Sreća je u opadanju, saglasni su naučnici, bilo da zaključuju kako taj trend traje još od sedamdesetih prošlog veka ili da je do suštinskog preokreta došlo početkom ovog milenijuma. Zašto kod današnjih mladih, koji se uprkos ekonomskoj krizi ne lišavaju navika potrošačkog društva, preovladava uverenje da su njihovi roditelji bili srećniji, a da se budućim generacijama sve crnje piše? Psiholozi kažu – zbog izneverenih očekivanja.
Mada sreća nije roba na berzi, niti ju je moguće precizno kvantifikovati, osećaj subjektivne sreće i blagostanja postao je čest i veoma važan predmet istraživanja ne samo psihologa, sociologa i antropologa, već i ekonomista i statističara, a rezultate ovih studija često koriste i političari, kao i predstavnici advertajzing industrije širom sveta.
Najnovija studija objavljena u naučnom časopisu Social Psychological and Personality Science pokazuje da je jaz u osećaju ličnog zadovoljstva između generacija sve manji, odnosno da ljudi postaju jednako (ne)srećni, bez obzira na uzrast. Grupa psihologa iz San Dijega je u periodu između 1972. i 2014. godine sprovodila anketu na čak 1,3 milion ispitanika na tlu Sjedinjenih Država, sa veoma jednostavnim pitanjima na koje je trebalo odgovoriti opisujući sopstveni stepen sreće na skali od jedan do tri. Na osnovu dobijenih rezultata ustanovljeno je da se ukupan broj ljudi koji sebe smatraju srećnim od početka sedamdesetih pa do današnjih dana postepeno smanjivao, odnosno pao je sa 38 na 32 odsto među ispitanicima starijim od trideset godina.
Jedan raniji naučni rad šestoro psihologa sa Nacionalnog instituta za zdravlje u Sjedinjenim Državama pokušao je da ustanovi promene u osećaju sreće i blagostanja među generacijama od 1885. godine naovamo. Objektivne okolnosti, oličene u ekonomskom blagostanju, nesumnjivo su se menjale nabolje kako su decenije prolazile, sa najgorim periodima za vreme Velike depresije i neposredno posle Drugog svetskog rata. S druge strane, psihološko blagostanje temelji se na ličnim težnjama pojedinca, a naučnici su ustanovili da osobe sa većim stepenom ove vrste blagostanja u proseku imaju uspešnije karijere, duže i srećnije partnerske veze i bolje fizičko zdravlje, pa, po pravilu, i žive duže. Prema autorima ove studije, sve do prve decenije ovog milenijuma nove generacije postajale su sve srećnije, međutim, tada je došlo do – preokreta.
Zašto smo sve manje srećni?
Profesorka Anđelina Saten, sa državnog Univerziteta u Floridi, zaključuje da je razlog za preokret to što je Generacija Y („Millenials“ – starosna populacija koja je usledila za Generacijom X, a reč je o rođenima posle druge polovine osamdesetih) na svojoj „koži i duši“ osetila negativne efekte globalne finansijske krize koja je počela 2008. godine. Saten procenjuje da će budući četrdesetogodišnjaci iz Generacije Y biti daleko manje zadovoljni svojim životima od današnjih četrdesetogodišnjaka, „a očigledno je da ni ovi baš ne blistaju od zadovoljstva“. Iz toga proizilazi da iako novac nije garancija za sreću, za psihološku dobrobit je veoma bitno da postoji neki stepen ekonomske sigurnosti, izvesnosti i perspektive.
Autori ove studije ističu da, s druge strane, globalna finansijska kriza – uprkos tome što je uzrokovala smanjenja prihoda i veliku nezaposlenost – nije u mnogome poremetila trend do koga je dovelo moderno potrošačko društvo. Naime, mlađe generacije, zapravo, raspolažu sa sve više novca i nudi im se mnogo više raznovrsnih proizvoda i usluga nego u vreme kada su njihovi roditelji bili istog uzrasta. Pa gde je onda kvaka, kada su u pitanju mladi? Psiholozi kažu – u izneverenim očekivanjima.
