Počelo je pobunom nekolicine građana protiv izgradnje saobraćajnice koja bi uništila Almaški kraj, najstariji deo Novog Sada koji je svojim nasleđem oblikovao identitet vojvođanske prestonice. Dve decenije kasnije, Udruženje građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ dobitnik je najznačajnijih evropskih priznanja i ističe se kao primer izuzetne građanske inicijative u odbrani kulturnog identiteta lokalne zajednice. Kako su u tome uspeli?
Dok uske ulice, kaldrma, raznobojne kuće i crkve iz proteklih vekova privlače mnoštvo turista u male italijanske gradove i sela, u Novom Sadu je lokalna samouprava umalo uništila jednu takvu ambijentalnu celinu. Reč je o Almaškom kraju, koji obuhvata delove Podbare i Starog grada. Naselje potiče iz 1718. godine, kada su ga nastanile srpske porodice iz sela Almaš, a prvu pravoslavnu crkvu dobilo je 1797. godine. Crkva je i dalje jedno od najprepoznatljivijih obeležja tog dela grada, ali ne i njegovo jedino istorijsko bogatstvo.
„Almaški kraj je najstariji deo Novog Sada i prostor u kojem su sačuvani gotovo svi ključni slojevi njegovog identiteta. Od seoske, preko građanske do industrijske arhitekture, kao i kroz priče o ljudima i događajima koji su ga oblikovali, ovaj kraj pruža jedinstven uvid u razvoj Novog Sada i ono što ga čini gradom kakav je danas“, kaže za B&F Violeta Đerković iz Udruženja građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“.
Udruženje su osnovali stanovnici ovog dela grada 2005. godine da bi obustavili plan gradske vlasti da kroz jezgro naselja, neposredno pored Almaške crkve, izgradi širok bulevar, što je zahtevalo da se poruši i izmesti niz kuća. „Za nas, čije porodice ovde žive generacijama, suprotstavljanje tom planu bilo je pitanje odgovornosti prema nasleđu koje smo dobili od prethodnih pokolenja“, ističe za B&F Marijan Majin, predsednik Udruženja „Almašani“.
David protiv Golijata
Građani koji su se udružili da zaštite najstariji deo vojvođanske prestonice nisu imali nikakvu garanciju da će uspeti u svom cilju, ali su se dobro povezali, organizovali i poveli svoju borbu kroz institucije. U pripremanju materijala pomogli su im saobraćajni inženjeri, arhitekte i urbanisti, potpuno besplatno. Mnogi od njih nisu ni živeli u tom delu grada, ali su ovu inicijativu doživeli kao veoma važnu.
Ti stručnjaci su ocenili da je planirana saobraćajnica problematična ne samo zato što predstavlja pretnju kulturnom nasleđu, već i sa urbanističkog i saobraćajnog stanovišta. Tvrdili su da bi njena izgradnja dodatno oštetila prostor koji je već bio degradiran neplanskom gradnjom tokom devedesetih godina prošlog veka.
„Posle opsežne pripreme, Komisiji za planove predstavili smo simulaciju koja je na tako plastičan način pokazala koliko je novi urbanistički plan apsurdan, da nije bilo nijednog argumenta koji bi se suprotstavio našem zahtevu“, priča Majin.
Ovu inicijativu podržali su i mediji, a jedan od njenih najvrednijih rezultata bio je taj što je stvorena zajednica ljudi koji su prepoznali značaj Almaškog kraja i uključili se u njegovo očuvanje, naglašavaju naši sagovornici. Zahvaljujući međusobnoj slozi i dobroj organizaciji, građani su izdejstvovali da se sporni urbanistički plan povuče. To su doživeli kao pobedu Davida nad Golijatom, jer je mala grupa komšija nadjačala celu gradsku administraciju.
Odbrana dostojanstva
No, povlačenje urbanističkog plana predstavljalo je tek prvu dobijenu bitku. Ona je bila teška, ističu sagovornici B&F-a, jer u to vreme nisu svi bili pobornici ideje da bi očuvanje kulturne baštine trebalo da bude prioritet u razvoju lokalne zajednice. Iako su kulturno nasleđe i identitet duboko povezani sa kolektivnim dostojanstvom, u praksi su često podređeni ekonomskim interesima investitora i pojedinaca koji u gradnji vide priliku da unaprede sopstveni standard.
