Iako živimo u istom gradu, za 28-godišnjeg beogradskog vizuelnog umetnika Miloša Sholima Rajkovića saznali smo tek iz stranih medija, koji sa velikom pažnjom prate duhovite GIF animacije kojima kritikuje savremene društvenih anomalije. U svom prvom intervjuu „na maternjem jeziku“, Sholim ističe doprinos novih tehnologija kreativnom stvaralaštvu, ali i pretnju da nam tehnološka zavisnost pretvori život u eksterni hard disk.
Opsesija tehnologijom, vulgarna komercijalizacija svih vrednosti, globalizacija koja nastoji da nam uniformiše mozak, religijske dogme i luksuz neprimeren crkvama, američka industrija rata – neke su od najčešćih meta kritike Miloša Rajkovića, mladog beogradskog umetnika poznatog pod pseudonimom Sholim, koji je izveden iz njegovog imena Milosh, kada se čita s leva na desno. Sholimova dela su uglavnom namenjena onlajn publici, jer ih najčešče radi u GIF formatu (Graphic Interchange Format) koji omogućava da se fotografije i animacije prikažu iz više frejmova, a da ne zauzimaju mnogo prostora. Glavni motiv njegovih radova su glave poznatih ličnosti, ili ljudi koji simbolišu određene profesije, poput militarstičkog vojničkog mozga koji „širi demokratiju“, ili crkvenog zvaničnika u čijoj se glavi vrti skupocen Audi na “domaćinskom” tepihu.
Iako je stekao pobornike širom planete, Sholim tvrdi da je mentalitet Novog Beograda u kojem je odrastao u velikoj meri uticao na njegov rad. „Sve je počelo kada sam u vreme studentskih protesta 1996. krenuo u školu stripa Đorđe Lobačev”, priseća se Rajković. “Domaći andergaund stripovi i celokupna alternativna kultura Beograda tog vremena su me toliko fascinirali, da me upravo to opredelilo da upišem Dizajnersku školu, tada genijalno i sirovo mesto koje je uvek podsticalo autentičan način razmišljanja“. Rajković je 2010. diplomirao na Fakultetu za umetnost i dizajn, ali u svom radu i dalje više uživa nego što zaradi, pa egzistenciju obezbeđuje poslovima u elektronskim medijima gde je stekao i puno tehničkog znanja.
BiF: Zašto ste se odlučili da radite baš u GIF formatu koji je dostupan samo internet publici?
Sholim: Ispraznost koja preplavljuje web prostor navela me je da odaberem format koji omogućava komunikaciju sa što više ljudi koji su željni kvalitetnog sadržaja. Zahvaljujući neverovatnom razvoju interneta, GIF-ovi su u poslednjih nekoliko godina doživeli povratak na „velika vrata“ i utrli put umetničkom pravcu koji je danas poznat kao GIF ART. Fascinira me činjenica da moje GIF-ove može da vidi svako na svom kućnom računaru, mobilnom telefonu, dosadnom poslu ili na tabletu u bilo kom delu sveta i da, pritom, može slobodno da ih deli i komentariše. Nema ograničenja, iste radove koje objavljujem kao GIF-ove na Tumblr profilu imam u ozvučenim video verzijama na Youtube-u i na sve popularnijem Coub profilu, a dostupni su i van interneta, kao digitalni printovi i video projekcije.
BiF: Da li sve veća popularnost digitalne umetnosti omogućava da se od nje živi?
Sholim: Naravno da može da se živi od animacije, iako nisu svi radovi podjednako uspešni i ne možeš svaki da naplatiš. Najbitnije je, međutim, da kroz svoj autorski rad razvijaš sebe kao ličnost, jer jedino tako možeš da nađeš odgovore na pitanja koja sebi postavljaš. Kod nas je autentična kreativna svest poptpuno devalvirana, i zato mi je teško kad vidim mlade ljude koji su toliko izmanipulisani da svoje znanje tretiraju samo kao robu.
