Srbija nije formalna članica EU, ali mnogi srpski privrednici odavno sarađuju sa preduzećima u Evropskoj uniji i koriste sredstva iz evropskih fondova. Privrednici na oba tržišta ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije jer je to previše skupo i priželjkuju da se što pre usaglase i procesi sertifikacije u industrijskoj proizvodnji. Međutim, ekonomska integracija ne bi smela da favorizuje velike kompanije, već da ojača mala i srednja preduzeća.
Srbija trenutno izvozi u Evropsku uniju robu vrednu više od 20 milijardi evra godišnje. To je zajednički rezultat kompanija iz EU koje su uložile u Srbiju i domaćih preduzeća koja samostalno izvoze svoje proizvode na tržište Unije. EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni naše zemlje i izvor više od dve trećine ukupnih stranih direktnih investicija u proteklih 15 godina.
Ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, što potvrđuju i primeri brojnih preduzetnika iz Srbije koji su iskoristili evropske fondove da unaprede svoje poslovanje i povećaju izvoz na tržište EU, istakao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat na događaju „EU nedelja mogućnosti“.
„U periodu od 2014. do 2027. godine za Srbiju je namenjeno oko sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bespovratnih sredstva, a veliki deo tog iznosa je već isplaćen“, navodi Bekerat i napominje da su korisnici tog novca pored preduzeća bili i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice.
Neki od najboljih rezultata postignuti su u oblasti inovacija. Mnogi inovativni preduzetnici u Srbiji iskoristili su podršku EU da razviju tehnološki vrlo napredna rešenja i sa njima izađu na svetsko tržište. Nasuprot tome, nedovoljno su iskorišćene mogućnosti koje nude IPARD fondovi poljoprivrednicima i proizvođačima hrane u Srbiji da modernizuju svoje poslovanje, ocenjuje Bekerat, pa su potrebni zajednički napori da se ova sredstva ubuduće efikasnije upotrebe.
Brže i jeftinije međunarodne transakcije
Najnoviji primer ekonomskog povezivanja pre formalnog članstva je pristup Srbije jedinstvenom sistemu plaćanja SEPA, koji će omogućiti građanima i privrednicima da međunarodne transakcije obave brže i jeftinije, ističe Bekerat. To potvrđuje i Igor Savić iz Narodne banke Srbije (NBS), koji podseća da je do sada trebalo nekoliko dana da se primi devizni priliv iz inostranstva, a ubuduće će sredstva biti raspoređena istog dana i odmah dostupna korisniku.
Sistem je tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka u Srbiji, koje su već najavile da će pojednostaviti procedure i smanjiti tarife za međunarodna plaćanja u evrima, od čega će najveću korist imati izvoznici, naročito mala i srednja preduzeća, ocenjuje Savić.
Usluga će biti dostupna u svim filijalama banaka, uključujući i manje sredine, a pored nižih transakcionih troškova, SEPA će domaćim privrednicima omogućiti lakši pristup partnerima u EU i otvoriti vrata za veće korišćenje sredstava iz evropskih fondova, predočava Savić.
Zajednički interesi srpskih i privrednika iz EU
SEPA nije samo pitanje uštede, saglasna je i Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC). To je signal firmama iz EU koje već posluju ili planiraju da uđu na srpsko tržište da dolazi do promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću. SEPA je dobar primer da ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, ističe Rakić, jer je to za privrednike preskupo. Zato je za 2.000 kompanija iz EU koje CEBAC zastupa, ali i za privrednike u Srbiji, od ogromne važnosti da se što pre usaglase i industrijski standardi, kako firme ne bi prolazile dvostruku sertifikaciju prilikom izvoza svojih proizvoda.
Rakić vidi zajednički interes i u tome da se intenzivira ekonomsko povezivanje na Zapadnom Balkanu, jer preduzeća iz EU taj prostor posmatraju kao jedinstveno tržište, koje je primarno i za izvoznike iz Srbije. Ovi i drugi koraci u daljem ekonomskom povezivanju, osigurali bi veću stabilnost i predvidivost u poslovanju, nezavisno od političkih promena u vlasti.
Dodatni modeli finansiranja
Zakoni u Srbiji predstavljaju dobru osnovu za dalje ekonomsko povezivanje, ali problemi se javljaju u njihovoj primeni, u brzini kojom se donose podzakonska akta koja su, pritom, neretko protivurečna i stvaraju nedoumice.
