Dok je fentanil u SAD povezan sa desetinama hiljada smrti od predoziranja, u Evropi je broj takvih slučajeva znatno manji.
Razlog nije u tome što evropske kriminalne grupe navodno štite svoje tržište od ove droge, već pre svega u drugačijem razvoju tržišta opioida, obrascima njihove upotrebe i manjoj potražnji za fentanilom. Ipak, pojava drugih potentnih sintetičkih opioida pokazuje da Evropa nije imuna na novu krizu.
Fentanil i drugi sintetički opioidi bili su povezani sa oko 38.000 od približno 70.000 smrtnih slučajeva usled predoziranja u SAD tokom 2025. godine. U 16 evropskih zemalja koje su prijavile podatke, fentanil i njegovi derivati povezani su sa oko 210 smrti izazvanih drogama tokom 2024, u poređenju sa 130 godinu dana ranije. U pojedinim evropskim zemljama, međutim, poslednjih godina zabeležena je porast smrtnosti povezana sa drugim sintetičkim opioidima, naročito nitazenima.
Ove brojke nisu neposredno uporedive, jer se odnose na različite godine i geografski obuhvat, ali ukazuju na veliku razliku između američke i evropske situacije. Zašto se fentanil, koji je postao jedan od glavnih pokretača američke krize, nije podjednako proširio i na evropskom tržištu?
Dva različita puta do opioidne krize
Američka kriza nije nastala preko noći. Od kraja devedesetih godina prošlog veka, agresivno promovisanje opioidnih lekova protiv bolova, među kojima je bio i OxyContin, doprinelo je njihovom prekomernom propisivanju i širokoj upotrebi. Kada su tokom 2010-ih pooštrena ograničenja pristupa ovim lekovima, deo korisnika okrenuo se ilegalnom heroinu, a zatim i fentanilu, koji je postao široko dostupan na crnom tržištu.
Meksičke kriminalne grupe imale su važnu ulogu u širenju fentanila na američkom tržištu, uključujući njegovu proizvodnju i krijumčarenje, kao i dodavanje ove supstance drugim ilegalnim drogama. Tako je nastala kriza čije su razmere oblikovali i prethodno širenje zavisnosti od opioidnih lekova i promena ponude na ilegalnom tržištu.
Evropa nije prošla kroz uporediv talas prekomernog propisivanja opioidnih analgetika. Njihova upotreba u medicini tradicionalno je opreznija, dok je heroin dugo ostao najzastupljeniji ilegalni opioid. Njegovo tržište izgradilo se tokom više decenija, uz ustaljene krijumčarske rute, navike korisnika i postojeće načine lečenja zavisnosti.
A korisnici koji već uzimaju heroin ne prelaze automatski na drugu supstancu, posebno ako je ona dostupna u drugačijem obliku ili ako njena upotreba nosi dodatne rizike. To, međutim, ne znači da je evropsko tržište nepromenljivo niti da fentanil ne može da se proširi.
Mafija ne čuva evropsko tržište
Jedno od objašnjenja koje se povremeno pojavljuje jeste da italijanske mafijaške organizacije namerno sprečavaju ulazak fentanila u Evropu kako ne bi ugrozile svoje postojeće poslove i izgubile mušterije. Takva tvrdnja, međutim, pojednostavljuje način na koji funkcioniše organizovani kriminal.
Italijanske kriminalne grupe ne deluju kao jedinstvena organizacija koja donosi zajedničke odluke o tome koje će se droge prodavati. Različite grupe i pojedinci mogu da se bave različitim poslovima, da sarađuju ili da se nadmeću, u zavisnosti od prilika i mogućnosti zarade. Primeri kriminalnih aktivnosti povezanih sa plantažama kanabisa i preradom kokaina pokazuju da italijansko tržište nije zatvoren sistem u kojem jedna organizacija može da kontroliše sve tokove droge.
Zato je teško održiva pretpostavka da mafija sistematski štiti evropske korisnike od fentanila. Mnogo je verovatnije da njegova dosadašnja slabija zastupljenost proizlazi iz kombinacije potražnje, istorijskog razvoja tržišta opioida i načina na koji se ilegalne droge nabavljaju i distribuiraju.
Izvor: The Conversation
Foto: Colin Davis, Unsplash