Sa stopom rasta od 3-3,5% u srednjoročnom periodu, do 2030. bićemo razvijeni kao današnja Rumunija. Da bismo za isto vreme dostigli današnju Poljsku, odnosno zaposlenost veću od 70% i prosečne plate od oko 900 evra, potreban nam je rast od 5-6%. Takvog, ubrzanog razvoja nema bez dubinskih promena u strukturi privrede, u korist privatnog sektora, naročito domaćih firmi, koji jedini može da obezbedi produktivne poslove i dinamičan rast. Da bi ta transformacija bila uspešna, neophodan nam je plan razvoja, sa jasnim i realnim prioritetima šta i kako treba da uradimo za pet, za deset i više godina a koji naša država još uvek nema. Reforme koje se od nas traže u procesu pridruživanja EU jesu velika šansa za napredak, ali one ne mogu da zamene razvojne prioritete koje mi sami moramo da odredimo. Ovi su neki od glavnih zaključaka istraživanja Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) o razvojnim perspektivama evropske Srbije. U saradnji sa CEVES-om, predstavljamo deo tog istraživanja kroz naredne analize njegovih stručnjaka.
PERISKOP
8 VRZINO KOLO SOJINE SAČME ZBOG KOJEG STRADA AMAZON: Nesreća nikada ne dolazi sama
U prethodnim decenijama nepregledne površine amazonskih prašuma žrtvovane su zarad dve vodeće izvozne industrije u Brazilu: sojine sačme i goveđeg mesa. Već alarmantna situacija je potpuno eskalirala nakon izbijanja trgovinskog rata između SAD i Kine.
11 TRŽIŠTE „EKONOMSKIH“ PASOŠA I VIZA: Traži se rezervna domovina
Trenutno više od 40 država u svetu omogućava pribavljanje državljanstva ili privremenog boravka putem ulaganja, a procenjuje se da će globalno tržište „ekonomskih“ pasoša i „zlatnih“ viza do 2025. godine vredeti oko 100 milijardi dolara.
14 NOVA KRIZA I JAZ UNUTAR NJEMAČKE: Jedna država, dvije realnosti
Tri decenije nakon ujedinjenja Njemačke i prvobitne euforije zbog pada Berlinskog zida, pokazalo se da je u praksi prevladalo pravilo „mi jesmo braća, ali nam kese nisu sestre“.
BIZNIS
16 TETRA PAK PRODUCTION: Investitor sa kojim su odrasle generacije
Veliki investitori u manjim sredinama moraju da vode računa ne samo o sopstvenom poslovanju, već i o ekonomskoj dobrobiti i povećanju ukupnog kvaliteta života u celom regionu. Samo takvo okruženje će zadržati najbolje, pospešiti lokalni razvoj i stvoriti uslove za uspeh ulaganja na duži rok, objašnjava Jovan Gligorijević, direktor Tetra Pak fabrike u Gornjem Milanovcu.
18 NEZAVRŠENI OBJEKTI I NAPUŠTENA GRADILIŠTA U SRBIJI: Mnogo hteli, pa zastali
Procenjuje se da u Srbiji ima od 20.000 pa čak do 50.000 nezavršenih stambenih i poslovnih zgrada, najviše u Beogradu, čija gradnja je obustavljena iz različitih razloga: zbog nelegalne gradnje, spornog vlasništva, stečaja ili bankrota investitora, pa do toga da je investicija započeta samo da bi se oprao novac.
22 ISPLATIVOST „EGZOTIČNIH“ SORTI U DOMAĆOJ POLJOPRIVREDI: Bamija traži sponzora
Zajedničko za većinu proizvođača „egzotičnih“ biljaka je da mali broj njih prelazi iz amaterskog u profesionalni uzgoj. Dosadašnja praksa je pokazala da novouvedena sorta, za koju se mislilo da je veoma dobra i
perspektivna, posle nekoliko godina pokaže neku značajnu manu zbog koje se isplativost zasada značajno menja.
24 POSAO NOVIH GENERACIJA: ORGANIZOVANJE GEJMING TURNIRA: Sad se ulazi na tržište, posle će biti kasno
Višednevna takmičenja u najpoznatijim i najaktuelnijim kompjuterskim igricama, čiji televizijski prenosi imaju sve veću publiku, dostupni su već nekoliko godina i u našoj zemlji. Svetske kompanije se takmiče da sponzorišu takmičarske timove, a o perspektivama esporta govori i podatak da je najplaćeniji sportista na svetu jedan američki gejmer, čiji šestogodišnji angažman vredi ravno 932 miliona dolara! Mada takmičari iz našeg regiona trenutno uspevaju tek da pokriju troškove učešća na turnirima, upućeni tvrde da i ovde predstoji rast tržišta, sa Srbijom kao liderom.