„Skorašnji primer je odluka Srbije da uvede karbonsku taksu, svoju verziju mehanizma CBAM koji je usvojila Evropska unija, ali zakonodavac je istovremeno ukinuo uredbu o podsticajima za reciklere. To izlaže kompanije velikim troškovima za skladištenje otpada, pri čemu nemaju informacije kada i kako će se ta situacija razrešiti“, upozorava Rakić.
Trenutno, tržišne integracije najviše pogoduju velikim kompanijama i zato Rakić predlaže da se za mala i srednja preduzeća u Srbiji, koja nemaju dovoljno kapaciteta da iskoriste postojeća sredstva iz evropskih fondova, uvedu dodatni modeli finansiranja. Reč je o mešovitom finansiranju razvojnih fondova i privatnih investitora, koje bi od firmi zahtevalo manje učešće i garancije u pribavljanju sredstava.
Teško rešiva jednačina
Kada je reč o problemima u svakodnevnom poslovanju, Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS) skreće pažnju da je trenutna situacija na granicama sa šengen zonom neodrživa. Evropska unija je izdvojila 57 miliona evra za modernizaciju 11 glavnih graničnih prelaza, ali je uvođenjem EES sistema dovela u pitanje izvoz i uvoz robe u zemljama Zapadnog Balkana, smatra Vesović.
„Privrednici u ovim državama ne mogu da se izjednačavaju sa privrednicima na primer u SAD, jer konkretno Srbija ne može da izveze ništa van zemlje a da ta roba ne ide preko teritorije EU. Ako EU ne nađe sistemsko rešenje u naredna dva meseca koje bi vozačima kamiona omogućilo da dobiju isti status kao vozači u železničkom ili avionskom saobraćaju, to bi za lokalne firme u celom regionu proizvelo velike ekonomske posledice, a strane kompanije ne bi imale interesa da ovde nastave ili započnu svoje poslovanje“, ukazuje Vesović.
Dugoročnije gledano, jedan od najvećih problema za srpska preduzeća po njegovom mišljenju je činjenica da ona troše struju koja se 60% proizvodi iz lignita. Sa uvođenjem karbonske takse u Evropskoj uniji, privreda u Srbiji našla se pred teško rešivom jednačinom – kako da zadrži tamošnje tržište i da istovremeno ne uđe u dugove koje bi nametnula isforsirana energetska tranzicija, imajući u vidu da su Srbiji za zamenu uglja čistijom energijom potrebne decenije.
Uključiti male firme u lanac dobavljača
S druge strane, Srbiji su neophodni zakoni koji će podstaći privrednike da na domaćem tržištu ispunjavaju standarde koji će im olakšati da se bolje i brže prilagođavaju propisima na stranim tržištima, ističe Vesović. On napominje da su mala i srednja preduzeća koja posluju u mašinskoj i elektroindustriji, u sektoru gume i plastike, u jednom delu hemijske industrije, a posebno u IT delatnosti, najbolje pozicionirana u izvozu. Međutim, njima je nužna sistemska podrška da bi se dalje razvijala, jer su za to potrebna velika finansijska sredstva i stručni kadrovi.
Kao jedan od dobrih primera Vesović navodi podršku koju PKS pruža kroz Evropsku mrežu preduzetništva (EEN) za povezivanje domaćih preduzeća sa partnerima u inostranstvu. Nemanja Savić, vlasnik firme „Smart Fire Block“ koja se bavi pasivnom zaštitom od požara, potvrđuje da su zahvaljujući ovom programu uveli inovativne materijale, smanjili otpad u proizvodnji i postali mnogo vidljiviji među mogućim partnerima u EU.
Savić smatra da pored uključivanja domaćih proizvođača u lanac nabavke za multinacionalne kompanije, podršku bi trebalo proširiti i na mikro i mala preduzeća, kako bi ona postala kvalitetni dobavljači za domaće firme srednje veličine. „Time bi se naše tržište mnogo čvršće integrisalo, obezbedilo brže, kvalitetnije i stabilnije snabdevanje repromaterijalima koji su neophodni u svakodnevnoj proizvodnji“, poručuje Savić.
Biznis i finansije 245, maj 2026.
Foto: alphaspirit, Depositphotos