Naime, poslovni prihod ove kompanije u fiskalnom drugom tromesečju skočio je 101,6 odsto na 13,51 milijardu dolara, što je bilo znatno više od očekivanja. Taj rast je predvodio najprofitabilniji deo ove firme – biznis sa Data centrima.

Za ovaj uspeh američka tehnološka kompanija može da zahvali pravovremenom ulaganju u generativnu veštačku inteligenciju. Kako piše brokerska kuća Momentum, njeni čipovi A100 i H100 su trenutno jedina rešenja za funkcionisanje aplikacija kao što su čet botovi tipa ChatGPT i drugih usluga koje na jednostavne upite odgovaraju konverzacijski ili u slikama. Pomenute čipove će uskoro koristiti i mnoštvo data centara, koji su jedna od najperspektivnijih niša za tu kompaniju.

NVIDIA je dobar pokazatelj koliko je važno uočiti, pa čak i predvideti promene u tehnološkom sektoru, i adekvatno reagovati na njih. Prema portalu TechCrunch, nekada joj je najveće prihode donosio sektor koji se bavio igricama, a sada je njegovu slavu preuzela veštačka inteligencija. Istina, poslovanje ove kompanije je poraslo i u sektoru koji se bavi igricama, i to za 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali je sektor za data centre porastao čak za 171 procenat. I čini se da taj rast neće u skorije vreme usporavati.

Izvor: Momentum, TechCrunch

Foto: Mizter_X94, Pixabay

Чланак Zašto NVIDIA posluje tako dobro? се појављује прво на Biznis i Finansije.

NVIDIA je u fiskalnom prvom kvartalu zabeležila pad prihoda od 13,3 odsto na 7,19 milijardi dolara, što je bilo mnogo bolje od očekivanih 6,52 milijarde dolara.

Segment Data centra zabeležio je rast prihoda od 14 odsto na 4,28 milijardi dolara, značajno iznad očekivanja od 3,9 milijardi dolara. Kompanija je saopštila da je ova ekpanzija vođena tražnjom za grafičkim procesorima koji se koriste za aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji poput OpenAI i ChatGPT.

Gaming je zabeležio pad prihoda od 38 odsto na 2,24 milijarde dolara, ali je ostvaren oporavak od 22 odsto u odnosu na prethodni kvartal i ova realizacija je bila iznad očekivanja od 1,98 milijardi dolara.

Prihod iz segmenta Profesionalne vizualizacije prepolovio se na 295 miliona dolara, ali je takođe bio jači u odnosu na prethodni kvartal za 31 odsto.

Auto segment je registrovao rast prihoda od 114 odsto na 296 miliona dolara, što je bilo neznatno preko nivoa prethodnog kvartala.

Izvor: Momentum

Foto: Ncolas Arnold, Unsplash

Чланак Uticaj rasta interesovanja za veštačku inteligenciju: Vredost akcija kompanije NVIDIA porasla za 25% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Holandske vlasti su pod pristikom SAD, koji traje još od 2018. godine, najavile uvođenje restrikcija prilikom izvoza naprednih rešenja za proizvodnju čipova, odnosno opreme koja služi za njihovu proizvodnju.

Da podsetimo, u ovoj evropskoj zemlji nalazi se ASML, koji je jedini svetski proizvođač opreme za „Ekstremnu ultraviolentnu litografiju“ (EUV). Ta oprema omogo ovako značajna tehnologija završi u kineskim rukama, najveća azijska ekonomija početi da proizvodi napredne čipove za potrebe svoje vojske ali i veštačke inteligencije koja bi mogla da ugrozi druge države. Kina inače trenutno proizvodi čipove, ali ne tako savremene, jer joj je za njih potrebna bolja oprema.

Iz tog razloga Holandija radi na pravnom okviru za uvođenje “kontrole izvoza” ove opreme. ASML i inače nije isporučivao svoje proizvode Kini, ali SAD će se izgleda postarati da se to ne dešava i ubuduće.

Izvor: CNBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Holandski proizvođač tehnologije za čipove između dve vatre – SAD i Kine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neuralink razvija moždane čipove koji su zamišljeni da omoguće ljudima sa paralizom da povrate motorne funkcije i leče bolesti mozga kao što su Parkinsonova, Alchajmerova ili demencija.

Kompanija je poslednjih godina sprovela testove na životinjama u očekivanju dozvole za testiranje na ljudima koje izdaje Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD, prenosi Rojters.