FINANSIJE
26 BANKE NEVOLJNO PRODAJU NEKRETNINE ODUZETE DUŽNICIMA: Ni rasprodaje ne privlače uvek kupce
Prodaja imovine dužnika za bankare u Srbiji je tema o kojoj nerado govore. Iako to ne priznaju, priča o oduzetim nekretninama i njihovom unovčavanju skoro da je antireklama pa bi bankari najradije da je izbegnu, iako prodaja aktiviranih hipoteka puni oglasne stupce dnevnih novina i ne može da se prikrije.
28 DA LI JE NAPLATA ZATEZNE KAMATE NAJISPLATIVIJI POSAO U SRBIJI? Na teret malih i slabijih
Prosečna stopa neto dobitka srpske privrede prošle godine je iznosila 4,8%, što je 2,19 puta manje od zatezne, a 2,6 puta niže od kamata koje prihoduju poreski organi za okasnela plaćanja javnih prihoda. U zemljama evrozone odgovarajuća mera profitabilnosti je u proseku 7,3%, dok je zatezna kamata 8%, pa su ove veličine praktično ujednačene. Tako, isti model zatezne kamate u EU samo štiti privrednike od gubitaka, a kod nas šalje poruku da im je dvostruko isplativije da se bave poslovnim i finansijskim mahinacijama koje će njihove partnere, pre svega manja preduzeća, dovesti u poziciju docnje i plaćanja zatezne kamate, nego da razvijaju sopstveno poslovanje.
32 NEOBANKE PROTIV TRADICIONALNIH BANAKA: KO DOBIJA UTAKMICU? Mnogo buke, malo podataka
One su digitalne, nezavisne i moderne. Ako je verovati njihovim saopštenjima, podjednako ih vole investitori, klijenti i mediji. Čak su i imena neobanaka originalna, na granici teatralnog – jedna se zove „86 400“, po broju sekundi u danu, a njeno geslo poručuje da u svakoj sekundi stvara novu vrednost. Ipak, kada se malo razgrne prašina koja se diže oko njih, vidi se da stvari idu veoma poznatim tokom, u kome se prvo pevaju ode fantastičnim startapovima koji će promeniti svet, da bi se onda sa strepnjom pratilo da li zaista ostvaruju rast poslovanja i mogu li, na kraju krajeva, da naprave profit.
34 ULAGANJA U NEBULOZNE POSLOVNE MODELE: Kako spiskati 100 milijardi dolara
Jeftin novac i prihodi od nafte, te očajnička potreba da se taj novac negdje plasira, glavno su pogonsko gorivo koje je vrijednosti novih kompanija sa upitnom budućnošću „naduvalo” na desetine milijardi dolara. Najsvježiji primjer, kolaps perjanice među investicijama Vision fonda, kompanije WeWork koja je kao glavnu svrhu svog
postojanja navodila „podizanje globalnog nivoa svjesnosti“, predstavlja prelomni trenutak kada su se i sami investitori počeli pitati „da li te firme stvarno vrijede toliko?”
TEMAT
39 KAKO IZGLEDA RAZVOJNA VIZIJA SRBIJE? Staje u dve reči – nema je
Za razliku od prosperitetnih evropskih zemalja kojima težimo, Srbija nema jasan i argumetovan plan razvoja šta su njeni ciljevi, niti politike koje do njih treba da dovedu u narednih, pet, deset ili dvadeset godina, iako je na to obavezuje zakon. Građani i privreda su prinuđeni da se o budućnosti sopstvene zemlje informišu preko izjava zvaničnika, ali podaci poput onih o jednocifrenoj stopi nezaposlenosti, nikad nižem fiskalnom deficitu i nikad višem nivou stranih investicija, ne mogu objektivno da se sagledaju izvan šireg razvojnog konteksta. Pri tom, poređenja se prave samo sa prošlošću, bez jasne vizije šta se želi postići u budućnosti, što podriva poverenje i negativno utiče na odluke o iseljavanju, privatne investicije i preduzetničke poduhvate.