Dodaj me za prijatelja
Po završetku Drugog svetskog rata gotovo ceo svet je bio ponet „obnovom i izgradnjom“ – od radnih akcija u SFRJ pa do američkih „zlatnih pedesetih“ i pojave rokenrola. Obnavljala se infrastruktura, civilizacijski polet osećao se i u naučnim otkrićima a, što je najvažnije, bilo je puno prostora za ekonomski rast. Danas je situacija drugačija: finansijska kriza koincidirala je sa eksplozijom modernih tehnologija, odnosno masovnom upotrebom pametnih telefona i društvenih mreža, čiji su većinski korisnici uglavnom pripadnici mlađih generacija, koji su zbog toga počeli sve više da se osećaju otuđeno, umesto da se zbližavaju sa vršnjacima.
Teoretičar medija dr Daglas Ruškof smatra da problem leži već u samom pitanju „Da li smo srećniji od naših roditelja?“, odnosno da potraga za srećom sve više liči na mitsku potragu za Svetim Gralom – to je poduhvat unapred osuđen na propast zato što je njegov cilj večito nedostižan. „Uvek možemo da pokušamo da steknemo još prijatelja na Tviteru ili Fejsbuku, uzmemo veliki godišnji odmor i otputujemo na neko još dalje i lepše mesto, ali da li ćemo time zaista postići naš cilj?“, pita se Ruškof, koji napominje da mediji kreiranjem nedostižnih ideala samo dodatno pogoršavaju situaciju.
Profesorka Saten i njeni saradnici kažu da je do sve manjeg osećaja zadovoljstva kod ljudi starijih od 30 godina došlo i zbog velike kulturološke promene u društvu, koje danas u mnogo većoj meri ističe individualizam i okrenutost ka sebi, što pre svega ide u korist potrebama prosečnih adolescenata. Slabljenje tradicionalnih društvenih veza, na šta, između ostalog, ukazuje i sve niža stopa broja sklopljenih brakova, ali i ekonomska nestabilnost i sve veća klasna neravnopravnost, takođe imaju velikog uticaja na ove rezultate. Zbog toga danas oko 30 odsto ispitanih Amerikanaca sebe smatra srećnim, za razliku od 40 odsto, koliko ih je bilo tokom sedamdesetih godina.
Statistika varljiva kao i emocije
U svetu su aktuelne dve liste koje rangiraju zemlje po stepenu ličnog blagostanja njihovih građana. World Happiness Report na godišnjem nivou sastavlja posebno telo Ujedinjenih nacija, na osnovu upitnika koji su, posle više decenija obimnog istraživanja, sačinili ekonomisti, statističari i neuronaučnici. Prema poslednjoj objavljenoj listi, za 2014. godinu, na prvom mestu su bili Švajcarci, a za njima su sledili Islanđani, Danci, Norvežani, Kanađani, Finci, Holanđani i Šveđani. Da li je, onda, istina da su Skandinavci, i severnjaci generalno, najsrećniji ljudi na svetu?
To je tek jedna strana istine, jer subjektivan doživljaj sreće u mnogome zavisi i od njene percepcije u različitim kulturama. Tako se na prvom mestu liste, koju na osnovu 144.000 ispitanika u 145 zemlje sprovodi kompanija Gallup, u 2015. našla – Panama. Iako se ostatak liste prilično podudara sa „rang listom sreće“ Ujedinjenih nacija, neke latinoameričke zemlje su se „umešale“ među skandinavske. Razlog za to je, kažu u Gallup-u, što Latinoamerikanci češće ispoljavaju pozitivna osećanja, a manje negativna, u odnosu na druge delove sveta.
Srbi su se na tri do sada objavljene UN-ove liste uglavnom nalazili oko devedesetog mesta, daleko ispod najsrećnijih, ali zato iznad Afganistanaca, Pakistanaca i žitelja podsaharske Afrike, koji su na samom dnu ovog rangiranja. Na poslednjoj Gallup-ovoj listi Srbi su na 84. mestu, a zanimljivo je da su od bivših jugoslovenskih republika bolje kotirani samo Makedonci, na 54. mestu, i Bosanci, na 69. mestu, dok su Hrvati na iznenađujućem 104. mestu, što pokazuje da ekonomski rezultati nisu i presudni. Dakle, statistika i lični doživljaj sreće jednako su varljivi.
Saša Guslov
februar 2016, broj 124.