„Želimo da budemo izuzetno pažljivi i sigurni da će dobro funkcionisati pre nego što ubacimo uređaj u čoveka, ali mislim da smo većinu naše dokumentacije predali FDA i verovatno bi za oko šest meseci trebalo da dobijemo dozvolu da testiramo čip na ljudima“, rekao je Mask tokom obraćanja na prezentaciji u sedištu Neuralinka koja je trajala skoro tri sata.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Mask: Za šest meseci počinjemo testiranje moždanih čipova се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prilično smo uvereni u stabilnost našeg lanca snabdevanja u drugoj polovini ove godine“, rekao je predsednik Foxconn-a, Liu Young-way. Vlada Šangaja će dozvoliti svim stanovnicima u „niskorizičnim“ područjima da se vrate na posao.

Foxconn ima za cilj da postane prvi proizvođač EV koji „nema manjak u zalihama materijala“, rekao je Liu. To je mahom komentar na globalni nedostatak čipova koji je primorao proizvođače automobila da smanje proizvodnju vozila. Taj nedostatak čipova naškodio je i proizvodnji pametnih telefona. U velikoj meri uzdrmao je i Apple koji je glavni klijent Foxconn-a.

„Automobil koji košta desetine hiljada dolara ne može da se isporuči zbog malog čipa vrednog pedeset centi. Ovo je bila muka za naše kupce“, rekao je Liu.

Povećavanje kapaciteta za proizvodnju čipova

Foxconn ima za cilj da zauzme oko 5 odsto globalnog tržišta EV do kraja 2025.godine. Kompanija se nada da će povećati svoje kapacitete za proizvodnju čipova za EV, od kojih su mnogi mala integrisana kola niže klase, uključujući ona koja se koriste za napajanja.

Kompanija je ovog meseca upozorila da bi prihodi od poslovanja sa elektronikom, uključujući pametne telefone, mogli pasti u ovom kvartalu zbog rastuće inflacije, manje potražnje i eskalacije problema u lancu snabdevanja. Takođe, prihodi će biti manji delimično i zbog zatvaranja u Kini.

Izvor: PC Press

Foto: Pixabay

Чланак Foxconn predviđa stabilniji lanac snabdevanja u drugoj polovini 2022. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska unija naime ima plan težak 43 milijarde dolara koji bi trebalo da joj pomogne da obezbedi snabdevanje svojih kompanija čipovima u narednom periodu, čak i ako dođe do poremećaja u snabdevanju na globalnom nivou.

U pitanju je zapravo set mera koje je predložila Evropska komisija, a koji je u javnosti poznat pod nazivom Zakon o čipovima. Jedna od tih mera je i izdvajanje 11 milijardi evra za istraživanje i razvoj u industriji proizvodnje čipova. O usvajanju ovih mera tek bi trebalo da raspravlja Evropski parlament.

Iako je deklarativni cilj EU da omogući svojim proizvođačima nesputan razvoj tako što će im omogućiti pojednostavljenu nabavku ove esencijalne komponente, njeni zvaničnici kažu da postoji i dugoročniji motiv – da Unija udvostruči svoj udeo na globalnom tržištu poluprovodnika na 20 odsto do 2030. godine.

Da podsetimo, nestašica čipova izazvala je zastoj mnogih industrijskih grana u prethodnim mesecima, od kojih se u medijima najviše pisalo o problemima proizvođača automobila. Međutim, čipovi se koriste i za izradu pametnih telefona, ali i drugih pametnih i elektronskih uređaja. Šta više, funkcionisanje današnje ekonomije je nezamislivo bez njih.

Izvor: Windows Central

Foto: Pixabay

Чланак EU planira da izdvoji 43 milijarde evra za ublažavanje nestašica čipova na svom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tojota je prvi put pretekla Dženeral Motors (GM), kao auto-kompanija sa najviše prodavanih vozila u SAD, po godišnjoj stopi prodaje, što je promena – uglavnom izazvana globalnim nedostatkom čipova.

Japanski proizvođač automobila, koji je decenijama radio na proširenju svog prisustva u SAD, nadmašio je GM za oko 114.000 vozila u 2021. Ukupna prodaja Tojote u Sjedinjenim Državama, od 2,3 miliona, porasla je za oko 10% u poređenju sa 2020, saopštila je kompanija u utorak.

Nasuprot tome, GM je prijavio pad od skoro 13% u rezultatima, sa ukupno 2,2 miliona prodatih vozila 2021. godine, pošto je nedostatak poluprovodnika uzeo značajn danak na proizvodne operacije kompanije i ostavio preprodavcima manje vozila za prodaju.

