U kojim gradovima u Evropi kupovina stana je najskuplja

Evropsko tržište nekretnina sve više pokazuje koliko su razlike između velikih gradova dramatične: dok se u pojedinim metropolama cene hlade, Švajcarska i Luksemburg i dalje drže vrh najskupljih stambenih tržišta na kontinentu.

Novo rangiranje Global Property Guide-s pokazuje da se najskuplji evropski gradovi za kupovinu stanova nalaze u relativno malom delu kontinenta. Čak četiri od pet najskupljih tržišta nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu, dok je Cirih ubedljivo na prvom mestu, sa prosečnom cijenom stana od 18.229 eura po kvadratnom metru.

To znači da je kvadrat u Cirihu gotovo dvostruko skuplji nego u Parizu, gdje prosečna cijena iznosi 9.490 eura. Iako francuska prestonica ostaje jedno od najpoznatijih i najskupljih tržišta nekretnina na svijetu, podaci pokazuju da joj švajcarski finansijski centri i dalje značajno izmiču.

Prema podacima Global Property Guide, ovo je lista deset najskupljih stambenih tržišta u Evropi, rangiranih od desetog do prvog mesta:

10. Stokholm – 8.380 €/m²
9. Kopenhagen – 8.405 €/m²
8. Oslo – 9.332 €/m²
7. Amsterdam – 9.437 €/m²
6. Pariz – 9.490 €/m²
5. Bern – 9.952 €/m²
4. Luksemburg – 10.941 €/m²
3. Lucern – 12.066 €/m²
2. Ženeva – 16.819 €/m²
1. Cirih – 18.229 €/m²

Cirih je najskuplji grad u Evropi za kupovinu stambene nekretnine. Prosječna cena stana iznosi 18.229 eura po kvadratu, a cene su u poslednjih godinu porasle 4,2 odsto, odnosno 11,7 odsto u dve godine.

Razlozi su poznati: snažan finansijski sektor, veliko prisustvo banaka i kompanija za upravljanje bogatstvom, politička stabilnost i hroničan manjak stanova. Cirih nije samo najskuplje evropsko tržište nekretnina, već dodatno povećava razliku u odnosu na konkurente.

Na drugom mestu je Ženeva, sa prosječnom cenom od 16.819 eura po kvadratu. Grad u kojem se nalaze Ujedinjene nacije, Svetska zdravstvena organizacija, Crveni krst i brojne privatne banke privlači visoko plaćene profesionalce iz cijelog sveta. Uprkos ekstremno visokim cijenama, ponuda stanova ostaje veoma ograničena.

Treće mesto pripada Lucernu, koji je možda i najveće iznenađenje liste. Iako je znatno manji od Ciriha i Ženeve, njegova atraktivna lokacija na jezeru i blizina Alpa guraju cijene na 12.066 eura po kvadratu.

Luksemburg, jedna od najbogatijih evropskih država po BDP-u po stanovniku, zauzima četvrto mjesto. U glavnom gradu, prosječna cena stana iznosi 10.941 euro po kvadratnom metru.

Ipak, tržište je u korekciji. Cijene su pale 0,9 odsto u posljednjih godinu i 6,9 odsto u poslednje dve godine, nakon decenije snažnog rasta. Uprkos tome, Luksemburg ostaje jedno od retkih mesta u Evropi gdje i tipičan jednosoban stan može lako koštati više od milion eura.

Pariz je tek šesti na listi, sa prosečnom cenom od 9.490 eura po kvadratu. Za razliku od većine gradova u top 10, francuska prestonica bilježi pad cena — 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto u dve godine.

Očekivani oporavak nakon Olimpijskih igara još se nije dogodio, dok visoki troškovi zaduživanja i dalje pritiskaju tražnju. Ipak, Pariz ostaje znatno skuplji od drugih velikih francuskih gradova: Lion je na 4.551 euro po kvadratu, Bordo na 4.443 eura, a Nant na 3.376 eura.

Amsterdam zauzima sedmo mesto, sa prosječnom cijenom od 9.437 eura po kvadratu. Hronični nedostatak stanova, stroga urbanistička pravila i snažna međunarodna tražnja i dalje guraju cene naviše. U poslednjih godinu cene su porasle 13 odsto.

Oslo je osmi, sa 9.332 eura po kvadratu, nakon oporavka norveškog tržišta nekretnina. Ipak, snažan rast beleže i drugi norveški gradovi, posebno Bergen i Trondhajm.

Kopenhagen je deveti, sa 8.405 eura po kvadratu, ali je istovremeno najbrže rastuće tržište među prvih deset: cene su porasle 14,3 odsto za godinu, odnosno 24 odsto za dve godine. To je najjači rast u ovoj grupi.

Listu zatvara Stokholm, sa 8.380 eura po kvadratu. Švedska prestonica se oporavila nakon korekcije izazvane rastom kamatnih stopa 2022. godine, a cene su u dve godine porasle 17 odsto.

Rangiranje otkriva tri ključna trenda na evropskom tržištu nekretnina.

Prvo, najskuplja tržišta više nisu samo najveće i najpoznatije metropole. Manji gradovi poput Lucerna mogu nadmašiti Pariz i Amsterdam ako imaju ograničenu ponudu, visok kvalitet života i snažnu platežnu tražnju.

Drugo, Švajcarska ostaje posebna kategorija. Cirih, Ženeva, Lucern i Bern zajedno potvrđuju da kombinacija bogatstva, stabilnosti i manjka prostora stvara tržišta koja funkcionišu drugačije od većeg dela Evrope.

Treće, visoke cene ne znače uvek i rast. Pariz i Luksemburg pokazuju da i najatraktivnija tržišta mogu ući u fazu korekcije kada kamate porastu, a kupci postanu oprezniji.

Za kupce, poruka je jasna: evropsko tržište stanova sve je manje jedinstveno tržište, a sve više skup lokalnih priča. U nekim gradovima cene se hlade, dok u drugima ograničena ponuda i dalje drži kvadrat na nivoima koji su nedostižni čak i za veliki dio evropske više srednje klase.