Evropska komisija planira da do kraja ove godine izađe sa predlogom na koji način bi zakonski trebalo urediti pitanje dobijanja nafte i gasa iz škriljaca, inače vrlo kontroverzno pitanje oko kojeg su zemlje članice duboko podeljene.
Grupa zemalja koje predvodi Poljska, a slede je Velika Britanija, Španija, Rumunija, Litvanija i Češka, protive se bilo kakvom regulisanju na evropskom nivou koje bi ograničilo pravo država članica da po svojoj volji iskorišćavaju svoje energetske resurse i koje bi povećalo troškove crpljenja nafte i gasa iz škriljaca.
U tome im pomažu i velike multinacionalne energetske kompanije, koje snažno lobiraju kod Komisije i zastupnika Evropskog parlamenta. S druge strane, deo zemalja je vrlo skeptičan prema tome, smatrajući da se mogući štetni uticaji na okolinu ne zaustavljaju na nacionalnim granicama.
U Sjedinjenim Državama i u Kanadi došlo je do svojevrsne revolucije sa novom proizvodnom metodom vađenja gasa i nafte iz škriljaca na dubinama do pet hiljada metara. Reč je o frackingu, hidrauličnom lomljenju stena smesom vode i peska povezanih raznih hemikalijama. Protivnici ističu da je jedna stvar tom metodom vaditi naftu i gas u Americi koja ima velika, nenaseljena prostranstva, a druga stvar u gusto naseljenoj Evropi.
Poljska je među zemljama članicama Unije najveći zagovornik vađenja gasa i nafte iz škriljaca jer u tome vidi mogućnost da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije. Do sada je poljska vlada izdala 108 koncesija na istraživanje rezervi nafte i gasa. Prema procenama, poljske rezerve se kreću između 346 i 768 milijardi prostornih metara gasa, što bi moglo zadovoljiti njene potrebe za tim energentom u narednih između 35 i 65 godina.
Sredinom ovog meseca u Vilniusu je održan neformalni sastanak ministara za energiju zemalja članica na kojem je konstatovana duboka podela među njima, a neke zemlje o tome nemaju ni jasno stajalište, smatrajući da ih se to pitanje ne tiče.
Francuska je jedina zemlja koja je uvela moratorijum na fracking zbog mogućeg zagađenja podzemnih voda, ali zajedno sa Nemačkom stoji na stajalištu da svaka zemlja treba da zadrži svoju energetsku suverenost.
U Komisiji ističu da su još u fazi proučavanja i da još nisu doneli odluku o tome s kakvim će predlogom izaći ove jeseni. Poverenik za okolinu Janez Potočnik ističe da će Komisija nastojati da osigura predvidivo poslovno okruženje za preduzeća i uzeti u obzir zabrinutost javnosti da vađenje gasa i nafte ne dovede do zagađenja. „Koristimo istu logiku kao i u pitanju nuklearne energije. Mi ne propisujemo treba li je koristiti ili ne, nego imamo jasna pravila na nivou EU o tomo kako upravljati sigurnosnim rizicima“, kaže Potočnik.
Poverenica za klimatske promene Koni Hedegard smatra da na gas iz škriljaca ne treba gledati kao na „recept za sve“, nego kao na prelazno rešenje.
Ekonomska kriza pogoduje zagovornicima vađenja gasa iz škriljaca, koji sa zavišću gledaju prema Sjedinjenim Državama, koje su sa mesta uvoznika prešle na mesto izvoznika gasa zahvaljujući procvatu proizvodnje gasa iz škriljaca. Cena industrijskog gasa 2012. godine bila je četiri puta niža u Sjedinjenim Državama nego u Evropi, a po cenama električne energije Evropa je skoro dvostruko skuplja.
U Briselu se pribojavaju da Evropa ne postane jedini kontinent koji će zavisiti od uvoza energije, odnosno da će EU 2035. godine više od 80 posto potrošnje energije zadovoljavati uvozom, što će negativno uticati na konkuretnost evropskih preduzeća.
Izvor: SEEbiz.eu