Šta će se dogoditi ne ispuni li Vlada Hrvatske zahteve ratara o „odšteti“ od bar 300 evra po hektaru, teško je reći. Voda je ratarima došla do grla, piše Večernji list, navodeći da 100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda.
Ne samo da ovog leta neće ništa zaraditi, prinosi su više nego upola manji u odnosu na prošlu godinu, kvalitet pšenice lošiji, a za sto kilograma otkupljivači im nude koliko trenutno na Jadranu košta pet kugli sladoleda ili banana-split. Jedna obična kifla u pekari košta kao i četiri kilograma pšenice, a na moru koliko i 8 kilograma pšenice, upozoravaju.
– Nijedan poljoprivrednik nije glupav da ne može računati do 10, a onaj ko zna, na jesen neće sijati jer poljoprivreda nije politika, nego proizvodnja hrane. Žetva znači hleb za sav narod, a iako trenutna svetska dešavanja idu na ruku ukrajinskoj pšenici, nje sledeće godine možda neće biti. Možda ni ruske. A šta ćemo tada – pita član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Antun Vrakić, piše Večernji list.
Pred bankrotom su
Da su nadležni prošle jeseni slušali ratare, omogućili bi im da dođu do jeftinijeg đubriva ili semena i danas bi se, tvrdi on, pomirili sa podbačajem žetve i vremenske bi neprilike smatrali višom silom. Ipak, država ih je izneverila i jesenas, a i sada. Pred bankrotom su.
Prvo je đubrivu cena dva puta išla na gore, dok ih je kilogram semenske pšenice, umesto nekadašnja dva, koštao koliko 6-7 kilograma merkantilne. Razgovarali su s Vladom, ali nije se preduzelo ništa, pa im otkupljivači sada nude svega 160 evra za tonu, a na mađarskoj se berzi plaća i 230-240 evra.
Kao jedna od mera kojima bi Vlada gasila požar spominju se 3,3 miliona evra, koliko se očekuje od EK zbog ukrajinske krize, a država bi ih pojačala do maksimalno dopuštenih 10 miliona evra bespovratne pomoći.
Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay