Prema pisanju ekonomskog bloga forecast.net sadašnja globalna finansijska kriza mogla je da bude predviđena na vreme pošto prati ekonomski patern koji se odvijao tokom XX veka.
Posle kreditnog kraha 2008. godine globalna ekonomija ušla je u ozbiljnu recesiju i počela da pokazuje znake negativnog rasta, prvi put posle 60 godina. Početni napori G20 da ulivom pomoćnih sredstava zauzdaju negativne posledice bili su samo privremeno uspešni, pošto je posle izvesnog vremena velika većina država počela da ispoljava velike javne dugove, što je dovelo do ubrzavanja nove i još veće krize. Ovo je navjveći finansijski slom posle Velike Depresije, ali je barem mogao da bude uočen na vreme.
Pošto je bankrotirao Lehman Brothers objavljeni su statistički podaci koji su nagoveštavali budući globalni pad i to na osnovu poređenja višedecenijskog ekonomskog rasta sa rastom BDP. Taj model obuhvata predviđanja globalnog rasta u rasponu od dva veka, između 1917. i 2112. godine, podeljenog u pet faza, ili sezona, koje se skoro ravnomerno smenjuju na svakih 40 godinai koje u sebi sadrže uspešne periode rasta, ali i zasićenje i pad. Prethodni pad desio se početkom sedamdesetih, pošto je izbila svetska naftna kriza.
Ipak, pomenuto predviđanje smešta vrhunac aktuelne krize na 2013. godinu, ali pošto je reč o matematičkom modelu nije sigurno da li se radi o „pomernanju“ od četiri godine (u odnosu na 2009. godinu, kada je kriza počela) ili nas najgore tek očekuje dogodine. U svakom slučaju, ovakve vrste izračunavanja ne pružaju odgovor na pitanje kako razrešiti krizu, ali sa velikom preciznošću uočavaju vreme njenog početka i trajanja.