Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, nedostatak vrhunskih stručnjaka biće jedan od najvećih izazova za globalno poslovanje već u neposrednoj budućnosti, posebno u finansijskom sektoru koji će morati da se prilagođava novim regulatornim okolnostima.
Glavni strateški problem za više od dve trećine menadžera u finansijskim kompanijama je kako da u uslovima krize istovremeno snize troškove i obezbede nova tržišta, dok gotovo polovina ispitanih rukovodilaca kao najveću brigu ističe sve veći nedostatak vrhunskih stručnjaka, pokazuju rezultati istraživanja „Vrhunski talenti 2020“, koje je na globalnom nivou sprovela konsultantsko – revizorska kuća „Deloitte“. I pored činjenice da je visokostručan kadar najvažniji uslov u finansijskom sektoru za postizanje uspešnih rezultata u izuzetno oštroj konkurenciji, istraživanje govori da je za menadžere i dalje mnogo važnije da snize troškove nego da ulažu novac u strategije koje bi im obezbedile novu generaciju vrhunskih stručnjaka. Konkretno, samo 6% ispitanih direktora iz finansijskog sektora smatra da je u ovom trenutku za njihovu kompaniju najvažnije da privuku natrprosečne stručnjake i obrazuju kadrove koji će u budućnosti preuzeti vodeće funkcije, dok takav stav zastupa 27% menadžera u drugim industrijama.
Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, većina ispitanika ocenjuje da povećana fluktuacija kadrova ( za koju 47% anketiranih potvrđuje da je poslednjih godina evidentna u njihovim kompanijama, a 56% očekuje da će biti još veća) predstavlja prepreku za kompanije da obezbede natprosečne stručnjake, posebno u oblastima inovacija i prodaje, koje su i najvažniji pokretači profitabilnosti. Taj problem će naročito biti prisutan u finansijskom sektoru, i to na globalnom nivou, jer će poslovanje u novim regulatornim uslovima biti praktično nezamislivo bez vrhunskih stručnjaka. Takvih, međutim, već sada nema dovoljno, čak ni na ogromnom tržištu u Sjedinjenim Državama, gde je dve trećine čelnih ljudi ili mlađe od 30 godina, ili im je ostalo još pet godina do odlaska u penziju.
Istraživanje potvrđuje i da se, generalno, u kompanijama sve veći značaj pridaje strategijama koje će obezbediti regrutovanje i upravljanje globalnom radnom snagom, ali da na samom finansijskom tržištu kretanja u pogledu privlačenja i zadržavanja vrhunskih stručnjaka variraju od sektora do sektora. Privatni investicioni fondovi i hedž fondovi se, na primer, bore da zadrže zaposlene, dok sa druge strane, konsolidacija u bankarskom i sektoru hartija od vrednosti može imati za „kolateralnu štetu“ odliv najboljih. U svakom slučaju, pronalaženje lokalnih talenata na tržištima u razvoju je ključni izazov za celokupni finansijski sektor već u neposrednoj budućnosti.
Renesansni menadžeri
Ali problem sa zemljama u razvoju je što je visok povraćaj investicija zasnovan i na jeftinijoj radnoj snazi, pa natprosečno obrazovani i talentovani, zbog nemogućnosti da adekvatno naplate svoja znanja i da se dalje profesionalno usavršavaju na odgovarajući način, u najvećem broju i dalje odlaze na razvijena tržišta, uprkos recesiji. Srbija je tipičan primer ovakvog trenda i ne razlikuje se mnogo od ostalih zemalja u regionu po ovom pitanju. Stoga, razvoj talenata i njihovo zadržavanje u zemlji i lokalnim kompanijama je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja nacionalnih ekonomija i pojedinačnih korporativnih strategija na dugi rok.
Multinacionalne kompanije koje su prisutne na lokalnom tržištu su promoteri politike razvoja talenata, ali najčešće i „lovci na glave“ koji najbolje upošljavaju u okviru svog korporativnog sistema na bilo kom kraju sveta. Na drugoj strani, domaća preduzeća tek počinju da prepoznaju kolika je važnost uspešnog upravljanja ljudskim resursima i u kojoj meri su mogućnosti za dalji razvoj karijere i adekvatna materijalna nadoknada od važnosti za zadržavanje stručnjaka, posebno najtalentovanijih.
Imajući u vidu navedene trendove, nesporan je zaključak da će globalno nadmetanje za eksperte biti jedno od ključnih obeležja u poslovanju finansijskog sektora u neposrednoj budućnosti, kao i da će uporedo sa povećanjem konvergencije radne snage, najbolje firme svoje napore usmeriti ka obrazovanju nove generacije menadžera, koji će biti osposobljeni za rad u svim finansijskim oblastima i na svim geografskim područjima.
Jelena Galić, direktor u sektoru za poslovni konsalting, Deloitte
Finansije Top 2011/12