Odluka o tome koliko ćemo bioskopa otvoriti u nekom gradu, i sa koliko sala, najviše zavisi od veličine tog grada, kao i prosečne posete i cene karata na tržištu kome pripada, objašnjava poslovnu matematiku u bioskopskoj industriji Kristof Papusek, stariji partner u austrijskoj kompaniji Cineplexx International. Najnoviji u nizu njenih bioskopa biće otvoren krajem aprila u novom tržnom centru Belgrade Plaza, i imaće osam sala sa ukupno 1.500 sedišta, što je potvrda da, posle puno vremena, poseta bioskopima u Srbiji raste.
U Austriji je 1951. godine bilo preko 1.200 aktivnih bioskopskih dvorana – nalazile su se u najvećim gradovima i u najmanjim selima, od hotelskih banket-sala koje su prikazivale projekcije premijernih filmova, pa do malih bioskopa u porodičnom vlasništvu. U takvom ambijentu osnovano je preduzeće Constantin Film, kao ogranak istoimene nemačke producentske i distributerske kuće. Posao je cvetao naredne dve decenije, u korak sa velikom potražnjom, a u međuvremenu je na čelo firme došao Anton Langhamer, čija ideja je bila da se posao distribucije proširi i na upravljanje bioskopima. Postao je suvlasnik kompanije, osnovao je sopstvenu grupaciju Constantin Film Cinemas, i do početka sedamdesetih je rukovodio sa pet bioskopskih dvorana u glavnom gradu Austrije.
Tokom sedamdesetih, biznis je još više rastao, pa samim tim i broj akvizicija. Ali dok je austrijski ogranak rastao, nemački je propao jer se bavio neisplativim filmskim produkcijama. Porodica Langhamer je i dalje u Austriji širila poslovanje, dok su se tokom osamdesetih i devedesetih menjali ostali suvlasnici.
Menadžment kompanije je odlučio da se poslovanje proširi i preko granica Austrije, pa je počev od 2009. i promenom imena u Cineplexx International, prvo otvoren multipleks u nemačkom govornom području Italije, u Bolzanu u Južnom Tirolu. Međutim, jedan od glavnih zacrtanih ciljeva bilo je širenje u zemljama bivše Jugoslavije, jer čitav region ima ogroman potencijal. Kako se pojedini vlasnici ranije otvorenih bioskopa u ovim zemljama „nisu najbolje snašli“, Cineplexx International je negde preuzeo njihovo poslovanje, a na drugim lokacijama je investirao u potpuno nove objekte. Kompanija je postala regionalni lider – nedavno su otvoreni novi bioskopi u Prištini i Solunu, i sad jedino Bosna nedostaje da se „kompletira“ celo ex-YU tržište.
U ovom trenutku Cineplexx International je vlasnik 26 tradicionalnih bioskopa i multipleksa u Austriji, kao i 20 multipleksa u drugim državama, dok su još tri trenutno u izgradnji – sveukupno, skoro 300 bioskopskih sala. Kompanija ima skoro 1.500 zaposlenih, od čega 650 mladih honoraraca, uglavnom studenata koji rade kao kasiri, razvodnici ili kinooperateri. Godišnja poseta svih Cineplexx-ovih objekata broji oko 12 miliona posetilaca, a ukupna zarada iznosi približno 130 miliona evra. Danas 60% kompanije pripada porodici Langhamer, a 40% Kristofu Papuseku (Christof Papousek), koji je stariji partner i finansijski direktor.
Bioskopska matematika
Što se tiče raspoloživih načina saradnje sa vlasnicima tržnih centara, koji predstavljaju najčešći „dom” za moderne multiplekse, mogućnosti su praktično beskonačne – od modela u kojem investitori unapred osmisle i izgrade čitav objekat pa ga posle nude bioskopskim operaterima, što predstavlja opciju niskog rizika, pa do dogovora o zajedničkoj izgradnji, gde se troškovi i zarada na neki način dele. U svakom slučaju, unapred se temeljno procenjuje potencijalna profitabilnost, u kom trenutku će doći do povraćaja sredstava, kao i kakva će biti cenovna politika s obzirom na ekonomiju lokalnog tržišta.
