Ta mera uvedena je, kako je navedeno, izmenom Uredbe o paušalnom oporezivanju koja je stupila na snagu 28. oktobra.

„Za mnoge od oko 120.000 paušalaca u Srbiji ovo predstavlja olakšanje za dalje poslovanje“, rekla je šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u Irena Đorđević Šušić.
Dodala je da to predstavlja fiskalno rasterećenje preduzetnika paušalaca jer oni predstavljaju značajan deo privrede.

Još jedna značajna novina je, kako je navela, umanjenje osnovice za početnike u poslovanju i to za 50 odsto, dok je do sada umanjenje iznosilo samo 20 odsto.

Đorđević Šušić je rekla da ograničenje od deset odsto rasta poreza neće važiti ako preduzetnik paušalac promeni šifru delatnosti, opštinu ili mesto na kojem je registrovan, osim u slučaju promene opština unutar istog grada.

Istakla je da postoji prostor za dodatno unapređenje tih oblasti kroz uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto na četiri uplatna računa, omogućavanje preduzetnicima paušalcima koji pređu limit od šest miliona da se opredele za režim isplate lične zarade, putem aplikacije Poreske uprave, kao i kod povećanja granice prihoda koju paušalac može da ostvari, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Produženo ograničenje rasta poreskih obaveza za paušalce do kraja 2025. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava upozorava preduzetnike koji su obveznici paušalnog plaćanja poreza, i fizička lica koja se prijavljuju za poslovnu delatnost, da je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koje su u primeni od 01. januara 2023. godine, izvršeno brisanje rokova za podnošenje poreske prijave PPDG-1R.

Rokovi su izbrisani prilikom:

1. Otpočinjanja obavljanja delatnosti
– Fizička lica koja delatnost ne registruju u Agenciji za privredne registre (npr. upisuju se u Imenik advokata koji vodi Advokatska komora), a koja se opredele da porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, prilikom otpočinjanja obavljanja samostalne delatnosti ne podnose poresku prijavu PPDG-1R sa osnovom podnošenja prijave „ oznaka 2 – početak obavljanja samostalne delatnosti“.

Navedeni obveznici u obavezi su da u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine podnesu zahtev za odobravanje paušalnog oporezivanja. Rok do 31. decembra odnosi se na obveznike kojima će PIB biti dodeljen nakon 26. decembra.

2. Prijavljivanja prestanka, prekida i nastavka obavljanja delatnosti

Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod prilikom prijavljivanja prestanka i prekida obavljanja delatnosti, kao i nastavka obavljanja delatnosti nakon prekida ne podnose poresku prijavu PPDG-1R sa osnovom podnošenja prijave:
„oznaka 3 – prestanak obavljanja samostalne delatnosti“;
„oznaka 4 – prekid obavljanja samostalne delatnosti“;
„oznaka 16 – nastavak obavljanja samostalne delatnosti nakon prekida obavljanja delatnosti“.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Odredbe koje više ne važe za paušalce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzetnici paušalci dobiće u elektronskom obliku od 19. do 23. januara rešenje o utvrđenim obavezama za poreze i doprinose za 2023. godinu, objavila je danas Poreska uprava Srbije.

Kako se navodi na njihovom sajtu, odrađen je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2023. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju na paušalno utvrđeni prihod.

Poreska uprava navela je da će dostavljanje rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima paušalcima, kao i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, obavljati u elektronskom obliku, postavljanjem u poresko sanduče, u periodu od 19. do 23. januara 2023. godine, posredstvom portala Poreske uprave (ePorezi).

Novoosnovani preduzetnici-paušalci će najkasnije 48 sati od registracije u APR dobiti izveštaj o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda i rešenje o utvrđenoj obavezi u elektronskom obliku, u poresko sanduče posredstvom portala ePorezi.
Rešenje se smatra se dostavljenim danom postavljanja na portal Poreske uprave, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Za pristup portalu Poreske uprave, kako se ističe, neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat, koji izdaje pet sertifikacionih tela, MUP, JP Pošta, PKS, Halcom i E-Smart Systems.

– Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2023. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2023. godinu – navodi se na sajtu Poreske uprave.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Paušalci će dobiti rešenja do 23.janura za poreze i doprinose za 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava u narednih pet dana šalje rešenja paušalcima za 2022.

Rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima paušalcima i izveštaje o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda Poreska uprava će dostaviti u elektronskom obliku, postavljanjem u poresko sanduče, i to od danas do 25. januara, a posredstvom portala ePorezi.

