RIF 2016 bio je prateći program 7. godišnje konferencije o razvoju Interneta u svetu i na .RS i .СРБ domenskim prostorima Srbije – DIDS 2016, u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Na njemu su predstavljeni primeri iz prakse i stavovi regionalnih stručnjaka o višeakterskom modelu upravljanja Internetom, razvoju elektronske uprave u Srbiji i regionu, internet neutralnosti, pravnoj regulativi u ovoj oblasti, ali i bezbednosti na Internetu.
U prvom bloku predavanja pod nazivom “Šta se sprema u regionu?” bilo je reči i o praktičnom upravljanju Internetom, ali i o uspešnim modulima poslovanja u domenskoj oblasti u regionu. Gabrijela Šitek, menadžer za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu u ICANN-u, pojasnila je da je višeakterski model organizacije, po kojem funkcioniše i ova korporacija, način da se sva zainteresovana lica, organizacije i kompanije uključe u proces upravljanja Internetom, jer će u julu, kada se očekuje da će se američka vlada odreći nadzora nad IANA funkcijama, one dobiti i veću odgovnornost za obezbeđivanje normalnog funkcionisanja mreže. Tom prilikom, ona je pozvala i zainteresovane studente da se prijave na NextGen@ICANN program, konkurs za podršku budućim korisnicima Interneta za koji će apliciranje biti otvoreno do 18. aprila.
Dok je govorio o praktičnom upravljanju Internetom, Ilija Bazljankov, predsednik Izvršnog komiteta švajcarske CORE Asocijacije registara, istakao je potrebu za širenjem znanja iz ove oblasti, posebno u našem regionu, i najavio intenziviranje saradnje sa organizacijama koje se bave upravljanjem Internetom, kao što je na primer domaća Diplo fondacija.
Otvoreni podaci u Srbiji i Hrvatskoj
Posle pomenutih uvodnih predavanja, na RIF-u se moglo čuti koliko je napredovao razvoj elektronske uprave u Srbiji i Hrvatskoj, i to od Marije Kujačić, načelnice Odeljenja za elektronsku upravu i podršku u Direkciji za elektronsku upravu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Srbiji, i od Tomislava Vračića, šefa Sektora za infrastrukturu u hrvatskom Ministarstvu uprave. Kujačić je prisutnima predstavila koristi od Otvorenih podataka u domaćoj upravi – javnih digitalnih podataka besplatno dostupnih na Internetu koje je moguće računarski obrađivati i analizirati – a to su transparentnost, dodata vrednost, ali i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Opravdanja za neprihvatanje ovog koncepta su i dalje prisutna u našem društvu i kreću se od tvrdnji da je kvalitet domaćih javnih podataka loš pa sve do mišljenja da se time upravi smanjuju prihodi. No, uprkos svemu navedenom, kao i nedostatku analitičkih stručnjaka, naša država se polako kreće ka otvaranju podataka prema javnosti, zaključak je izlaganja Marije Kujačić. Njen kolega po zalaganju za Otvorene podatke, Tomislav Vračić, predstavio je uslugu e-Građani u Hrvatskoj, koja je za manje od dve godine funkcionisanja došla do broja od 13.000 logovanja dnevno. Pre četiri godine, kada je počeo razvoj ovog projekta, u Hrvatskoj se, kao i danas u Srbiji, za završavanje većine birokratskih poslova čekalo u dugačkim redovima. Međutim, od 2014. godine stanovnici ove zemlje posle registracije i dobijanja svog korisničkog imena i elektronskog ključa preko usluge e-Građani mogu onlajn putem da prijavljuju porez, rođenje deteta, dobijaju obaveštenja o porodiljskim naknadama, lekarskim pregledima ili isteku ličnih dokumenata, a mogu čak i pomoću e-Dnevnika proveriti ocene i izostanke svoje dece u oko 450 škola. Tako je, po rečima Vračića, nervoza pred roditeljske sastanke prešla sa staratelja na decu, čije ocene i izostanci se danas lako mogu ispratiti pomoću nekoliko klikova.