Za dobar rezultat u ovom poslu, osim popularnih filmova, potrebno je imati atraktivne lokacije. „Odluka o tome koliko ćemo bioskopa otvoriti u nekom gradu, i sa koliko sala, najviše zavisi od veličine tog grada, kao i prosečne posete i cene karata na tržištu kome pripada. Ukoliko je u pitanju visoka cena ulaznica, kao u Austriji, bioskopske dvorane treba otvarati i u manjim gradovima – najčešće su to opštine sa više desetina hiljada stanovnika, koje su ujedno čvorišta i za manja mesta u okolini. Da bi se takva investicija isplatila očekivana poseta mora da bude oko 120.000 gledalaca na godišnjem nivou. Na Balkanu je to još uvek teško postići, pa poslovno najzahvalnija varijanta podrazumeva otvaranje multipleksa isključivo u najvećim gradovima. U principu, u Srbiji u ovom trenutku nije isplativo graditi bioskop sa manje od pet dvorana i godišnjom posetom ispod 200.000 ljudi. Gradovi koji imaju manje od 100.000 stanovnika su, za sada, ipak neisplativi”, objašnjava Papusek „bioskopsku” poslovnu matematiku za Biznis & Finansije.
Na razvijenim tržištima, kao što je austrijsko, došlo je do zasićenja, pa iako profitabilnost i dalje postoji, njen rast je relativno mali. S druge strane, na „novim” tržištima, poput balkanskog, dolazi do rasta broja posetilaca, posle dugotrajnog perioda tokom kojeg je tranzicija „pojela” tradicionalne bioskopske dvorane. Primera radi, u Srbiji je protekle tri godine beležen konstantan rast, koji se dogodio zahvaljujući širenju mreže Cineplexx-a, ali i dobrom gledanošću nekoliko domaćih filmova.
„Uprkos sadašnjoj ekonomskoj situaciji u čitavom regionu, poseta raste, te stoga dugoročno očekujemo da će doći i do povećanja profita. Videli smo da postoji veliki potencijal za širenje u Srbiji – u Beogradu su postojali samo multipleksi u Ušću i Delta City-ju. Objekat u Delta Citiju smo preuzeli od prethodnog vlasnika u pravom trenutku, dok smo u Ušće ušli kao novi zakupac i napravili bioskop od nule. Ujedno smo otvorili bioskope u Nišu i Kragujevcu, dok će za sada najmoderniji, sa osam sala i ukupnim kapacitetom od 1.500 mesta, biti otvoren u tržnom centru Belgrade Plaza, 20. aprila ove godine”, najavljuje Papusek.
Kućni bioskopi ne ugrožavaju poslovanje
U Cineplexx-u se trude da uredno implementiraju sve najmodernije tehnologije, kako bi publika na raspolaganju imala najjasniju 2D i 3D sliku, najčistiji zvuk, kao i komfor u sali. Tempiranje inovacija, međutim, može da varira u zavisnosti od ekonomske situacije na tržištu, jer se takva investicija u izvesnoj meri amortizuje kroz povećanje cene karata.
Istovremeno, svedoci smo da je tokom poslednje decenije veliki tehnološki napredak omogućio znatno kvalitetnije gledanje filmova u kućnom okruženju. „Razvoj tzv. kućnih bioskopa ne utiče negativno na posetu u našim dvoranama, zato što tu nije reč o istom doživljaju – kada gledate neki film kod kuće nikada niste fokusirani na radnju, kao što biste bili u bioskopu, uvek možete da pričate sa nekim, zaustavite prikazivanje, a ni kvalitet i veličina ‘platna’ nisu isti”, naglašava direktor Cineplexx International. S druge strane, dodaje, internet piraterija nanosi veliku štetu bioskopskim operaterima i distributerima, pa je neophodno da svi učesnici na tržištu zajedno utiču na internet provajdere, kako bi smanjili dostupnost nelegalnog sadržaja.
Svi ljudi rado gledaju filmove i idu u bioskope. Ipak, najzahvalniju publiku predstavljaju mladi i porodice sa decom, a poslednjih godina je primetan i značajan porast posetilaca koji su stariji od 40 godina, kaže naš sagovornik. Osim holivudskih spektakala koji se prikazuju po poslednjim tehnologijama, važan faktor u privlačenju publike su domaći filmovi. Upravo iz tog razloga Cineplexx International je u protekle dve godine, kao poslovni partner, pomogao snimanje dva srpska filma, „Stado“ i „Jesen samuraja“. „Ne planiramo da se upuštamo u producentski i kreativan proces proizvodnje filmova, ali ćemo u budućnosti ostati otvoreni za ovakvu vid pomoći lokalnih profesionalnih produkcija”, kaže Papusek.
Malo publike za autorske filmove
„Ukoliko procenimo da neki autorski film ima potencijala za tronedeljni ‘život’ u našim dvoranama, rado ćemo se upustiti u njegovu distribuciju, ali teško je postići konstantnu gledanost takvih filmova izvan malih art bioskopa. To je specifična tržišna niša sa relativno malom i zahtevnom publikom, sa kojom treba komunicirati preko zasebnih marketinških kanala. Zato rado sarađujemo sa festivalima, tokom kojih posetioci mogu da vide mnogo umetničkih filmova na jednom mestu”, objašnjava Kristof Papusek.