44 UBRZANI RAZVOJ ILI „STATUS QUO“ – SAMI BIRAMO: Dva puta, dve različite perspektive
Sa aktuelnom stopom privrednog rasta i prognoziranih 3-3,5% u srednjoročnom periodu, Srbija bi do 2030. dostigla nivo razvoja današnje Rumunije. Da bismo za isto vreme dostigli današnju Poljsku, odnosno zaposlenost veću od 70% i prosečne zarade od oko 900 evra, potreban nam je rast od 5-6%.
49 ŠTA JE PRESUDNO ZA USPEH SRBIJE NA PUTU KA EU? Razvoj i reforme nisu isto
Reforme koje se od nas traže u procesu pridruživanja EU jesu velika šansa za napredak, ali njihov smisao je u tome da nam pomognu da što brže i uspešnije spovedemo razvojne prioritete koje sami moramo da odredimo, u skladu sa očekivanjima i mogućnostima, jer to neće umesto nas uraditi Evropska unija. Reforme na evropskom putu se ne mogu poistovetiti sa razvojem, one su neophodan uslov i putokaz kako da se do tog razvoja dođe, a ne „recept“ za gotov proizvod.
INTERVJU
56 SRPKO LEŠTARIĆ, PREVODILAC SA ARAPSKOG: Kada su reči prozori, a ne zidovi
Srpkio Leštarić je skoro četiri decenije bio profesionalni prevodilac veoma raznolikom svetu, od političara, generala, naftnih magnata i drugih poslovnih ljudi „raznih fela“, preko pravnika i inženjera, do građevinskih radnika i beduinskih ovčara. Iako je još kao student usavršavao književni arapski u Siriji, tek kada je sa „Energoprojektom“ krenuo po Libiji i Iraku, shvatio je koliko se govorni jezik razlikuje od zajedničkog književnog – toliko da Marokanac i Iračanin mogu da se razumeju tek oko najjednostavnijih stvari, kao što je kupovina bakaluka na pijaci.
SKENER
60 POSLEDICE RASIPANJA HRANOM: Budućnost na deponiji
Viškovi hrane koji završe po svetskim đubrištima „pojedu“ kućnim i kompanijskim budžetima na stotine milijardi evra, ali i ogromne količine zemljišta, vode i energije koji su utrošeni za njihovu proizvodnju. Samo za pripremu jedne teleće šnicle utroši se čak četiri hiljade litara vode, a njeni ostaci kao i drugi bio otpad emituju metan koji je za atmosferu još pogubniji od ugljen dioksida.
62 UZGAJANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA U URBANIM SREDINAMA: Selo u gradu
Uzgajanje domaćih životinja u gradu „na crno“ može proizvesti ozbiljne zdravstvene posledice zbog nepoštovanja propisanih veterinarsko-sanitarnih uslova, a kazne za ovakve prekršaje različite su za svaki grad u Srbiji i variraju između 5.000 i 150.000 dinara. S druge strane, odluke o zabrani uzgajanja domaćih životinja na gradskim teritorijama na kojima je to ranije bilo dozvoljeno dok su bile daleke periferije, izazivaju proteste onih koji su od toga živeli jer kako kažu – grad je došao do njih, a ne oni do grada.
64 ZEMLJA ZELENIJA NEGO PRE DVE DECENIJE: Zrno po zrno pogača, drvo po drvo…
NASA je objavila rezultate istraživanja po kojima je Zemlja danas doslovno zelenija nego što je bila pre dvadeset godina, i da su za ovaj pozitivan trend ozelenjavanja najzaslužnije upravo dve države koje su mnogi prethodnih godina optuživali da svojim nekontrolisanim industrijskim rastom prete da pretvore našu planetu u prah i pepeo
– Kina i Indija.
NOVE TEHNOLOGIJE
66 ULTIMO GRAĐEVINSKA HEMIJA: Specijalni materijali za rešavanje problema
Koristeći ogromno iskustvo u svim aspektima gradnje, u koje spada i „specijalizovanje“ za rešavanje najzahtevnijih problema sanacije tokom devedesetih, kada nije bilo novih investitorskih projekata, domaće preduzeće „Ultimo građevinska hemija“ vremenom je razvilo brojne nove materijale za različite građevinske radove. Njegovo nedavno angažovanje na projektu u Gabonu pokazuje da hemijska i fizička svojstva materijala koje proizvodi donose i značajne uštede, koje uspevaju da nadomeste ogromnu razliku u ceni transporta robe iz Srbije u odnosu na troškove konkurencije iz drugih zemalja.
