Poreske privilegije krupnog kapitala: Zašto se efikasna borba protiv iznošenja profita odlaže do ulaska u EU?

Najnoviji Nacrt, sada već i Predlog zakona o porezu na dobit na papiru ukida višedecenijske poreske privilegije krupnog kapitala, ali u praksi radi suprotno. Daje investitorima prelazni rok do 2037. godine, dok efikasne kočnice za iznošenje profita odlaže sve do dana ulaska Srbije u EU.

Sa zakonskom stopom poreza na dobit pravnih lica od 15 odsto, Srbija se na papiru nalazi u zlatnoj sredini regiona Centralne i Istočne Evrope, niže od Češke (21%), Slovačke (24%) ili Poljske (19%), ali više od Mađarske (9%) ili Bugarske (10%).

Međutim, nominalna stopa malo govori o stvarnom poreskom opterećenju krupnog kapitala. Kod velikih investicionih projekata, efektivna stopa, ona koju kompanije stvarno plate, biva drastično niža zbog podsticaja i oslobođenja, pa za najveće igrače obaveza ponekad padne i na nulu. Podizanje nominalne stope bez reforme podsticaja zato ne bi pogodilo velike investitore sa razrađenim poreskim planiranjem, već domaća mala i srednja preduzeća bez pristupa tim mehanizmima.

Zakon o budžetu Republike Srbije predviđa da ukupni prihodi od poreza na dobit pravnih lica iznose oko 2,5 odsto BDP-a. Za poređenje, Evrostat beleži da prosečno učešće tekućih poreza na dohodak i dobit pravnih lica u BDP-u zemalja Evropske unije iznosi oko 3,7 odsto. Srbija, dakle, iz poreza na dobit ubira gotovo trećinu manje od evropskog proseka.

Drugi talas usledio je nakon 2015. godine, kada se poreska politika spojila sa državnim subvencijama kroz Zakon o ulaganjima, koji je uveo kategoriju „investicija od posebnog značaja”, preko pet miliona evra ili 500 novih radnih mesta (100 u nerazvijenim opštinama). Preko Razvojne agencije Srbije, uz novčane subvencije po radnom mestu, garantovana su i poreska oslobođenja, besplatno zemljište i infrastruktura. Kategorija „posebnog značaja” ukinuta je 2023, a opšti prag za manje investitore u nerazvijenim opštinama podignut sa 100.000 na 300.000 evra. Mehanizam za najveće investitore ostao je suštinski isti, samo prerušen. Zakon o slobodnim zonama dodatno omogućava uvoz opreme i sirovina bez carine i PDV-a.

Treći talas (2018–2021) doneo je podsticaje usmerene ka takozvanoj „ekonomiji znanja”, uvođenjem dvostrukog priznavanja rashoda za istraživanje i razvoj (član 22g), kao i IP Box režima (član 25b) gde se kvalifikovani prihod od licenciranja intelektualne svojine smanjuje za 80 odsto, čime se efektivna stopa spušta na svega 3 odsto. Iako nominalno namenjene domaćim startapovima, ove mere najviše koriste velike IT kompanije i razvojni centri stranih korporacija sa resursima za poresko planiranje.

Međutim, najnoviji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica donosi naizgled istorijski zaokret jer se član 50a potpuno briše iz zakona.

Ministarstvo finansija u obrazloženju navodi da Predlog usklađuje zakon sa pravilima EU o državnoj pomoći. Desetogodišnje potpuno oslobođenje kakvo propisuje član 50a upravo je selektivna, neograničena pogodnost koju ta pravila zabranjuju (OECD Pilar 2 i „dopunski porez” za velike grupacije uređuje poseban, odvojen zakon o globalnom minimalnom porezu). Država je time primorana da napusti taj režim. Ali, đavo leži u detaljima, tačnije u prelaznim odredbama Predloga.

