Naši građani uskoro će moći, među prvima u Evropi, da plate robu skenirajući pametnim telefonima kju-ar kod (QR code) s proizvoda
Nastavak širenja mreže usluga instant-plaćanja podrazumevaće da u svakoj prodavnici kupci robu mogu platiti putem telefona i kju-ar koda.
Za trgovce će to biti korisno jer će istog trenutka dobiti novac za prodatu robu pa neće čekati po nekoliko dana, kako je to inače slučaj kada se plaćanje obavlja karticama.
Ceo postupak je pri kraju jer svakoj državi je u interesu da ima što manje gotovine, pošto upotreba keša, osim rizika da bude ukraden, zahteva skupe procedure čuvanja, transporta i skladištenja, izjavila je viceguvernerka NBS-a Dragana Stanić. Posredi je, dodala je, nešto što je i za Evropsku uniju praktično tek u planu, dok naša zemlja na tom sistemu plaćanja uveliko radi.
Ustanovili smo pravila šta tačno treba da sadrži kju-ar kod, i ceo sistem oslanja se na iskustva, praksu, domaće i međunarodne zakone da bi se obezbedila sigurnost plaćanja, veli Stanićeva.
Po rečima ekonomskog analitičara Milana Kovačevića, širenjem novih usluga u oblasti e-plaćanja smanjuje se količina keša u opticaju, što je praksa u brojnim razvijenim zemljama sveta, čiji primer treba da sledi i naša.
Svako unapređenje poslovanja i savremeniji način plaćanja su dobra vest, kazao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, problem je jedino pismenost stanovništva, koja je kod nas niska, naša deca ni u školi ne uče ništa o tome, mnoga mesta nemaju dodira s novim tehnologijama. NBS treba da se postara da to sistemski bude dobro uređeno. Građani koji se već snalaze s novim tehnologijama taj način plaćanja će preuzeti odmah jer je sve brže i kontrola troškova je lagana, oni koji se u tome ne snalaze normalno da će se u početku ustručavati.
Po njegovim rečima, Nacionalna strategija Republike Srbije za mala plaćanja 2019–2024, između ostalog, predviđa duplo veći rast elektronskog i mobilnog bankarstva u zemlji.Manje novca u opticaju znači veliku uštedu NBS-u. Ali moramo ubrazati sva plaćanja, a NBS bi trebalo racionalnije da koristi devize. Kod nas je prebacivanje novca s jednog deviznog računa na drugi u bankama skupo, zbog čega građani dižu pare, stavljaju ih u torbu i nose u drugu banku. Bilo bi dobro i da se olakša i promet između suseda s kojima imamo jako veliku trgovinsku razmenu i koji imaju druge valute, kazao je Kovačević.
U Srbiji se svakog meseca izda najmanje 15 miliona računa – za struju, telefon, komunalije i druge usluge koje građani plaćaju. Plaćanje telefonom, odnosno skeniranjem kju-ar koda, samo je jedan od načina da se izbegne dugo stajanje u redovima pred šalterima. Broj plaćanja karticama na internetu u prošloj godini bio je devet miliona, što je milion više u odnosu na 2018. godinu. Najviše plaćanja bilo je na domaćim sajtovima, odnosno u onlajn prodavnicama, oko 4,7 miliona.
Kada je reč o bezgotovinskom plaćanju, za samo godinu, od sredine 2018. do polovine prošle godine, broj POS-terminala uvećan je 13 odsto, odnosno za oko 10.000.
Izvor Kamatica