„Suočavali smo se brojnim teškoćama, uključujući i činjenicu da su neki ljudi videli priliku da reše svoje životne probleme tako što će zameniti neuslovnu dvorišnu kućicu za stan u novogradnji. Ipak, uspeli smo da se izborimo da zajedničke vrednosti u koje smo duboko verovali nadjačaju pojedinačne interese“, podvlači Majin i dodaje da je upravo snažan osećaj ponosa koji „Almašani“ danas gaje prema svom kraju i njegovom identitetu jedan od najvrednijih rezultata njihove borbe.
Članstvo ovog udruženja je u međuvremenu naraslo sa desetak na oko 50 aktivnih građana i oko stotinu saradnika koji se u svakom trenutku odazivaju na akcije „Almašana“, ili i sami predlažu aktivnosti.
Nova faza borbe
Vlada Republike Srbije je 2019. godine Almaški kraj zvanično proglasila za zaštićenu prostornu kulturno-istorijsku celinu, što bi trebalo da ga sačuva od pokušaja da se neprimerenom gradnjom naruši njegova autentična arhitektura.
Tri godine kasnije, započet je projekat obnove ovog kraja, koji zajednički finansiraju i sprovode Grad Novi Sad i Pokrajinska vlada AP Vojvodine. Radovi obuhvataju zamenu podzemne infrastrukture, popločavanje ulica prirodnim kamenom, kao i restauraciju fasada i krovova objekata od kulturno-istorijskog značaja.
Udruženje građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ aktivno prati realizaciju ovog projekta. Kako ističu njegovi članovi, reč je o složenom i dugotrajnom procesu koji, kao i svako veliko gradilište, nosi određene izazove i rizike. Ipak, primećuju da se propusti sve ređe javljaju, delom i zato što uključene strane znaju „da je projekat pod budnim nadzorom i da nijedna greška neće proći neprimećeno“.
U očuvanju ovog dela Novog Sada važnu ulogu ima i saradnja „Almašana“ sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, koji vodi projekat obnove. Ta saradnja je veoma značajna jer se povremeno dešava da investitori ili građani prilikom renoviranja pokušaju da zaobiđu pravila zaštite kulturne baštine, kao na primer u slučaju postavljanja PVC izloga. „Veoma je važno da lokalna zajednica i nadležne institucije zajedno rade na tome da očuvaju duh ovog kraja“, naglašava Violeta Đerković.
O onome što je do sada uradila Almaška zajednica pročulo se daleko van Novog Sada. Udruženje građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ postalo je internacionalno poznato kada je 2019. godine postalo član u Faro mreži Saveta Evrope. Potom je u aprilu ove godine dobilo i Zlatnu nagradu „Costa Carras“ za izuzetne građanske inicijative u oblasti zaštite kulturne baštine, koju dodeljuju organizacije Europa Nostra i ELLINIKI ETAIRIA.
Za „Almašane“ to je bila potvrda da građani mogu da pokrenu promene iskrenim, promišljenim i dugoročnim aktivnostima koje su zasnovane na saradnji i dijalogu, ističe Đerković, koja je i autorka aplikacije za nagradu „Costa Carras“ i koordinatorka saradnje sa Faro mrežom Saveta Evrope.
Šta „Almašani“ savetuju drugima
Koliko iskustvo ovog novosadskog udruženja može biti dobar primer za građane u drugim sredinama širom Srbije? Naši sagovornici na prvom mestu ističu da svaka inicijativa zahteva međusobno povezivanje i udruživanje u dobro organizovanu zajednicu, jer to uvek stvara mnogo veće šanse da se ostvare rezultati koje pojedinac ne bi mogao sam da postigne.
Građanima koji se suočavaju sa sličnim problemima poručuju da, ukoliko planiraju da uđu u borbu, „moraju biti iskreni u svojim namerama, usredsređeni na konkretan problem koji ih muči a ne na priče o univerzalnoj pravdi, spremni na dijalog sa svima koji mogu da reše njihov problem i otvoreni za drugačija mišljenja“.
Pored toga, na razgovore sa onima koji donose odluke ne treba da dolaze sa spiskom žalbi, već sa predlogom rešenja koji je potkrepljen argumentima.
„To zahteva mnogo napora i istrajnosti. Pojedinci se ponekad umore, što je ljudski. Zato su važni zajedništvo i motivisanost. Imajte u vidu i da koliko god vam se u nekom trenutku činilo da vaš trud ne vredi, naše iskustvo pokazuje da svaki, baš svaki uloženi napor pre ili kasnije donosi rezultate”, optimističan je Majin.
Marija Dukić
Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.
Foto: Đorđe Radivojević