Energetska kriza, predstojeće zimsko vreme i oslobađanje „nagomilane pandemijske potražnje“…
Ovo su stvari koje su naterale države da probaju da „nagomilaju“ fosilna goriva, što je potez koji najavljuje skok globalne emisije ugljen-dioksida ove godine.
To predstavlja novu pretnju cilju Pariskog sporazuma da se globalno povećanje temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Kina, Indija i druge ekonomije u razvoju podstiču potražnju za ugljem, ali čak su i SAD spremne da povećaju potrošnju najprljavijeg fosilnog goriva, prvi put za skoro deset godina, pokazuju prognoze Međunarodne agencije za energiju (International Energy Agency).
Svetske emisije ugljen-dioksida dostigle su vrhunac pre početka pandemije kovida 19, a onda se tokom 2020. godine zabeležio najveći godišnji pad emisija još od 1965. godine, pokazuju podaci BP Plc-a. Oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte ove godine do avgusta bilo je samo jedan procenat manje nego u istom periodu 2019. godine, pokazuju podaci Karbon monitora, grupe koja se bavi praćenjem emisija, piše Blumberg.
Kina ima sve više problema
Prognoza za rekordne emisije je loša pozadina COP26 klimatske diskusije koja će se održati u Glazgovu, Škotskoj, u novembru. Ujedinjene nacije apeluju na zemlje da dostave ambicioznije planove, kada je reč o emisijama, do početka diskusije na kojoj se očekuje okupljanje zvaničnika iz skoro 200 zemalja.
Da li će emisije dostići nove rekorde – verovatno će zavisiti od vremena, rekao je Stiven Džej Dejvis, profesor Univerziteta Kalifornije u Ervajnu i jedan od vodećih u grupi Karbon Monitor. „Fosilna goriva koja se koriste za zagrevanje zgrada mogla bi brzo da nadoknade jedan procenat ako je hladno.“
Forbs: Evropi ove zime preti katastrofa, ni Rusija je neće spasiti
Energetska kriza koncentrisana je u sektoru proizvodnje električne energije. Nestašice prirodnog gasa i električne energije bile su posebno oštre u Kini i Velikoj Britaniji. Emisije proizvođača električne energije već su porasle za 2,2 odsto na globalnom nivou u periodu od januara do avgusta u odnosu na isti period 2019. godine, podstaknute povećanjem u Kini, Indiji i Brazilu, pokazuju podaci Karbon monitora.
Ali na mnogim mestima, ispuštanja ugljen-dioksida iz većine glavnih izvora na putu su da budu niža nego u 2019. godini, jer su se postrojenja na ugalj ugasila, a više solarne energije i energije vetra dolazi na mrežu. Emisije u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji tokom prvih osam meseci ove godine smanjene su za 4,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. godine, navodi grupa, koja svoje procene zasniva na proizvodnji električne energije, industrijskoj aktivnosti, kopnenom transportu, domaćem i međunarodnom avio-saobraćaju i stambenom potražnjom. U SAD su pale 3,5 odsto.
Kriza se preliva
Još jedan faktor koji bi mogao da podstakne rast emisija je novi skepticizam prema obnovljivim izvorima energije pod uticajem energetske krize. Poremećaji su poslednjih nekoliko nedelja pokrenuli debatu o uticajima svetske tranzicije na čistiju energiju. Dok neki dokaze vide u „isprekidanosti“ energije vetra i solarne enerije, drugi ekvivalent, ako ne i veću slabost zbog ekstremnih promena cena i nestabilnosti izazvanih prekidima u lancima snabdevanja fosilnim gorivima i zavisnošću od „petro-država“ poput Rusije.
„Mene brine rast pogrešne percepcije da je trenutna energetska kriza izazvana obnovljivim izvorima energije, kao i politikama koje favorizuju obnovljive izvore“, rekao je analitičar BlumbergNEF-a Ali Izadi.
„Racionalan odgovor na više cene fosilnih goriva, kao i na više emisije, bilo bi ubrzanje prelaska na obnovljive izvore“, zaključuje on.
Izvor: B92
Foto: Pixabay