GM je, inače, bio broj 1 prodavac automobila u SAD još od 1931, prema podacima „Automotive News“.
Tojota je u velikoj meri imala koristi od odluke da skladišti čipove, koji se masovno koriste u auto-industriji, ali i u raznim drugim sferama. Ipak, rukovodioci Tojote ne vide prednost u odnosu na GM kao trajnu promenu.

– Da bude jasno, ovo nije naš cilj, niti ga smatramo održivim – rekao je Džek Holis, viši potpredsednik operacija u Severnoj Americi. Dodao je da „kompanija ne očekuje da u svom reklamiranju iskoristiti prednost nad Dženeral Motorsom“.

Portparol GM-a je odbio da komentariše prodaju kompanije u 2021. On je rekao da je taj div „dao prioritet svojim najprodavanijim proizvodima – velikim pikap kamionima i sportskim terenskim vozilima, i da očekuje rast prodaje ove godine, kako se nedostatak čipova bude smanjivao“.

Drugi strani proizvođači automobila takođe su napredovali u prodaji u SAD tokom 2021. godine, a treba pomenuti i da lokalna kompanija za e-vozila, Tesla, nastavlja da napreduje.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Kako je Tojota pretekla Dženeral Motors na američkom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, situacija je toliko alarmantna da su neki distributeri čipova za automobile podigli cene za čak 4.000 odsto. Manjak poluprovodnika utiče na pametne telefone, koje koristimo svaki dan, kao i na automobile, kućne aparate, proizvodnju i još mnogo toga.

Ne pamti se ovakav manjak čipova na tržištu, te i tu važi dobro poznati zakon ponude i potražnje, zbog kojeg na kraju krajeva poskupljuje i hrana, kafa, šećer, građevinski materijal. Mnoge stvari će poskupeti, a smartfoni nisu izuzetak.

Industrija pametnih telefona globalno je trenutno duboko pogođena, pa je samo nekoliko velikih igrača uspelo da nabavi zalihe čipova, kako bi nesmetano nastavili proizvodnju. Takav scenario, međutim, preti da uništi manju konkurenciju koja će reciklažu starih delova moći da vrši samo određeno vreme.

Najviše je, ipak, pogođena industrija automobila, gde se očekuju gubici u vrednosti od 110 milijardi dolara, i to samo u ovoj godini.

Kako izveštava „Susquehanna Financial Group“, globalna nestašica čipova je trenutno na svom vrhuncu. Od porudžbine do isporuke čeka se čak 21 nedelja, a ključni igrači nisu pošteđeni.

Istovremeno, navodi se da će biti sve manje zaliha kod prodavaca, te je sasvim očekivano da će cene nastaviti da rastu. Potražnja za elektronikom ne da ne opada, već rapidno raste.

Problem se već uveliko oseća globalno i kada je reč o pojedinim modelima telefona, jer su neki telefoni bili na policama samo 2-3 meseca pre nego što su skroz nestali.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: Pixabay

Чланак Globalna nestašica čipova je trenutno na svom vrhuncu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj je podsticanje proizvodnje čipova na evropskom tržištu kako bi ono manje zavisilo od velikih svetskih proizvođača glavne sirovine za tehnološke uređaje koja dolazi iz Kine, SAD, Južne Koreje i Tajvana.

Ova zamisao uvrštena je i u strategiju digitalnog razvoja EU. Njen plan je da do 2030. godine podigne svoj udeo u globalnoj proizvodnji čipova na 20 odsto sa trenutnih 10 procenata. Za te svrhe opredelila je 52 milijarde dolara, koje će biti utrošene i na istraživanja i razvoj, ali i na testiranje i proizvodnju čipova, kao i na omogućavanje koordinacije između EU i nacionalnih investicija u ovoj oblasti.

Međutim, ni konkurencija ne sedi skrštenih ruku. Primera radi, Južna Koreja će ovaj biznis podsticati sa čak 451 milijardom dolara, a ni Kina ne štedi kada je u pitanju podsticanje ovog proizvodnog sektora.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Pixabay

Чланак EU: Kroz podsticanje proizvodnje čipova do veće autonomije u tehnološkom sektoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od tema koja dominira postpandemijskim svetom je nestašica čipova koja pogađa celokupnu privredu, a posebno proizvođače automobila, telefona, računara i ostale elektronike. Svet je zatečen situacijom da nečega nema dovoljno, jer je decenijama strahovao samo od hiperprodukcije svega i svačega. A sada mu nedostaje ono što je srce svake savremene elektronike i to ne zbog toga što je raspodela nepravedna, pa poput hrane jedni je imaju za bacanje dok drugi gladuju, nego što je celokupna proizvodnja čipova nedovoljna za svet koji hoće da se što pre i u celosti digitalizuje.