Ukidanje člana 50a stupa na snagu tek 1. januara 2027. godine, ali Predlog zakona (član 22) izričito propisuje da će svi obveznici koji pravo na ovo poresko oslobođenje ostvare do 31. decembra 2027. godine, moći nesmetano da ga koriste i dalje, sve do isteka svog desetogodišnjeg roka. Poreskim obveznicima i stranim investitorima time je ostavljen vrlo dugačak „poslednji prozor” od preko godinu dana da formalizuju planirana ulaganja i osiguraju potpuno oslobođenje sve do 2037. godine.

Čak i kada kompanija ostvari oporezivu dobit, postoje razrađeni mehanizmi za njeno prelivanje pre nego što dopre do budžeta. Predlog zakona tu pravi dodatni paradoks. Dok se domaćim privrednicima od 2027. ukida niz podsticaja pod izgovorom usklađivanja sa EU, istovremeno se već sada uvodi potpuno oslobođenje za prihode od dividendi i udela u dobiti ostvarene iz država članica EU (član 25 Zakona, unet članom 1 Predloga).

Mimo ove nove pogodnosti za EU kapital, za sve ostale inostrane isplate važe domaći propisi koji nominalno predviđaju porez po odbitku od 20 odsto na isplatu dividendi i kamata nerezidentnim licima (25 odsto za jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, tzv. „ofšor” zone). Međutim, Srbija ima u primeni Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) sa čak 64 države, koji, imajući primat nad domaćim zakonodavstvom, spuštaju te stope na 5 do 15 odsto za dividende, a na kamate i autorska prava ponegde i na nula do svega 10 odsto.

Dodatno, pre nego što se oporeziva dobit uopšte utvrdi, profit se često izvlači iz zemlje kroz sledeće mahinacije.

Transferne cene. Preko njih se roba i usluge među povezanim licima fakturišu po cenama koje usmeravaju profit u jurisdikcije sa nižim oporezivanjem.

Interkompanijski zajmovi. Time se dobit kćerke-firme u Srbiji umanjuje kroz visoke rashode kamata koje se plaćaju matici u inostranstvu.
Naknade za menadžment, konsalting i licencna prava. One predstavljaju dodatni način pražnjenja poreske osnovice u Srbiji.

Kombinacijom dva mehanizma, poreskog oslobođenja i podsticaja na jednoj strani, i minimiziranog poreza po odbitku na drugoj, kod pojedinih investicionih struktura može svesti ukupnu poresku obavezu na simboličan iznos. Srbija u tim slučajevima funkcioniše kao proizvodna platforma na kojoj se zaista stvara vrednost, dok se poreski prihodi od te vrednosti u najvećoj meri prelivaju van njenih granica.

Učinci ovakvog poreskog okvira jasno se vide u zvaničnim finansijskim izveštajima velikih kompanija. Na primer, kompanija Srbija Ziđin Koper je za 2023. godinu platila oko 11,5 miliona evra poreza na dobit, naspram 26,2 miliona evra koliko bi iznosio obračun po zakonskoj stopi, pa je efektivna stopa svega 6,5 odsto (umesto zakonskih 15%), zahvaljujući prenetim poreskim gubicima i iskorišćenim podsticajima. Sa druge strane, Ziđin Majning je (napomene uz finansijski izveštaj za 2025) mehanizmom iz člana 50a umanjila obračunati porez na dobit od 24,3 milijarde dinara za 10,85 odsto, spuštajući efektivnu stopu na 13,4 odsto, manje rasterećenje od Koperovih 6,5 odsto, ali i dalje daleko ispod zakonskog proseka, sve u skladu sa važećim propisima.

Ovakva praksa trebalo je da bude ograničena uvođenjem evropskih pravila protiv premeštanja dobiti (ATAD direktiva EU). Predlog zaista uvodi ova napredna pravila uključujući ograničenje priznavanja rashoda po osnovu kamata na maksimalno 30% EBITDA (član 62a), pravila za kontrolisana inostrana društva / CFC (čl. 62b–62v), pravila o izlaznom oporezivanju i hibridnim neusklađenostima.