Davor Šoštarič, direktor Instituta informatičkih nauka (IZUM) u Mariboru, autor je prvih zajedničkih programa za katalogizaciju i vođa tima za sistemsku analizu i programiranje bibliografskih aplikacija iz kojih je nastao COBISS (Kooperativni onlajn bibliografski sistemi i servisi), model sistema koji predstavlja platformu za nacionalne bibliografske informatičke sisteme u Sloveniji i još šest zemalja Jugoistočne Evrope. Da bi ovaj sistem funkcionisao biblioteke moraju biti spremne na razmenu podataka, a dok se one bave unosom istih, sistem se ubrzano razvija te danas svako može preko Android i iOS mobilnih aplikacija proveriti koja bibiloteka ima koju knjigu i da li je ona dostupna, kao i mnoge druge korisne informacije.
Neutralnost Interneta i praksa iz „domenskog sveta“
Drugi panel u ovom bloku otvorio je Domen Savič, internet aktivista iz Slovenije koji se zalaže za besplatni Internet, efikasne masovne medije i ostale otvorene kanale komunikacije. Pre nego što su se aktivisti zainteresovali za internet neutralnost, ova tema nije bila mnogo vidljiva, kaže Savič, jer javnost nije znala o njoj te nije vršila ni pritisak na vlast. Zbog svega navedenog ni vlasti nisu imale potrebu da obaveštavaju medije o neutralnosti, a usled nezainteresovanosti medija za ovu temu ona nije dopirala do šireg auditorijuma. Ovaj krug nezainteresovanosti prekinuli su aktivisti. Savič je objasnio kako je tekla borba za internet neutralnost u Sloveniji, počev od upoznavanja javnosti sa važnošću ove teme, preko razgovora sa političarima o uticaju telekomunikacionih kompanija i uopšte biznis sektora na Internet, pa sve do jasnog i smislenog poziva na akciju. U potonjoj fazi borbe javnost je aktivno vršila pritisak na predstavnike nacionalnih vlasti ali i slovenačkih predstavnika u Evropskom parlamentu. Slično se dešavalo i širom kontinenta, tako da je Evropski parlament konačno prošle godine izglasao ukidanje rominga i neutralnost interneta u celoj EU, bez podilaženja telekomunikacionim kompanijama koje su želele da nastave da blokiraju ili usporavaju određene sadržaje. Savič je svoje izlaganje zaključio porukom da regulatori, ako već u svom radu ne mogu uvek biti objektivni, onda bar moraju probati da ne rade u korist industrije a na štetu građana, jer industrija je ta koja ima mnogo načina da opstane i profitira. Za građane je to već diskutabilno.
Nataša Đukanović, direktor marketinga u Registru .ME, objasnila je kako je Crna Gora iznašla nove načine za plasiranje domena – javne aukcije od kojih je zaradila 2,7 miliona dolara, i Premium programe kod kojih su prilikom prodaje domena u fokusu i određene društvene vrednosti a od kojih je inkasirala 1.800.000 dolara. Prva aukcija domena održana je 2008. u Njujorku kada je prodat date.me za 70.000 dolara. Crna Gora inače ima specifičnu situaciju da je samo 0,97% njenih domena iz matične zemlje, dok su njihovi najčešći kupci iz Sjedinjenih Amerčkih Država i Kine, a veliku zaslugu za to duguje mogućnosti internet ekstenzije s obzirom na značenje reči “me” na engleskom jeziku.
Makedonska iskustva u uspostavljanju .MKD domena okupljenima je prenela Sanja Simonova iz MARnet-a, koja je prepričala kako je ova zemlja, posle javne diskusije i glasanja uspela da registruje svoj ćirilični domen. Mnogo duži postupak registracije domena imala je Bugarska, podsetio je Danijel Kalčev iz kompanije Digital Systems koji je osnovao bugarski registar ccTLD 1991. Bugarska stručna javnost je godinama vršila pritisak prvo na svoje vlasti da se aktivnije uključe u borbu za .BG domen, a potom i na ICANN, koji nije hteo da joj odobri ovaj nastavak, bez mnogo objašnjenja. Tek pre dve godine konačno je dobila pravo na pomenuti domen, ali uz uslov da napravi dva registra – jedan koji bi kontrolisao ćirilički, a drugi koji bi regulisao latinički domen.