Ovaj problem nije rešiv ni brzo, ni lako, pošto proizvođača čipova ima malo, a samo tri prave najnaprednije modele za koje se „otimaju“ Tesla, Apple, Huawei i drugi giganti. To su tajvanski TSMC, južnokorejski Samsung i američki Intel koji godišnje plasiraju čipova za skoro 190 milijardi dolara, što je polovina vrednosti svetskog tržišta, ali zato samo jedan njihov pogon košta od 15 do 20 milijardi dolara. Drugim rečima, skuplji je od nuklearne centrale ili nosača aviona. A nije sve ni u novcu jer je reč o tako složenim tehnološkim postupcima, zbog kojih je čip, uprkos minijaturnim dimenzijama, možda i najkompleksniji uređaj koji je ikad stvoren.

Čipovi se izrađuju u uslovima koji zahtevaju gotovo apsolutnu čistoću i sa preciznošću koja može da ide do razmere atoma. Proizvođači takve opreme su malobrojni, a posebno mesto pripada holandskoj kompaniji ASML Holding NV. Ona je jedini proizvođač mašina za „Ekstremnu ultraviolentnu litografiju“ (EUV), koje omogućavaju kompanijama TSMC, Samsung i Intel da prave manje, brže i energetski štedljivije čipove od konkurencije.

Princip je isti, sve su ostalo nijanse

U postupku pretvaranja prečišćenog kvarcnog peska u čipove, litografija je samo jedan od stotinak tehnoloških koraka i funkcioniše na istim principima koji su korišćeni za izradu analognih fotografija. Suština je da se dejstvom svetlosti izaziva reakcija na fotoosetljivom sloju, kojim je prevučen materijal od kojeg se pravi čip. Principi su isti, samo što ASML-ove mašine koriste spektar ultraviolentnih zraka koji se prirodno javljaju jedino u kosmosu, a ovde ih izazivaju specijalni laseri. Kada je reč o preciznosti, neko je upotrebio poređenje da je ona jednaka kao kada biste strelom odapetom sa Zemlje pogodili jabuku na Mesecu. Jedna ovakva naprava košta oko 150 miliona dolara i potrebno je nekoliko najvećih teretnih aviona da se dopremi do kupca. U najmodernijim fabrikama koje poseduju TSMC, Samsung, a delimično i Intel, rade desetine ovakvih mašina, praktično bez prestanka.

Holandska kompanija, ipak, i dalje najviše proizvodi mašine za „Duboku litografiju“ (DUV), namenjene izradi nešto slabijih čipova prethodne generacije, jer njih pored tri vodeća, koriste i ostali proizvođači. ASML nije monopolista u ovom segmentu, ali pokriva više od dve trećine tržišta, dok ostatak pripada uglavnom opremi koju proizvode Nikon i Canon. Činjenica da celokupno tržište specijalizovane litografske opreme čini samo nekoliko ponuđača i nekoliko desetina kupaca, a da su za EUV opremu Holanđani jedini ponuđač za samo tri kupca, razjašnjava zašto se ne razbacuju velikim marketinškim kampanjama i zašto šira javnost uglavnom i ne zna za njih.

ASML je osnovan 1984. godine, kao zajedničko preduzeće kompanije Philips i male holandske firme ASMI (Advanced Semiconductor Materials International). Zadržali su sedište u gradiću Feldhoven, iako je broj zaposlenih sa početnih nekoliko desetina u međuvremenu narastao na 28.000, a kompanija je otvorila pogone i istraživačke centre u još 16 zemalja. Tokom pandemijske 2020. godine njihov prihod se uvećao za 18% i dostigao 14 milijardi evra, dok je profit skočio za 43% i iznosi 3,7 milijardi evra. Akcijama ASML se trguje na berzama u Amsterdamu i Njujorku, a tržišna kapitalizacija kompanije premašuje 200 milijardi evra.

