Povodom 12. marta, Dana protiv cenzure na internetu, objavljen je popis zemalja koje ne dozvoljavaju da njeni građani na mreži čitaju šta žele. Ovaj popis je sve duži, a metode cenzure su sve rafiniranije.
NVO „Reporteri bez granica“ saopštila je da je najgora situacija u Kini i Siriji, dok je prva toliko napredna da ima čitavu tehnologiju usporavanja ili cenzurisanja interneta koju je počela i da izvozi. Slede ih Mijanmar, Kuba, Iran, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Turkmenistan, Uzbekistan, Vijetnam i druge.Prošle godine je osim toga i ubijeno više internet aktivista.
Sloboda interneta je sve manja u Rusiji, Egiptu i Kazahstanu, ali i u neočekivanim zemljama, poput Francuske, Australije i Južne Koreje.
Stručnjake za slobodu na internetu sve više zabrinjava što veliki broj zemalja ograničava pristup korisnika na lokalne sadržaje. Posebno kod video zapisa se to obrazlaže „autorskim pravima“ ili „prilagođavanjem“ sadržaja korisniku lociranom u jednom gradu ili području. Ovo međutim izbacuje reč „world“ iz kovaniceWorld Wide Web i ostavlja nas da živimo u utisku da smo u vezi sa čitavim svetom, iako to nismo.