Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i precizira kako će Komisija utvrđivati da li su kupci postupali suprotno propisima.
Uputstvo, objavljeno u Službenom glasniku razvrstava nepoštene trgovačke prakse na one sa „crne liste“, koje su zabranjene u svim okolnostima, prakse sa „sive liste“, koje su dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, kao i slučajeve komercijalne odmazde prema dobavljačima.
Među najvažnijim pravilima ističe se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju da ugovaraju ili vrše plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Uputstvo naglašava da se ti rokovi ne mogu produžavati ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge, piše Ekapija.
Kupcima se zabranjuje i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje izvršeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu proda drugom kupcu ili je sav tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.
Uputstvo detaljno uređuje i zabranu jednostranih izmena ugovora. Kupci neće moći da menjaju rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača, dok se pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće smatrati dobrovoljnim.
Na „crnoj listi“ nalaze se i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica.
Posebno je naglašeno da kupci ne smeju da odbiju da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, pri čemu se kao pisani trag priznaje i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje se jasno vide cena, količina i rokovi plaćanja.
Na „sivoj listi“ nalaze se prakse koje mogu biti dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, među kojima su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji, kao i prenošenje troškova promotivnih akcija na dobavljače. U svim tim slučajevima kupac će morati da dokaže da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.
Dokument uvodi i preciznije kriterijume za ocenu značajnog smanjenja narudžbina. Kao značajnim smatraće se smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine, ukoliko ono ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili ostavlja dobavljača sa viškom zaliha i neiskorišćenim kapacitetima.
Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde. Kao neprihvatljivim smatraće se svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To podrazumeva uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili bilo koju drugu meru kojom bi kupac mogao da ugrozi poslovanje dobavljača.
Kako je navedeno u Uputstvu, Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju ceniti sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Dokument stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Izvor: Ekapija.com
Foto: Pixabay