Analiza Cofacea pokazuje da će globalni ekonomski rast ove godine usporiti na 2,5% zbog pogoršanja geopolitičkih sukoba, skoka cena sirovina i novih inflatornih pritisaka, uprkos otpornosti američke i pojedinih azijskih ekonomija.
Ono čega smo se pribojavali početkom leta na kraju se i ostvarilo, piše u saopštenju ove kompanije koja je specijalizovana za osiguranje potraživanja, procenu poslovnih rizika i ekonomske analize. Umesto poboljšanja, geopolitička situacija se pogoršala, stvarajući sve veći pritisak na cene sirovina i finansijske uslove, a samim tim i na ekonomsku aktivnost.
Naime, obnovljeni sukobi između Irana i SAD, kao i dodatna eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije, stavili su lance snabdevanja pod snažan pritisak i doveli do naglog rasta cena sirovina. Iako je izvoz nafte koji prolazi kroz Persijski zaliv preko Ormuskog moreuza značajno povećan, a trgovinski tokovi preusmereni, cene energenata porasle su za više od 50% kada je reč o nafti i gotovo 100% kada je reč o prirodnom gasu. Cene metala ostaju visoke, dok su cene poljoprivrednih proizvoda značajno porasle usled napada na lučke terminale na Crnom moru i toplotnih talasa širom Evrope ovog leta (+40% međugodišnje za pšenicu).
Ovakva kretanja ponovo su podstakla zabrinutost zbog novog talasa inflacije, navodeći centralne banke da povećaju referentne kamatne stope. Američke Federalne rezerve reagovale su povećanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, čime su se pridružile Evropskoj centralnoj banci (ECB), dodatno doprinoseći zaoštravanju globalnih finansijskih uslova. Od najnižeg nivoa zabeleženog sredinom januara, američki dolar ojačao je za više od 6% u efektivnom iznosu, dok su dugoročne kamatne stope u većini glavnih valutnih područja porasle za više od 100 baznih poena od kraja februara.
Kako se to odrazilo na globalnu ekonomiju?
Za sada je svetska ekonomija zadržala otpornost, naročito zahvaljujući investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i pratećim efektima rasta vrednosti imovine. Međutim, rizici nastavljaju da se gomilaju. U takvom okruženju Coface zadržava prognozu usporavanja ekonomske aktivnosti ove godine (+2,5%, nakon +2,8% u 2025. godini), pre stabilizacije naredne godine (+2,6%).
Istovremeno snizila je svoju procenu tri blickoistočne ekonomije. Saudijska Arabija (A3 → A4) izložena je napadima na svoju energetsku infrastrukturu i većinu izvoznih ruta, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (A2 → A3) i Katar (A3 → A4) ranjivi zbog svoje zavisnosti od Ormuskog moreuza.
Procena poljoprivredno-prehrambenog sektora snižena je pak u šest zemalja. U Evropi, odnosno Francuskoj, Austriji i Poljskoj, promena je prvenstveno povezana sa ekstremnim vremenskim uslovima tokom leta 2026. godine. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji ranjivost više proizilazi iz velike zavisnosti od uvoza hrane nego iz problema domaće proizvodnje. U Argentini se sektor i dalje suočava sa izazovnim finansijskim okruženjem, koje karakterišu brojni poslovni neuspesi u poljoprivredi, visoki troškovi i smanjene profitne marže.
Amerika i Azija vuku rast
U SAD ekonomija ostaje otporna zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i tržištu rada koje je blizu pune zaposlenosti (stopa nezaposlenosti od 4%).
Evropa ostvaruje nešto bolje rezultate od očekivanih, zahvaljujući otpornosti nemačke i španske ekonomije, uprkos zabrinutosti u pogledu održivosti francuskih javnih finansija.
U Aziji su kretanja neujednačena. Vijetnam (+8,4%) i Indija (+7,5%) i dalje imaju koristi od ulaganja u infrastrukturu i tehnologija povezanih sa veštačkom inteligencijom, dok domaća tražnja u Kini slabi, a rastući troškovi energije predstavljaju opterećenje za nekoliko ekonomija u regionu, uključujući Tajland i Filipine.
U Africi i Latinskoj Americi, glavni rizik i dalje predstavlja uporno visoka inflacija podstaknuta rastom cena poljoprivrednih proizvoda i energije, naročito usled efekta El Ninja.
Foto: Luisangel70, Depositphotos