NAUKA
68 ZEMLJA NAKON NESTANKA ČOVEČANSTVA: Ljudsko đubre će preživeti ljude
Veliki broj naučnika iz različitih oblasti prognozira da će ljudska vrsta prestati da postoji na Zemlji mnogo pre gašenja Sunca, a nakon što „miljenik evolucije“ nestane, najveći dobitnici u ostatku živog sveta biće oni kojima je čovečanstvo bilo maćeha. Većina ljudskih pregnuća, za koje su bili potrebni milenijumi razvoja urušiće se već za nekoliko decenija ili vekova, dok će među najtrajnijim „zaveštanjima“ ostati otpad koji smo napravili i zagađena atmosfera.
KOKTEL
72 AROMATIZACIJA PROSTORA RADI PODSTICANJA KUPOVINE: I bez hleba na hleb miriše
Ako ste kockar, izbegavajte kockarnice koje mirišu na dečji puder, jer je dokazano da ovaj miris za aromatizaciju prostorija najviše opušta igrače na sreću i navodi ih da potroše više. Industrija „mirisnog“ marketinga je prošle godine u svetu vredela 45,6 milijardi dolara, a gotovo da nema delatnosti koja ga ne primenjuje radi veće prodaje. U Srbiji se petnaestak firmi bavi ovim poslom, nudeći preko 2.000 različitih mirisnih nota, čak i „miris detinjstva“.
74 ZLOUPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE RADI ŠIRENJA LAŽI: Istina je postala nebitna
Cilj lažnih vesti nije toliko plasiranje laži, koliko postepeno ubeđivanje publike da „ništa više nije istina“ ili da „svi lažu podjednako“, a u tako kreiranom ambijentu veoma je lako manipulisati ljudima. U vreme post-istine trguje se ljudskim osećanjima i ponašanjima i zanemaruju najosnovnije naučne činjenice, a upotreba računarskih algoritama u tome ima presudnu ulogu.
KOMUNIKACIJE
76 SLIKA O BANKAMA U JAVNOSTI: Dežurni krivci
Istraživanja u svetu pokazuju da su banke nakon svetske finansijske krize daleko brže i više oporavile svoje zarade, nego što se oporavilo poverenje građana u njihovo poslovanje i prioritete. Srbija se visoko kotira na „listi nepoverljivih“, ali je zanimljivo da u poslovanju sa ovdašnjim bankama građani najviše veruju zaposlenima sa kojima sarađuju. To pokazuje da uprkos brzom napretku tehnologije i poboljšanju poslovnih rezultata banaka, poverenje u Srbiji i dalje najviše zaslužuju – ljudi.
REPRINT
78 ZAŠTO NAJSTARIJI ŽITELJI JAPANA DOBROVOLJNO HRLE U ZATVORE: Ćelija kao spas
Petinu ukupnih zatvorenika u Japanu čine najstariji žitelji, a njihov broj ubrzano raste iz godine u godinu. Najveći broj zatvorenika iz ove kategorije dospeva iza rešetaka zbog sitnih krađa koje se u Japanu rigorozno kažnjavaju, a oni to namerno rade jer su udobnost, medicinska nega i pažnja koja im se poklanja u ćelijima daleko iznad onih koje imaju na slobodi. To je posebno izraženo kada je reč o starim ženama, koje su većinom same i u veoma nezavidnom materijalnom položaju. Tako se japanski zatvori malo po malo pretvaraju u staračke domove, a troškovi brige o starima u ćelijama dostigli su 50 miliona dolara godišnje.
VREMEPLOV
80 NESVAKIDAŠNJI VLASNICI TABLOIDA: Američki nudista i srpski Gandi
Da li je moguće biti vlasnik tabloida koji je zaradio gomilu novca, a koji naokolo šeta bez odeće, kao da ga je beda skinula do gole kože? Moguće je. A da li je moguće biti vlasnik tabloida i zaista živeti u bedi? Moguće je i to. Prvi je bio američki milioner, koji je umro zadovoljan u dubokoj starosti. Drugi je bio srpski skandal majstor, koji je zaradu poklanjao sirotinji i završio tragično
OTISAK MESECA