Ukoliko domaći proizvođači borovnice nastave trend povećavanja zasada, i na godišnjem nivou dostignu prosek povećanja površina pod zasadima od 50 ha, u narednim godinama mogu postati jedan od značajnijih proizvođača u Evropskoj Uniji. Visoke cene borovnice – od tri do pet evra po kilogramu, i količine koje se mogu proizvesti u našoj zemlji, predstavljaju potencijal za izuzetno visok devizni priliv.
Ove godine domaći proizvođači očekuju prinose od 10 do 15t po hektaru, što bi značilo bruto prihod od 45.000 evra po hektaru. Najveća zarada se ostvaruje prodajom borovnice u svežem stanju, kada je ona najzdravija i najukusnija. Prednost Srbije je i tome što srpska borovnica dospeva na berbu posle borovnice iz Španije, a pre borovnice iz Poljske i Nemačke, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu. Trenutno je u našoj zemljipod zasadima borovnice 100 ha zemlje.
Prve količine ovogodišnjeg roda biće plasirane na tržište Austrije, a postoji i interesovanje za izvoz u Rusiju i Nemačku. Domaći proizvođači se nadaju da će uspeti da skrate administrativne procedure, kako bi sveža srpska borovnica u što kraćem roku stigla na zapadnoevropsko tržište.
Berba u Srbiji počinje polovinom juna, i u zavisnosti od sorte može trajati i do septembra. U prvi mah proizvođači su uvezli pet sorti, ali tri su se pokazale kao izuzetno dobre – djuk (duke), blu krop (blue crop) i nui (novozelandske i američke sorte), koje su ranostasne i dobro se aklimatizuju. No, ipak Srbija sa trenutnim zasadom borovnica od 100ha i dalje ne raspolaže dovoljnim količinama koje bi zadovoljile potrebe evropskog ili, pak, velikog tržišta Rusije. Proizvođači su, međutim, optimistični i prema njihovoj proceni realno je očekivati da narednih godina dostignemo količinu od 20 tona po hektaru. Španija, recimo, u ovom trenutku ima 500ha zasada pod borovnicom što je čini jednom od lidera u EU.