Na upravo održanoj promociji edicije Finansije Top 2011/12 mogli ste čuti da su ekonomisti zadovoljnibankarskim sektorom, ali brine ih budžet i nivo zaduženosti zemlje kao i raspoloženje investitora koji finansiraju državu.Na listi banaka prva je Intesa, a u osiguranju Dunav osiguranje. Po prvi put viđene su veće promene u prvih pet u bankarskom sektoru.
Banka Intesa je prva na listi pet najvećih banka po aktivi u Srbiji koji redovno objavljuje specijalizovana publikacija časopisa Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP. Slede Komercijalna banka, Unikredit, Raiffeisen i Societe General Banka Srbija. Izuzev prvog i drugog mesta u ostatku liste je došlo do izvesnih promena u rangu u odnosu na prošlu godinu kada su se na 3. 4. i 5. mestu nalazile EFG BANKA, Raiffeisen i Unicredit banka, dok je Societe generale Banka bila na 8. mestu i između dve liste najviše je popravila svoj rang.
U prvih pet banaka po dobiti su ove godine Banka Intesa, Raiffeisen, Unicredit banka, Komercijalna i AIK Banka.
Publikacija FINANSIJE TOP časopisa Biznis & Finansnije, predstavlja pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava i brokerskih i revizorskih kuća u 2011. godini i prvom tromesečju 2012. godine. Uz to, u publikaciji su izneti rezultati analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu.
Rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2011. godine i podataka Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2012 godine, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2011. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.
Na listi prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi je Dunav Osiguranje, a zatim slede Delta Generali, DDOR Novi Sad, Wiener Stadiche osiguranje, i Grawe osiguranje, dok je redosled po dobiti nešto drugačiji: na prvom mestu je Delta generali, slede Dunav osiguranje,DDOR Novi Sad, Dunav-RE i Wiener Stadiche osiguranje.
Suprotno promenama u raspoloženju štediša u Evropi, koje su svoje uloge selili u druge valute izvan evra, u Srbiji kriza u evrozoni nije izazvala promene u preferencijama, pa više od 90% štediša i dalje štedi u evrima pokazuje anketa B&F. Bankari međutim imaju različita iskustva sa ročnošću štednje pa se kod nekih povećava procenat uloga oročenih na duže od godinu dana, a drugi pak smatraju da štediše primetno radije biraju kraća oročenja upravo zbog nestabilnosti u zoni evra.
Da li će Srbija ući u dužničku krizu?
Za razliku od bankarskog sektora gde je izuzev slučaja nekoliko domaćih banaka, situacija dobra, domaći ekonomisti izašli su sa ozbiljnim upozorenjima vezanim za zaduženost Srbije i stanje javnih finansija. „Država Srbija se nalazi pred izborom: ili će nastaviti da troši više nego što prikuplja porezom – i ubrzano se zadužuje po sve većim kamatnim stopama, uz veliku verovatnoću da uskoro uđe u dužničku krizu – ili će naglo smanjiti fiskalni deficit, a time i zaustaviti zaduživanje. Odluka mora biti doneta u kratkom roku, jer će tržište, ako se na preduzme fiskalna konsolidacija, uskoro prestati da finansira državu. Investitorima je potreban samo neki okidač – a u slučaju Srbije to bi mogao da bude izostanak sporazuma sa MMF”, kaže ekonomista Milojko Arsić, u autorskom tekstu za specijalno izdanje „Štedeti ili trošiti: Kako naći meru”, posvećeno aktuelnim dilemama koje predstavljaju i predmet pregovora potencijalnih koalicinih partnera u novoj vladi.
Koje god partije da uđu u vladu nesumnjivo je da će se i prvog i svakog drugog dana suočavati sa dilemom gde i kako podstaći privredu. „Pre nego što posegne za eventualnim dodatnim zaduživanjem, nova vlada Srbije bi trebalo da razmisli o tome šta bi mogla da uradi s malo ili nimalo novca. Odgovor je jednostavan – da poboljša privredni ambijent i konkurentnost” kaže Mihailo Crnobrnja dekan Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju, u specijalnom dodatku edicije Finansije TOP časopisa Biznis i Finansije.
Prvih pet banaka po aktivi (u 000) su:
1.Banca Intesa 392.322.689
2.Komercijalna banka 274.488.718
3.Unicredit banka 198.568.042
4.Raiffeisen banka 194.064.106
5.Societe general bank89.261.509