U bloku broj dva pod nazivom “Pravnička priča” govorilo se o propisima, naučnim pogledima, najboljim praksama i regionalnim zakonskim izazovima vezanim za Internet. Dejvid Tejlor, partner u kompaniji Hogan Lovells koja zapošljava 2.500 pravnika i advokata, objasnio je kako se dilema iz materijalnog sveta prelila u virtuelni na primeru vinske industrije. Mnogima je i pre toga bilo jasno, rekao je Tejlor, da će industrija koja proizvodi 38,4 milijardi flaša godišnje želeti i posebno domensko ime. Posle rasprave o tome koji nastavak bi to trebalo da bude, kompanija Donuts je lansirala i .WINE i .VIN domene, i nije pogrešila – period rane registracije ovih domena se pokazao kao jedan od najsupešnijih u njenoj istoriji.
Georgi Dimitrov, rukovodilac i partner u Advokatskoj kancelariji „Dimitrov, Petrov & Co.“, je sa prisutnima u Hajatu podelio primere iz prakse bugarskih sudova, među kojima se izdvajaju odluke da se vrednost elektronskih dokumenata poistoveti sa vrednošću papirnih, što znači da se i i-mejlovi tretiraju kao legitimni dokumenti, a za početak njihovog važenja određen je momenat pristizanja poruke u elektronsko sanduče, a ne njeno čitanje.
Maja Bogataj Jančič iz slovenačkog Instituta za intelektualnu svojinu iznela je stavove o EU reformi ove pravne oblasti, pogotovu u kontekstu razvoja Interneta, koji joj je najveći izazov. Kako bi modernizovala regulatorni okvir u ovoj oblasti koji datira još iz vremena kada širokopojasni Internet nije bio mnogo raširen, Evropska komisija je reformu autorskih prava postavila za jedan od svojih prioriteta. Nemačka evroposlanica iz Piratske partije Džulija Reda dobila je zadatak da napiše Izveštaj o autorskim pravima, koji je uzrokovao burnu raspravu u EP i više od 550 amandmana za samo mesec i po dana. Njime je propisana obaveza da se radi na zaštiti autorskih prava, da se ujednači evropska regulativa u svim državama, da se balansiraju interesi svih zainteresovanih strana, ali omn sadrži i neke odredbe o kojima se mnogo raspravljalo, kao što je zahtev da javna dela pripadaju svima.
Na priču o reformi autorskog prava u EU nadovezao se i Dušan Popović, vanredni profesor na predmetima Pravo intelektualne svojine i Pravo konkurencije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na pitanje da li treba u čitavoj EU uvesti pravo izdavača na naknadu za korišćenje odlomaka vesti, iz njegovog predavanja mogao bi se izvući odgovor – ne, jer suštinski nije u pitanju korišćenje celog dela te ni “otimanje” publike.
Neda Zdraveva sa Pravnog fakulteta „Justinijan Prvi“ Univerziteta „Sv. Ćirilo i Metodije“ u Makedoniji, istakla je da nacionalne vlade treba da sarađuju tokom rada na unapređenju zaštite potrošača, a Albina Dlačić, hrvatska advokatica iz advokatske kancelarije “Dlačić”, obrazložila je u kojim slučajevima postoji odgovornost internet provajdera koji je ujedno i jedini provajder, a u kojim slučajevima u Evropi su sudovi “progledali kroz prste” po pitanju pružanja usluga onima koji krše autorska prava, bilo da je u pitanju Pirate bay ili Youtube.
Završni blok predavanja bavio se bezbednošću i na njemu su predstavljeni primeri zaštite dece i odraslih od prevara i zloupotreba na Internetu, kao i načini za podizanje svesti o sajber bezbednosti, o kojima je govorio Gorazd Božič, vođa slovenačkog Tima za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (SI-CERT). Osim Božiča, na ovom panelu učestvovao je i Domen Savič koji je predstavio Cryptoparty u Sloveniji, posvećen širenju svesti o važnosti privatnosti komunikacije, pogotovu u vremenu u kojem nas očekuje brži razvoj tehnologije koji sa sobom donosi nove opasnosti (kao što je na primer Internet of Things).
Na kraju ovog bogatog radnog dana najavljena su i dva predstojeća događaja iz ove oblasti – SEEDIG (South Eastern European Dialogue on Internet Governance ) koji će biti održan u aprilu u Beogradu, i EuroDIG (European dialogue on Internet governance) koji će u Briselu trajati od 9. do 10. juna 2016.