U EU je stupila na snagu evropska direktiva koja nalaže jednaku platu za jednak rad odnosno rodnu ravnopravnost i kada su zarade u pitanju. Kako će se to odraziti na Srbiju?
U Evropi će, u relativno kratkom roku, sve plate morati da budu transparentne i uravnoteženije po pitanju muškarci – žene. Oni koji traže posao imaće jasniju sliku „za koliko bi radili“ u firmi u kojoj se kandiduju a oni koji već rade imaće pravo da znaju zarade zaposlenih koji rade isti posao, navodi se u Direktivi EU koja je upravo stupila na snagu.
Direktiva o jačanju primene načela „jednake plate za jednak rad“ ili „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, uz transparentnost plata i mehanizme sprovođenja, uključuje nekoliko mera za poslodavce kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.
Primena propisa obavezan tek za tri godine
Primena propisa, doduše, u praksi će biti obavezna tek za tri godine ali vremena za ovu samo naizgled jednostavnu tranziciju i nema previše.
Mere EU koje su usvojene, a koje kao takve važe i za Srbiju kao kandidata za članstvo, kažu da svi koji zapošljavaju više od 50 ljudi, moraju zaposlene da upoznaju s tačno određenim kriterijumima za određivanje visine plate, kao i uslovima napredovanja.
Oni koji imaju više od 100 zaposlenih imaju i dodatan „zadatak“, da vode računa o rodnoj ravnopravnosti zaposlenih i u smislu plata. Aktuelna praksa da žene dobiju manje plate od muškaraca za obavljanje istog posla, sve će teže biti održiva.
Firme će da imaju obavezu dostavljanja izveštaja na jednu do tri godine, , već prema broju zaposlenih, a u njoj će biti prikazane razlike u osnovnim platama i varijabilnim delovima prema polu.
„Sumnjiva“ je, da se tako izrazimo, svaka razlika veća od pet odsto. U slučaju da se pojavi firma mora da usaglasi obračun kroz razgovor sa predstavnicima radnika.
Već ovaj „mali“ procenat razlike mogao bi da izazove velike probleme u veoma razuđenom „sistemu“ plata u Srbiji. Čak i u državnoj službi, za koju se smatra (pogrešno) da su plate uniformnije i približnije jedne drugima.
Iako u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine stoji da će Srbija imati 13 platnih grupa sa po osam platnih razreda, to nikada nije zaživelo. A najavljuju se od 2014. godine.
Platni razredi, rak rana Srbije
A i da jeste, ti platni razredi su veoma razuđeni, pa tako „saradnik“ koji je predstavlja 10 platnu grupu, može imati po zakonu platu sa koeficjentom od 1,9 do 2,67, što je povelika razlika od 40,5 odsto.
Poslednji rok koji je dat izmenama zakona u decembru prošle godine je 2025. godina. Trenutno se došlo do faze „testiranja“ projekta „Iskra“, jedinstvenog informacionog sistema za centralizovani obračun plata. U njemu se nalazi više od 181.000 zaposlenih u javnom sektoru, od 450.000 ukupno.
Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu , konstatovao da ni ovaj rok neće biti poštovan i pozvao Vladu da više napora da „usmeri na trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji ima brojne slabosti“.
A taj javni sektor je takav da „zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito, što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi. Problem broja i strukture zaposlenih u sektoru države takođe se prenosi u 2023. godinu“, skrenuli su pažnju članovi Fiskalnog saveta.
Kako to izgleda u praksi može se naslutiti već iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama. U mesecu martu ove godine prosečna plata u državnim preduzećima na nivou Republike bila je 96.228 dinara neto (820 evra) a u onima na lokalnom nivou 79.004 dinara (673), ili 22 odsto manje.
Razlika je još veća kod administrativnih radnika, 96.942 dinara (826 evra) naspram 74.370 dinara (634 evra), odnosno 30 odsto.
Jednakosti je nešto veća kod drugih grana u javnom sektoru, pa je tako prosečna plata u javnom zdravstvu 85.670 dinara (730 evra), a u obrazovanju i kulturi 80.284 dinara (684 evra), tj. oko sedam odsto.
U Srbiji žene plaćene 17 odsto manje
Ništa manji problem neće biti ni usklađivanje „sa Evropom“ po pitanju rodne ravnopravnosti u jednakoj plati za jednak rad.
Prema analizi RZS na platama iz septembra 2022. godine, muškarci su u proseku zarađivali 5.000 dinara više od prosečne plate u Srbiji a žene 6.000 dinara manje od proseka. Ukupna razlika u platama je 17 odsto, što je malo više od evropskog proseka.
Ako se pogleda po razredima, situacija je još gora. U delu najobrazovanijih, zaposlenih sa master strukovnim i master akademskim studijama, razlika je 35 odsto u korist muškaraca.
Izvor:24sedam
Foto: Pixabay