Žrtve najveće poznate industrijske špijunaže

Podatak da je tokom finansijske krize iz 2008. godine ASML otpustio hiljadu radnika ide u prilog tvrdnjama da je ova industrija podložna cikličnim oscilacijama i da je to slučaj i sa sadašnjom pomamom za čipovima. Ipak, preovlađuje mišljenje da će ovaj put tražnja dugo biti podgrevana zbog zahuktale digitalizacije, kao i uvođenja 5G mreža i „pametnih“ funkcionalnosti u sve više proizvoda. ASML procenjuje da će broj „pametnih“ uređaja do kraja decenije biti povećan sa današnjih 40 na 350 milijardi. Zato tri vodeća proizvođača planiraju ogromne investicije u proširivanje kapaciteta i lansiranje još moćnijih čipova. Tokom narednih nekoliko godina TSMC će investirati 100 milijardi, Samsung 116 milijardi, a Intel 20 milijardi dolara.

Ali i oni će morati da čekaju u redu da im ASML isporuči svoje mašine, pošto kompanija ne može da proizvede više od pedesetak godišnje, a nema alternativnog tehnološkog postupka, niti alternativnog proizvođača EUV litografije. Šta više, Holanđanima se u tom segmentu ne nazire konkurencija, iako su pre nekoliko godina bili žrtve industrijske špijunaže takvih razmera da im je dosuđena u to vreme najveća ikad zabeležena odšteta od 223 miliona evra. Tada su njihovi bivši zaposleni (kineskog porekla), pokušali da organizuju sličnu proizvodnju u SAD, ali je ASML dobio sudski spor oko patentnih prava. Međutim, ni oni ne spavaju na lovorikama, pa su za 2023. godinu najavili još napredniju litografiju i nove mašine čija će cena biti oko 250 miliona dolara!

Da inovativnost ne dolazi sama od sebe pokazuje njihov budžet za istraživanja i razvoj u koji se godišnje sliva više od dve milijarde evra, odnosno 16 odsto prihoda. Pored toga, ASML je aktivan i po pitanju akvizicija, a ona iz 2013. godine kada su za dve milijarde evra preuzeli američkog proizvođača specijalnih lasera „Cymer“, danas se smatra ključnom za kasniju pojavu EUV tehnologije.

Faktor Kina

Očekuje se da će do 2023. godine prihodi ASML porasti na 20 milijardi evra, mada postoje rizici vezani za kinesko tržište sa kojeg im dolazi 17% prihoda, uprkos činjenici da tamo ne izvoze najskuplju, EUV opremu.

Kinezi su, naime, kasnili sa pokretanjem proizvodnje čipova i dugo su se oslanjali na ogroman uvoz, neophodan da bi bili „svetska fabrika“ potrošačke i ostale elektronike. Danas njihovi proizvođači čipova, kao uostalom i oni iz Japana i EU, tehnološki zaostaju godinama iza tri vodeće kompanije u ovoj oblasti. Pored ogromnih ulaganja i nedostatka vrhunskih stručnjaka, još veći razlog za ovakvu situaciju je taj što ovi proizvodi zastarevaju u roku od svega nekoliko godina. Onaj ko misli da uđe u ovu oblast, mora da računa na opasnost da proizvod koji namerava da pravi može biti prevaziđen već u trenutku dok gradi pogon i nabavlja opremu. Uz sve to, kineske kompanije se suočavaju i sa različitim zabranama na uvoz najnaprednije opreme, čime SAD i njihovi saveznici otežavaju dalji tehnološki uspon Kine u strateškim oblastima.

Zbog toga je ASML tek nedavno, nakon što je čekao duže od godinu dana i posle promene američke administracije, dobio odobrenje holandske vlade da najvećem kineskom proizvođaču čipova SMIC, proda DUV opremu vrednu 1,2 milijarde dolara.

Kako to radi Philips

Sadašnji najveći pojedinačni akcionari ASML su američki Capital Research Managment Company i Blackrock sa učešćem od 15,28% i 7,69%. Učešće kompanije Philips je simbolično, iako je inicijalno posedovala oko 50% vlasništva u ASML. Philips je još početkom dvehiljaditih prodao akcije u holandskoj kompaniji, kako bi taj novac uložio u svoju osnovnu delatnost u to vreme, potrošačku elektroniku. To ovu kompaniju ipak nije spasilo od kapitulacije pred azijskom konkurencijom, tako da je danas usredsređena na proizvodnju medicinske opreme. Ironično ili ne, vlasništvo koje je Philips nekada imao u ASML-u, danas vredi dvostruko više od njegove ukupne tržišne kapitalizacije.

Vladan Žarković

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Neobičan monopol u svetu čipova: Najvažnija, a nepoznata svetska fabrika се појављује прво на Biznis i Finansije.