Dok je produktivnost rada u EU u drugom kvartalu porasla 0,9%, prosečan srpski radnik za sat rada stvori 29,5 dolara, odnosno oko 43% proseka EU.
U drugom kvartalu 2026. produktivnost rada u EU porasla je za 0,9% po zaposlenom i za 0,8% po odrađenim satima u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Kako javlja Eurostat, najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom, od 4,5%, zabeležila je Slovenija. Slede je Danska sa rastom od 3,6% i Litvanija sa 3,5%. Pad produktivnosti rada po zaposlenom zabeležen je jedino u Irskoj (-1%), Rumuniji (-0,8%) i Italiji (-0,4%).
Koliko je to u novcu?
Statistika produktivnosti rada meri ostvareni učinak po jedinici uloženog rada, izražen kao BDP po zaposlenom ili po odrađenom satu.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u prošloj godini najveću produktivnost na svetu imali su irski radnici koji su po satu stvarali 164,7 dolara, a sledili su ih Lusemburžani sa 159,5 dolara.
Gde smo mi u toj statistici najbolje pokazuje podatak da prosečan srpski radnik za 60 minuta rada stvori 29,5 dolara, što je 43% proseka EU. U Zapadnoj Evropi se, prema istim podacima, po satu rada u proseku stvara 83 dolara.
Srbija nije dobro rangirana čak ni kada se u analizi izdvoji samo naš region, imajući u vidu da se za isti period rada u Severnoj Makedoniji stvara 34 dolara, Bugarskoj 37,2 dolara, Rumuniji 50,7 a u Hrvatskoj čak 58,7 dolara. Od zemalja iz okruženja iza nas su jedino Bosna i Hercegovina i Albanija.
Zašto smo manje produktivni?
Niža produktivnost Srbije posledica je više strukturnih problema, od slabijeg ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj, do neusklađenosti znanja i veština zaposlenih sa potrebama privrede.
Međunarodni monetarni fond ukazuje i na probleme u upravljanju, prevelik uticaj države na poslovno okruženje i otežan pristup finansiranju, dok Svetska banka upozorava da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju znatno više radnika nego kompanije u EU.
Problem Srbije nije samo nizak nivo produktivnosti u poređenju sa EU, već i pitanje koliko brzo naša zemlja uspeva da smanjuje taj jaz. Kako se rast zasnovan na povećanju zaposlenosti i kapitalnim investicijama postepeno iscrpljuje, budući privredni rast Srbije sve više će zavisiti upravo od povećanja produktivnosti.
Foto: Vitaly Gariev, Unsplash