Bedna ulaganja u kulturu nisu jedini uzrok duhovnog siromaštva ovog grada, još veći problem je enormno traćenje energije na površne i nebitne sadržaje koje nam podmeće korporativna industrija – gotovo da nema alternative potrošačkoj kulturi, kao da je sramota biti drugačiji. Često čujemo kako je poželjno biti mlad i kreativan, ali u stvarnosti to je zaista poželjno samo u granicama mediokritetske prihvatljivosti, jer onda ni tvoja mladost ni kreativnost ne predstavljaju opasnost. Zato je u Srbiji jako teško da se potpuno posvetite autorskom radu, ali vredi pokušati i istrajati u tome – evo, ja svakodnevno dobijam mejlove iz celog sveta sa, da tako kažem, poslovnim ponudama.
BiF: Iz Vaših radova nije lako proceniti da li je kritika prvenstveno usmerena na Srbiju ili na anomalije koje poprimaju globalni karakter.
Sholim: Beograd je jedan od nenormalnijih i autentičnijih gradova na svetu. Svetski tokovi se u njemu preslikavaju u mnogo sirovijoj formi, pa ih je lakše sagledati i tumačiti. Zato treba iskoristiti tu poziciju koju mnogi nemaju. Korporativizam, politika i religija su u suštini svuda slični, bez obzira na bogatstvo, razvijenost zemlje ili veru.
Iskustvo koje steknete kada živite u društvu koje se dugo suočava sa ogromnim teškoćama morate kreativno da upotrebite, u suprotnom će ono postati štetno. Ja se trudim da ga što više iskoristim u umetničke svrhe.
BiF: Zašto ste se odlučili baš za motiv glava?
Sholim: Tokom samo jednog dana svako od nas vidi na stotine televizijskih, političkih i reklamnih zaštitnih lica čiji identiteti predstavljaju proizvod. Ta lica ne bi bila zaštićena da se iza njih ne krije “nešto“. Zato sam i odabrao portrete kao idelan materijal za kritiku korporativnog realizma i najsizma (procenjivanja nečijeg ponašanja u zavisnosti od stepena srdačnosti, odnosno tiranije uljudnosti). Mislim da su ljudi ponekad prezasićeni lica koja se vrte na medijima, pa im verovatno prija da vide bezlične portrete u mojim gifovima. Zato sam u članku na sajtu “The Project Creators” zaradio nadimak “Crazy Gif Head Guy”.
BiF: Osim novobeogradskog duha, i primetnog uticaja Pajtonovaca u vašim radovima, ko je još uticao na Vaš stil?
Sholim: Mnogi kad opisuju moje animacije koriste pridev “Gilijamovske“ – ja sam ih kao klinac fanatično gledao ali nisam ni sanjao da će moje animacije jednog dana porediti sa Terijevim, kao što ni Pajtonovci nisu sanjali da će Škot ikada osvojiti Vimbldon. Pored Pajtonovske, obožavam satiru u češkoj i jugoslovenskoj kinematografiji, Formanovu „Gori, moja gospođice“, a film “Majstori, majstori” Gorana Markovića odgledao sam bezbroj puta. Sa druge strane planete, Majk Džadž i njegovi Beavis and Butthead, Krambovi likovi i kritika američkog društva kroz Low brow umetnost mi je stalna inspiracija. U poslednje vreme istražujem i uživam u radovima Olivier de Sagazana, Mark Jenkinsa, Zerzanovim tekstovima, muzici Pixies- a…
BiF: Zašto ste toliko popularni u inostranstvu, a u Srbiji vam je ovo prvi intervju?
Sholim: Inostrani internet prostor je bolje razvijen za ovakve sadržaje. Pored velikih sajtova koji prate savremene umetnike, tu je i mnoštvo entuzijasta blogera, koji razmenjuju informacije o ovakvim sadržajima. Uspeo sam do sada da pronađem recenzije mojih radova na više od 20 jezika, ali tek kad sam video da su oni prisutni i na sajtovima koji nemaju bilo kakvih dodirnih tačaka sa umetnošču – postao sam svestan univerzalnosti koju poseduju. Pored sajtova koji se bave modom, naukom, tehnologijom ili psihologijom, pronalazio sam svoje radove i na štreberskim forumima za pucačke igrice, čak i na porno blogovima, a ko zna gde ih još ima. Fantastičan je osećaj kada si u prilici da na internetu vidiš neposredne reakcije ljudi na ono što radiš, odmah ti je jasno da li si uspeo da ostvariš ideju koju si predstavio. U poslednje vreme sam primetio da su moji radovi učestali na VK društvenoj mreži, što je nešto kao Fejsbuk za rusko govorno područje, a korisnici društvenih mreža su uglavnom publika i u Srbiji. Tačno je da mi je ovo prvi intervju na maternjem jeziku, ali uskoro ću imati samostalnu izložbu u Beogradu pa se nadam da će se i to promeniti.