Međutim, Predlog zakona u svojim prelaznim i završnim odredbama donosi ključnu klauzulu o odlaganju primene. Sva ova nova pravila protiv premeštanja dobiti stupaju na snagu tek na dan pristupanja Srbije Evropskoj uniji!

Dok nadležni ovo odlaganje pravdaju tehničkim razlozima, prvenstveno time da Srbija ne može efikasno primenjivati CFC pravila ili kontrolu hibridnih aranžmana bez punog pristupa evropskim mehanizmima za automatsku razmenu finansijskih podataka, krajnji ishod ostaje isti. Država formalno usvaja evropska pravila radi izveštaja i usklađivanja, ali njihovu primenu odlaže do članstva u EU. Do tada, umesto pravila 30% EBITDA, ostaje na snazi postojeće, blaže pravilo o utanjenoj kapitalizaciji.

Posledica ovakve dugogodišnje poreske politike jeste izražena strukturna asimetrija u punjenju budžeta Republike Srbije, koja se ovom izmenom zakona još dugo neće bitno promeniti.

Budući da porez na dobit pravnih lica donosi skromnih 2,5 odsto BDP-a, teret finansiranja javnih potreba: zdravstva, prosvete, infrastrukture i odbrane, prebačen je na potrošačke i dohodovne poreze koje plaćaju svi građani. Samo Porez na dodatu vrednost (PDV) donosi preko 1.000 milijardi dinara godišnje u budžet, akcize dodaju još stotine milijardi, pa zajedno sa porezom na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, građani direktno ili indirektno finansiraju blizu dve trećine ukupnih budžetskih prihoda.

Svaki put kada građanin kupi hranu u prodavnici, natoči gorivo na pumpi ili primi mesečnu platu, on plati svoj porez odmah i u punom iznosu. Sa druge strane, krupni kapital uživa u širokoj lepezi zakonodavnih oslobođenja, a sada i prelaznih rokova.

Poreska konkurencija jeste činjenica savremene ekonomije, ali otvara pitanje granice između legitimnog privlačenja investicija i prekomernog odricanja od sopstvenih prihoda. Problem nije postojanje podsticaja, koji su prisutni svuda, već njihova selektivnost, trajanje, i da li država za izgubljeno dobija dovoljnu protivvrednost. To je pitanje na koje ovaj Predlog zakona, uprkos deklarativnom „ukidanju”, i dalje ne daje zadovoljavajući odgovor.

Dok će se pred javnošću nenadležna institucija ponovo pravdati dobro poznatom demagogijom o „očuvanju prijateljstva sa bratom Sijem“ i političke neophodnosti ustupaka krupnom kapitalu, u pozadini ovih dvostrukih aršina stoji surova poreska realnost. Za kineske i druge multinacionalne korporacije čuvaju se profit i stabilno poslovanje i osiguravaju decenijski prelazni rokovi sve do 2037. godine, dok se domaćim podsticajima od 1. januara 2027. naglo sužava prostor. Dok se poreski kredit za ulaganje u inovacionu delatnost (član 50j) potpuno briše, a pravo na poreski kredit za kapitalne dobitke ostvarene u inostranstvu (član 30a) ukida od 1. januara 2027. bez ikakvog prelaznog roka za domaće privrednike, oslobođenje za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (član 46) se formalno ne briše kako je bilo predviđeno Nacrtom, nego se Predlogom zakona gura u komplikovane kalupe državne pomoći čime se značajno otežava i birokratizuje njegova primena.

Srbija svesno učvršćuje status poreskog vazala krupnog kapitala, ostavljajući svojim građanima i maloj privredi samo jednu ulogu, da kroz PDV i akcize do poslednjeg dinara plate pun račun funkcionisanja države. Interesi krupnog kapitala Predlogom zakona ostaju netaknuti do ulaska Srbije u EU.