Grupa šest organizacija – Partneri Srbija, SHARE Fondacija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – tokom 2020. i 2021. godine sprovodila je monitoring povreda prava na privatnost u Srbiji. Zabeleženi slučajevi povreda privatnosti dostupni su u onlajn bazi na adresi monitoring.mojipodaci.rs, a baza predstavlja otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova.
Tokom 2020. i 2021. godine registrovane su 142 povrede privatnosti. Tri četvrtine povreda (75%) odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana – informacionu privatnost. Pored toga, povrede su zabeležene i u odnosu na psihički i fizički integritet građana, kao i narušavanje privatnosti njihovog prostora. U kršenju privatnosti prednjače javne institucije kao rukovaoci zbirkama podataka o građanima (51 povreda privatnosti), a za njima privatne kompanije (40 povreda).
Povrede informacione privatnosti najučestalije su u oblastima radnog prava i javne uprave, a izdvajaju se i prava potrošača, kao i povrede u sektora zdravstva, što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19.
Društvene mreže imaju visok udeo
Poseban razlog za zabrinutost donosi podatak da je 11 maloletnika bilo žrtva povrede privatnosti, najčešće od strane javnih institucija i medija. Baza takođe evidentira način izvršenja povrede privatnosti. One se događaju u fizičkom svetu, odnosno bez posredstva medija, uz posredstvo tradicionalnih medija i u digitalnom svetu, tj. posredstvom online medija, zvaničnih sajtova ili društvenih mreža/sajtova bez uređivačke politike. Najčešće zabeležene su povrede bez posredstva medija – njih 61% – dok povrede putem društvenih mreža takođe imaju visok udeo – 18% od ukupnog broja povreda.
Što se tiče lokacije – kriterijuma koji se odnosi na mesto gde je nastupila povreda, ona se može izvršti u onlajn prostoru, na nacionalnom nivou i na lokalnom nivou, a može da obuvata i više od jednog kriterijuma. Najviše povreda bilo je na lokalnom nivou – 74 puta, zatim u onlajn prostoru – 41 put, a na nacionalnom nivou 19 puta.
Kontinuirano praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka važno je iz više razloga. Ono najpre daje uvid u trenutno stanje ili smenjivanje određenih trendova, što omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno posvetiti pažnju. Takođe može biti izvor raznih vrsta istraživanja koje određene teme mogu produbiti i detaljnije obraditi. Najzad, u slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Stanje privatnosti u nezavidnom položaju
Iz svega prethodno navedenog, uočava se da je stanje privatnosti u nezavidnom položaju. Nema naznaka da će ovakav status prava biti promenjen, budući da mnogi faktori u značajnoj meri utiču na građanska prava i slobode. Pre svega, u Srbiji i dalje nije razvijena sudska praksa u slučajevima ozbiljnijih povreda privatnosti građana, odnosno, izostaju sankcije za kršenje zakona. Imajući u vidu da se povrede najučestalije dešavaju u javnom sektoru, smatra se nužnim da javne institucije unaprede rukovanje podacima, uključujući znanje svojih zaposlenih, primenu mera zaštite podataka, kao i interne mehanizme za utvrđivanje nedozvoljene upotrebe podataka građana.
Takođe, privatni sektor treba dalje da radi na unapređenju pravila postupanja sa ličnim podacima i prilagođavanju svojih poslovnih modela ljudskim pravima uopšte, pa tako i poštovanju prava na privatnost zaposlenih i korisnika. Dalje, mediji svojim neprofesionalnim izveštavanjem ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita. Konačno, i sami građani svojim ponašanjem, pre svega na društvenim mrežama i u onlajn prostoru, pokazuju tendenciju da ne vode dovoljno računa o privatnosti drugih građana.
Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.