Bif: Šta je Vaš najvažniji cilj kao umetnika?
Sholim: Nemam zacrtane ciljeve, imam samo iskrenu potrebu da radim to što radim i mislim da je to najbolji odnos prema sopstvenom stvaralaštvu. Pratim rad mnogih umetnika i ono što uočavam je da neartikulisanost i hiperprdukcija samo dovode do opadanja kvaliteta. Moraš biti svestan potencijala koji imaš i moraš iskreno težiti njegovom ostvarivanju, sve ostalo je nebitno. Lajkovi, šerovi, vjuovi, foloveri, frend rikvestovi i slično, svakako su su najmanje merilo kvaliteta u digitalnom svetu.
BiF: U intervjuu za kalifornijsku studensku galeriju Katalist izjasnili ste se kao ne baš veliki ljubitelj društvenih mreža, ali ste rekli da im se ne može osporiti ogroman potencijal za promociju. Da li društvene mreže donose više koristi ili štete?
Sholim: Društvene mreže su poligoni za razvijanje egoističnih i infantilnih osobina, koje su vema poželjne u vremenu koje za vodeću ideologiju ima konzumerizam. Ali, čak i kada smo svesni toga, često trošimo vreme na Fjesbuku, jer umetnički i drugi sajtovi sa kvalitetnim sadržajem mogu da dostignu veliku vidljivost samo ako imaju i svoju Fejsbuk stranicu. Tako da na kraju ne mogu ostati imun, bar na čitanje komentara. Činjenica je da Fejsbuk populariše mnoge stvari, pa i umetnost. Tumblr na kom objavljujem radove je pozitivan koncept, zato što besplatno nudi prostor na internetu bez reklama i cenzure.
BiF: U svojim radovima kritikujete globalizaciju, politiku, religiju, zavisnost od moderne tehnologije… Da li neki od ovih problema smatrate značajnijim od ostalih?
Sholim: Sve su ovo jednako ozbiljnje teme koje treba preispitivati, ali zavisnost od moderne tehnologije je, čini mi se, najmanje obrađivana, a sve je prisutnija u svakodnevnom životu. Tehnološka zavisnost je ozbiljan problem. Kad odeš na koncert i vidiš publiku koja mobilnim telefonima snima izvođača, zapitaš se da li se doživljaji danas digitalizuju umesto da se proživljavaju, da li je draži digitalni zapis od uspomene. Pogubnost instant socijalizacije i površne komunikacije će se tek pokazati sa vremenom koje dolazi, mobilni telefoni će se pretvoriti u eksterne životne hard diskove. Vidim da je Samsung za poslednji model telefona lansirao slogan “Životni saputnik“, to je jezivo.
BiF: Da li planirate da se u svojim radovima više fokusirate na fenomene specifične za Srbiju?
Sholim: Do sada je portret popa kome se luksuzni auto vrti unutar glave najbolje prošao kod nas, iako se ne odnosi samo na ovo područje. U jednom momentu se možda opredelim samo za domaće teme, jer smatram da ovom društvu nedostaje kritika u ozbiljnoj umetničkoj formi. Ali ne želim da mi to postane opterećenje, jer mi je stalo do spontanosti u kreiranju ideja i da tako zadržim iskren odnos prema sopstvenom stvaralaštvu.
Više Sholimovih GIF-ova možete videti na njegovom profilu milosrajkovic.tumblr.com
Tekst je iz martovskog izdanja Biznis i finansija, tj broja 105.