Stanovnici Tadžikistana ne mogu da organizuju slavlja i sahrane kako njima padne na pamet, već moraju da se pridržavaju zakona koji radi štednje u „sitna crevca“ propisuje šta je dozvoljeno a šta ne. Glavni cilj je uterivanje skromnosti u društvo, a inspektori naplaćuju drakonske kazne čak i za „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, što obezbeđuje i do milion dolara budžetskih prihoda godišnje. Predsednik i njegova porodica zvanično se takođe zlopate i žive od minimalca, a nezvanično se baškare u bogatstvu čija vrednost se procenjuje na milijardu dolara.
Amirdžon Holmatov, stanovnik Tadžikistana, dobio je od države rođendanski poklon za pamćenje. Državni inspektori uručili su mu kaznu zato što je prekršio zakon tokom proslave svog 29. rođendana. Važeći propisi nalažu da se rođendani obavezno slave u kući, isključivo u krugu članova porodice koji žive u tom domaćinstvu. Zakon strogo zabranjuje pozivanje prijatelja, kolega sa posla, komšija, pa čak i šire rodbine, a kažnjivo je i ukoliko osoba koja slavi rođendan tim povodom organizuje posluženje na svom radnom mestu.
U slučaju prekršaja, kazne najčešće iznose oko 500 dolara. Ali, novčani iznos koji su inspektori odredili Holmatovu zbog kršenja zakona oborio je sve rekorde i beskrajno obradovao ministra finansija u Tadžikistanu Fajzidina Kahorzoda, kada je izračunao koliki su to prihodi za budžet.
Holmatov je, naime, okupio nekoliko prijatelja na ručku koji je organizovao u restoranu. Da se zadržao samo na tome, verovatno bi se uklopio u onaj prosek od 500 dolara. No, Holmatov nije odoleo a da se ne pohvali na društvenim mrežama. Slavljenik se izgleda baš potrudio, jer je njegova rođendanska žurka imala više od 1.500 pregleda.
Državni inspektori za kvarenje veselja su procenili da je ovolikim razmetanjem u javnosti Holmatov naneo veliku štetu društvu u kojem skromnost predstavlja svetinju. Zato su odredili da slavljenik za svaki pregled mora da plati 8,2 dolara, pa je kazna samo po tom osnovu dostigla 12.300 dolara, što je skoro 40 puta veći iznos od prosečne plate u Tadžikistanu.
Uvreda za siromašne
Nesrećni slavljenik trenutno je najčuvenija žrtva Zakona o regulisanju proslava i ceremonija, koji propisuje pravila za organizovanje privatnih događaja u Tadžikistanu, od venčanja do sahrana. Ovaj zakon se u domaćoj javnosti naziva „Tanzim“, što znači „dovesti u red“. Zakon je doneo još 2007. godine doživotni predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, da bi doveo u red rasipnike koji zloupotrebljavaju običaje i tradiciju radi bahaćenja.
Vođa nacije, kako zvanično nazivaju predsednika u Tadžikistanu, neprekidno ističe u javnosti da je skromnost najveća vrlina i da imućniji građani svojim rasipništvom vređaju siromašne porodice koje sebi ne mogu da priušte tako raskošna slavlja.
Zakon detaljno propisuje pravila za organizaciju svečanih skupova kao što su svadbe, rođenje deteta, rođendani, ceremonije povodom obrezivanja muške dece, povratak sa hadžiluka, ali se odnosi i na sahrane i pomene preminulima. Pravila strogo ograničavaju trajanje skupa, broj gostiju i količinu hrane koja se služi tom prilikom.
Mahala doušnici
Država je formirala posebne organe na saveznom i lokalnom nivou koji kontrolišu kako se zakon sprovodi i poštuje u praksi. Oni na teren šalju inspektore, sa zadatkom da iznenada upadnu na slavlja i tako uhvate nespremne i domaćine i goste.
No, kako se pokazalo da su i inspektori kvarljiva roba, te ponekad pokleknu i progledaju kroz prste domaćinima kada im ovi ukažu „sitnu pažnju“, Rahmon se oslanja na još jedan stub kontrole. Uporedo je razvio mrežu „mahala doušnika“, sačinjenu od najodanijih građana. Naime, svaka četvrt (mahala) ima odabranog patriotu, koji pomno nadgleda šta se događa u komšiluku.
On prijavljuje gde se održava neka svečanost, ali njegov glavni zadatak je da dodatno nadgleda i domaćine skupa i inspektore. Ako uoči nešto iole sumnjivo, o tome mora hitno da obavesti nadležne prema dogovorenim procedurama. Kazne za kršenje zakona su veoma stroge, posebno za državne službenike i imućnije građane.
Globa i za ekstravagantno tugovanje
Slavlje povodom venčanja, na primer, može da traje do tri sata, u propisanim terminima vikendom. Mladenci mogu da pozovu najviše 150 gostiju kojima se služi samo jedno toplo jelo, uglavnom pirinač kuvan sa mesom i povrćem, a velikodušnije opštine dozvoljavaju da uz to ide i hladno predjelo.
