Istraživanje sprovedeno na zahtev Evropske komisije pokazuje da je mali broj organizacija širom Evrope uveo Internet protokol verzije šest (IPv6), novu verziju protokola koja unapređuje adresiranje na Intenetu.
Od 610 upravnih, obrazovnih i drugih organizacija obuhvaćenih istraživanjem u Evropi, na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, samo 17% njih je prešlo na IPv6. Ovaj prelazak je neophodan, jer se očekuje da će aktuelni protokol IPv4 kroz dve do tri godine ostati bez slobodnih adresa.
Najgore je stanje među kompanijama davaocima Internet usluga. Njih 92% u svojim mrežama ili ne koristi IPv6 ili to čini u izuzetno maloj meri, navodi se u
istraživanju.
Preko 60% onih koji su odgovorili na upitnik a članovi su udruženja RIPE Network Coordination Center ili APNIC – regionalnih Internet registara koji dodeljuju blokove IP adresa davaocima Internet usluga i staraju se o drugim Internetskim pitanjima – rekli su da još uvek nemaju poslovnu potrebu da uvedu IPv6. Većina onih koji nemaju ni planove da ga uvedu kao drugu prepreku uvođenju naveli su cenu.
Očito je da davaoci internet usluga pre svega nastoje da zarade i ne vide IPv6 kao hitnu potrebu, smatra Aksel Pavlik, direktor organizacije RIPE.
Ista sporost postoji i u SAD. Analitička kompanija Gartner čak je nedavno poručila američkim organizacijama da ne treba da se brinu za IPv6 s obzirom na ekonomsku recesiju. Međutim, može se desiti da se zateknu na pogrešnoj nozi ukoliko se ispostavi da su predviđanja o tome kada će IPv4 ostati bez adresa pogrešna.
Protokol IPv4 koristi 32-bitne adrese, tako da omogućava oko 4,3 milijarde jedinstvenih adresa. Pošto se sve više i više računara i drugih uređaja povezuje na Internet, slobodnih adresa je sve manje i do 2012. godine ili čak i ranije, njihov će broj biti iscrpljen. Pošto IPv6 koristi 128-bitne adrese broj mogućih adresa je znatno veći tako da se problem adresiranja rešava na duže staze. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs