Povodom treće godine postojanja ćiriličkog nacionalnog internet domena .СРБ, Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) organizovao je u Galeriji „Ozon“ panel diskusiju „Ćirilica 3.0“, koju je vodio Zoran Stefanović, izdavač, producent i međunarodni kulturni aktivista.
Učesnici panela bili su domaći i regionalni stručnjaci iz različitih oblasti, a razgovarali su o društveno-tehnološkom fenomenu ćirilice na Internetu, da li ovo pismo može da opstane na globalnoj mreži i pod kojim uslovima, koje su prednosti i trenutno najveći problemi kada je u pitanju .СРБ domen, kao i o dosadašnjim rezultatima RNIDS-a na ovom polju.
Jugoslava Lulić, profesorka Srpskog jezika i književnosti, predstavila je na panelu projekat kreiranja digitalnog časopisa i kreativnog načina rada sa učenicima koji podrazumeva uporedo razvijanje jezičke i digitalne pismenosti.
Aleksandar Vasilić, rukovodilac projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ na internet sajtu славним-прецима.срб, predstavio je pomenuti projekat i pozvao građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da onlajn putem dostavljaju fotografije svojih predaka, učesnika rata.
Uroš Nedeljković, internet radnik, pravnik, bloger i bivši saradnik časopisa Biznis i finansije, govorio je o ličnim iskustvima vezanim za ćirilicu na Internetu, kao i o pravnom aspektu upotrebe ćirilice, što po njemu nikako ne sme da se svodi na političko, nacionalističko ili versko pitanje.
Mr Nenad Krajnović, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, predstavio je tokom panela „Analizu standarda, preporuka i praktičnih iskustava u primeni internacionalizovanih naziva domena (IDN)“, čiji je koautor, a koja je vrlo bitna jer i .СРБ spada u IDN domene. Studija se bavi problemima internacionalizacije servisa elektronske pošte.
Sašo Dimitrijoski, direktor MARneta, nacionalnog registra internet domena Makedonije, preneo je njihova iskustva uvođenja ćiriličkog domena .МКД. „Iako je ćirilica zvanično pismo u Makedoniji, mi smo veoma kasno ušli u proces dobijanja ćiriličkog domena. Za dve nedelje registrovano je oko 450 .МКД domena i nadam se da ćemo uz sve napore uspeti da nametnemo ćirilicu i kao zvanično pismo na makedonskom internet prostoru“, dodao je Dimitrijoski.
Poštujući svoja nacionalna pisma, do sada su 23 države, među kojima su i sve najveće zemlje sveta u kojima se ne koristi latiničko pismo (Rusija, Kina i Indija), kao i mnoge arapske i azijske zemlje, donele odluku da uvedu i nacionalne internet domene čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.
„Višejezičnost na Internetu je globalno opredeljenje. Još 2003. godine, na 32. sednici Generalne skupštine UNESCO-a u Parizu, usvojena je preporuka kojom se, između ostalog, sugeriše promocija i ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama na Internetu. Od maja 2010. na Internetu su, u okviru domena, prisutni arapsko pismo i ćirilica, a od juna i kinesko pismo, zato mislim da su nove tehnologije više izgovor nego uzrok izumiranje ćirilice na globalnoj mreži“, rekao je Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u.
Promocija i očuvanje mogućnosti korišćenja raznih jezika i pisama u savremenoj digitalnoj komunikaciji suštinski osnov za očuvanje lokalnih društvenih zajednica, poboljšanje interkulturalnog dijaloga, kao i za razvoj međusobnog razumevanja i unapređenje tolerancije, zaključak je panela „Ćirilica 3.0“.