U svadbenoj koloni mogu biti najviše četiri vozila. Zabranjeno je da se u te svrhe iznajmljuju luksuzni automobili, a nije dozvoljeno ni darivanje skupe odeće, nakita i drugih preterano dragocenih poklona. Porodice mladenaca su dužne da troškove svadbenog slavlja podele „na ravne časti“, dakle svaka plaća polovinu ukupnih izdataka.
Državni inspektori redovno dolaze nenajavljeni na venčanja. Oni prebrojavaju svaki detalj, od kuhinjskog inventara i stolica, preko gostiju do količine skuvane hrane. Ako se na svadbi prekrši bilo koje pravilo, pojavi se makar jedna „prekobrojna“ zvanica ili višak pirinča, kazne za mladence i njihove roditelje iznose od 500 do nekoliko hiljada dolara.
Za državne službenike i bogatije građane iznosi su drastično veći, dok za vlasnike ugostiteljskih objekata koji organizuju svadbena slavlja „u ilegali“, kazne se kreću od 10.000 dolara pa naviše.
Za razliku od proslava, broj ljudi na sahranama nije ograničen. Međutim, porodica preminulog ne sme da poslužuje hranu niti piće gostima nakon sahrane, kao ni tokom održavanja parastosa i pomena. Država je zabranila i „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, poput glasnog jadikovanja ili angažovanja profesionalnih narikača i objavila je poseban vodič kako ožalošćeni mogu da plaču „u okviru zakona“.
A za predsednika šta ostane
Tadžikistan je poznat po tome da ima izuzetno stroge adminstrativne kazne, sa novčanim iznosima koji daleko prevazilaze prosečan standard i znatno su rigoroznije u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Maksimalna administrativna kazna u Tadžikistanu za pojedince premašuje prosečan mesečni prihod u zemlji za više od 2,8 puta, dok u Kazahstanu iznosi oko 80% prosečne mesečne plate, nešto više od 50% u Kirgistanu i približno 35% u Uzbekistanu.
Sudovi u Tadžikistanu svake godine pokrenu između 1.200 i 1.500 prekršajnih postupaka protiv građana, vlasnika firmi i državnih službenika koji su se oglušili o pravila za regulisanje privatnih svečanosti. Po tom osnovu, u državni budžet se slije između 750.000 do preko milion dolara godišnje, što je za zemlju sa niskim standardom i malim budžetskim prihodima značajna suma.
Zakon očigledno daje rezultate, pošto većina stanovnika Tadžikistana živi više nego skromno. Prosečna plata jedva prelazi 300 dolara, a preko polovine tog iznosa prosečno domaćinstvo troši samo na hranu. Od 10 miliona stanovnika, petina živi ispod granice siromaštva. Doznake dostižu i do 40% domaćeg bruto proizvoda, pa se nameće pitanje gde završava milion dolara budžetskih prihoda od kazni koje inspektori tako revnosno svake godine naplate rasipnicima?
Tog novca nema na zvaničnom računu predsednika, koji takođe živi od minimalca. Ipak, zahvaljujući činjenici da doživotni Vođa nacije nikada ne spava jer dan i noć rešava nagomilane probleme, kao i mukotrpnom radu članova njegove porodice, kapne nešto i sa strane. Njegov sin, ćerke i zetovi kontrolišu sve u zemlji što donosi novac, banke, telekomunikacije, rudnike, aviokompanije, dok su unuci skloniji ulaganjima u luksuzne nekretnine u Dubaiju. Kad se sve sabere, procenjuje se da porodična imperija na čelu Tadžikistana raspolaže „nezvaničnim“ bogatstvom od oko milijardu dolara.
Imitatori iz komšiluka
Primer dobre prakse za uterivanje skromnosti u Tadžikistanu, pokušava da presadi u svoje dvorište i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, koji je, uzgred, promenio Ustav da bi što duže ostao na vlasti. Na njegovo insistiranje, 2020. godine Uzbekistan je praktično prekopirao zakon od suseda, s ciljem da se država obračuna s „besramnim ponašanjem“ raspikuća. Međutim, imućniji građani nalaze načine da ova pravila zaobiđu, pa se tako organizuju svadbe „u smenama“. Pošto zakon dozvoljava da mladenci na slavlje pozovu najviše 200 zvanica, prvo se upriliči proslava za goste u godinama. Kada se ona završi, sala se isprazni i organizuje se nova proslava, ovog puta za mlade svatove.
Pevači, muzičari i vlasnici ugostiteljskih objekata u Uzbekistanu više puta su protestovali na ulicama zbog usvajanja ovog zakona, a neke od vodećih muzičkih zvezda su pokretale i kampanje preko društvenih mreža da se on ukine.
Zorica Žarković
Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije
Foto: glebchik, Depositphotos