Na našim prostorima se najčešće koriste tri vrste ehinacee i to: širokolisna (Echinacea purpurea (L.) Moenich), uskolisna ehinacea (E. angustifolia DC.) i E. pallida (Nutt.) Nutt. Pripadaju familiji glavočika (Asteraceae). U službenoj upotrebi koristi se osušen nadzemni deo biljke u cvetu (Ehinaceae herba) i korena (Echinacea radix) iz kojih je izolovan veoma veliki broj jedinjenja.
Ehinacea uspeva u našim agroekološkim uslovima. Ehinacea za svoj rast i razviće zahteva puno svetlosti, toplote i vlage. Za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage, stoga je poželjno navodnjavati zasad.
Kako se radi o višegodišnjim vrstama nisu uključene u plodored. Ipak na isto mesto se vraća nakon 3 godine. Preporučena je obrada i priprema zemljišta kao za povrtarske vrste. U praksi se gotovo u potpunosti razmnožava proizvodnjom rasada.
Proizvodnja rasada prolećna i letnja
Proizvodnja rasada može biti dvojaka: prolećna i letnja. Letnja proizvodnja u „hladnim lejama“ je jeftinija u poređenju sa zimskoprolećnom proizvodnjom u zatvorenom, grejanom prostoru. Poželjno je da u vreme rasađivanja rasad bude visok osam do dvanaest centimetara i da ima četiri do šest pari stalnih listova. Takav rasad trebalo bi da ima dobro razvijen korenov sistem, čvrsto i elastično stablo.
Sadnja, berba, sušenje
Obično period od setve do rasađivanja traje 50 do 80 dana. Sadnja se obavlja na međuredno rastojanje od 70 (80) i 30 centimetara između biljaka u redu. U redovne mere nege spadaju: međuredno kultiviranje, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanje i po potrebi navodnjavanje i ukoliko bude praznih mesta dodatno popunjavanje novim rasadom. Berba nadzemnog dela (herbe) se obavlja kada je biljka u punom cvetanju. U prvoj godini je to obično u avgustu, a u drugoj godini berba se obavlja ranije u julu. Pokošena masa se može koristiti za ustinjavanje i ceđenje soka ili se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 40 °C. Može se sušiti i prirodnim putem što nije preporučljivo.
Koren
Koren se vadi u jesen druge, najčešće treće godine. Nakon vađenja odstrane mu se primese i potom se pere. Nakon pranja se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 50 °C. Prinosi su herbe i korena su najveći u trećoj godini i u zavisnosti od uslova gajenja i zemljišta oni iznose 2-4 t/ha.
Poreklo
Poreklo širokolisne (Echinacea purpurea (L.) Moenich), uskolisne ehinacea (E. angustifolia DC.) i E. pallida (Nutt.) Nutt je Severna Amerika, a u Evropsu du donešenje u XVIII veku. Pripadaju familiji glavočika (Asteraceae). Postoje podaci da se ehinacea koristi već 500 godina. Severnoamerički indijanci su je koristili za lečenje infekcija, za podizanje imuniteta, za saniranje rana na koži i protiv insekata i ugriza zmija. Poreklo njenog imena potiče od grčke reči ekhinos što znači: jež.
Echinacee su višegodišnje zeljaste vrste koje poseduju jak žiličast razgranat korenov sistem. Iz glave korena svake godine razvija se veći broj nadzemnih uspravnih izdanaka koji se u gornjem delu granaju. Stabljike dostižu visinu 50-80 cm. Listovi su ovalno lancetastog oblika, naizmenično raspoređeni. Stabljike i listovi su gusto obrasli oštrim maljama. Svaka grana završava se cvetnom glavicom. Cvast se sastoji od trubastih plodnih cvetića i jezičastih neplodnih cvetića po obodu cvasti. Latice su ljubičaste, svetlije ljubičaste do bele boje i sa starošću se obaraju, pa daju cvastima izgled kišobrana. Plod je ahenija.
Korisne za otpornost organizma od infekcija, kod prehlada i gripa
Sve tri vrste poseduju snažan stimulirajući efekt na imunološki sistem pa su zbog toga vrlo korisne kod jačanja otpornosti organizma na različite vrste infekcija. Najčešće se koriste kod prehlada i gripa. Najbolji efekat se postiže ukoliko ehinaceu koristimo preventivno pre nastupanja sezona prehlade i gripa. Na primer kod širokolisne (Echinacea purpurea) se koristi nadzemni deo biljke (herba) ali i koren (radix).
Kod uskolisne ehinacee (E. angustifolia) i Echinacee pallide lekoviti deo je koren (radix). Kako herba, tako i radix sadrže brojne aktivne materije kao što su: alkilamidi, ketoalkani, etarska ulja, poliacetilenski derivati, fenolne kiseline, alkaloide pirolizidinskog tipa, polisaharidi i glikoproteini koji deluju antiseptično i antivirusno pa se zbog toga koriste za lečenje prehlada i gripoznih infekcija i za povećanje imuniteta. Posebno je bogat alkaloidima pirolizidinskog tipa, tusilaginom, izotusilaginom, polisaharidima (najznačajniji echinacin), kao i etarskim uljem (manje od 0,1%).
Biljka deluje antiseptički i antivirusno, pa se koristi kod lečenja lakših i srednje teških prehlada i gripoznih infekcija. Lokalno se koristi za lečenje kod teško zarastajućih rana i zapaljenskih procesa na koži.
Delovanje u terapiji i profilaksi infekcija gornjih disajnih puteva zasniva se na povećanju odbrambene mogućnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Ipak, koliko god je upotreba ehinacee opravdana, preporuka je da se ne koristiti duže od 8 nedelja (ESCOP). Najčešće se koristi u obliku sokova, sirupa, tinktura, sprejeva, tableta, gelova, a često ulazi u sastav čajeva za održavanje imuniteta kakav je na primer čaj „Imuno-Mix“.
Pored izuzetne lekovitosti veliki cvetovi sa isturenom središnjom narandžastom smeđom kupom, laticama roze ili bele boje ehinacee neretko su deo vrtova, bašti i parkovskih aranžmana.
Izvor: Plodnazemlja
Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd
Foto: Pixabay