Beograd poslednjih godina obara rekorde po broju stanova koji se grade, ali se zida i cena kvadrata. Na pojedinim lokacijama u okviru luksuznih projekata dostižu i više od 5.000 evra. Stručnjaci smatraju da glavni razlog interesovanja za novoizgrađene kvadrate leži u niskoj kamati na štednju, pa ljudi novac umesto u bankama, čuvaju tako što kupuju stanove.
Kamate na štednju u evrima su u većini finansijskih institucija niže od jedan odsto, pa na sumu od 50.000 evra oročenih na godinu dana klijent dobija oko 500 evra. A ako bi za taj novac kupio stan i primio podstanare za kiriju od oko 200 evra, za godinu dana bi mu ostalo 2.400 evra.
Štednja putem kvadrata
Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, ističe da ogroman broj građana, ali i privrednici, nekretnine kupuju kao investiciju.
– U poslednje vreme je zastupljena štednja putem kvadrata, jer mi praktično nemamo berzu, a čuvanje novca u bankama je destimulativno, jer su kamate preniske – objašnjava Đoković. – Ko ima 50.000 evra, može mnogo više da zaradi od izdavanja stana, nego od oročenog novca. Istina je da postoje određeni troškovi i ako se nekretnina izdaje, ali oni su u proseku oko pet odsto od cene kirije. Računa se da je za stan koji se izdaje za 500 evra, investicioni trošak oko 25 evra mesečno za zamenu bojlera, prozora ili krečenje.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je čak 70 odsto nekretnina plaćeno kešom. Đoković kaže da je statistički broj kupaca za gotovinu tako visok, jer se keš-kupcima smatraju i oni koji bar deo nekretnine plate gotovim novcem.
– U praksi možemo reći da je po trećina keš-kupaca, onih koji uzimaju kredit i onih koji imaju određenu svotu gotovine, ali kao dopunu uzimaju i bankarsku pozajmicu – objašnjava Đoković. – Trećoj kategoriji kredit dođe kao bajpas, jer im nedostaje deo novca da bi kupili stan.
Stručnjaci napominju i da mnogi građani i dalje nemaju poverenje u banke, pa radije novac ulažu u stanove i kuće, jer smatraju da na taj način ne mogu izgubiti ono što su investirali.
Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da se ovakvi kupci najčešće odlučuju za manje stanove i da ih plaćaju do 150.000 evra.
– Nekretnine manje kvadrature je lakše izdati, ali zbog te prakse se i pojavio višak stanova na tržištu, pa su cene kirije primetno pale – priča Lazarevićeva. – Ljudi masovno investiraju u kupovinu stanova, jer se više isplati nego štednja.
Na tržištu nepokretnosti u Srbiji lane je prometovano više od 100.000 nepokretnosti. Ukupna vrednost ovog tržišta u 2019. godini je bila oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018, upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji.
Svi stanovi prodati u Beogradu koštali su gotovo 2,2 milijarde evra! Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, čak 35 odsto, zatim na teritoriji Beograda 26, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 24 i teritoriji južne i istočne Srbije od 15 odsto. Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu prošle godine sa najviše kupoprodaja u decembru mesecu, ukupno 10.671 ugovora.
Stan za studente
Agenti za nekretnine kažu da ima roditelja koji kupe stan u Beogradu da deci ne bi plaćali kiriju dok se obrazuju. – Imali smo jedan zanimljiv slučaj iz Svilajnca – priča Milić Đoković. – Tri porodice su se udružile i kupile nekretninu u prestonici za svoju decu. Svako je dao otprilike po 15.000 evra, a dogovorili su se da posle prodaju stan i da podele novac. Verujem da je to dobra investicija, koja će im se isplatiti.
Garaže najisplativije
Ko ima manje novca, isplati mu se i da kupi garažu – smatra Milić Đoković. – Iznajmljivanje garaža je super biznis, jer nema renoviranja, niti bilo kakvih troškova, već se samo uzima kirija.
Prema podacima RGZ, garaže su u 2019. učestvovale sa jedan odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji. Prodate garaže dostigle su vrednost od 41 miliona evra.
Izvor: Novosti