U tome mogu biti od velike pomoći nove tehnologije kao što su analitika podataka, veštačka inteligencija, automatizacija…
Možda će britanske vlasti i razmisliti o ovim tehnologijama međutim za naše to trenutno deluje kao daleka budućnost jer mi još uvek savladavamo lekciju kako da nam se tek otvoren put ne raspadne mesec dana po početku upotrebe.
Izvor: The Conversation
Foto: Bif