Novoosnovani preduzetnici-paušalci će u roku od 48 sati od dana registracije osnivanja privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre dobiti izveštaj o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda i rešenja o utvrđenoj obavezi u elektronskom obliku u poresko sanduče posredstvom portala ePorezi, navodi Poreska uprava u saopštenju.

Rešenje se, kako ističu, smatra dostavljenim danom postavljanja na portal Poreske uprave, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Podsećaju da je za pristup portalu Poreske uprave neophodan kvalifikovani elektronski sertifikat, kao i da je obveznik dužan da ovlasti drugo lice, ukoliko ono u ime preduzetnika paušalca pristupa poreskom sandučetu.

Чланак Rešenja za paušalce za 2022. godinu stižu 25.januara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. GDJE SU DANAS U BRODSKOM SAOBRAĆAJU ŠPANIJA I PORTUGAL: Nekadašnje pomorske sile završile na evropskoj periferiji
Nekadašnja glavna polazišta za otkrivanje novih pomorskih puteva od Evrope pa do Azije i Amerike, i globalne pomorske sile, Španija i Portugal, danas su što se tiče brodarstva svedene na sjenku svoje nekadašnje moći. Za Španiju, a pogotovu za Portugal, njihova geografska pozicija, na zapadnoj granici Evrope i sa izlazom na Atlantik, pretvorila se od nekadašnje komparativne prednosti u hendikep, postajući sada dio evropske periferije, i to ne samo geografski.

12. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE NA BLISKOM ISTOKU: Daleko je Sunce
Bliski istok učestvuje sa svega 0,3% u svetskoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, a prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati sa čak 70% od ukupno izgrađenih obnovljivih kapaciteta u regionu. Uprkos najavama da će ukupne investicije zalivskih zemalja u obnovljive izvore dostići najmanje 182 milijarde dolara do 2025. godine, već sada je jasno da će najveće izvoznice nafte biti među poslednjima koji će reći zbogom ovom resursu.

14. POLJOPRIVREDNE REFORME KOJE SU UZDRMALE INDIJU: Tržišna sloboda ili diktat korporacija
U Indiji mesecima protestuju milioni ljudi zbog novih zakona u poljoprivredi, koji su doneti iznenada i bez javne rasprave. Dok država tvrdi da je reč o liberalizaciji tržišta koja će poljoprivrednicima omogućiti da biraju kome i pod kojim uslovima će prodati svoje proizvode, poljoprivrednici smatraju da su novi propisi skrojeni isključivo radi koristi velikih korporacija. Strahuju da će to još više povećati siromaštvo i pogoršati ionako tešku situaciju u poljoprivredi, zbog koje indijski seljaci veoma često sebi oduzimaju život.

16. JEDINSTVEN SLUČAJ ZLOUPOTREBE DOMINANTNOG POLOŽAJA NA TRŽIŠTU: Uklanjanje konkurencije ili uklanjanje pruge
Nedavno je na nivou EU okončan spor koji je verovatno broj jedan na listi nesvakidašnjih načina istiskivanja konkurencije sa tržišta. Spor je nastao kada je poljska naftna kompanija Orlen htela da raskine dugogodišnje partnerstvo sa Litvanskom železnicom, kako bi obezbedila jeftiniji prevoz za svoje proizvode preko nacionalnog železničkog prevoznika u susednoj Letoniji. Tada je Litvanska železnica primenila neverovatan poslovni potez protiv konkurenata. Uklonila je 19 kilometara pruge na deonici koja je povezivala Litvaniju i Letoniju, u blizini Orlenove rafinerije, bez namere da je u skorije vreme popravi!

Biznis

18. POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU O EKONOMSKOM OPORAVKU: Optimizam se vratio, oprez ostao
Generalni direktori u Srbiji i svetu su iznenađujuće optimistični u pogledu ekonomskog oporavka i rasta kompanijskih prihoda u narednom periodu, ali i svesni rizika, pre svega vezanih za zdravstvenu krizu. Uočljivo je da je pandemija uticala i na veću zabrinutost zbog učestalih sajber napada ali i širenja dezinformacija, a u Srbiji je i dalje među gorućim problemima nedostatak odgovarajućeg kadra.

20. ZAŠTO SRBIJA UVOZI PROIZVODE KOJE MOŽE SAMA DA PRAVI: Ako kaniš pobjediti ne smiješ izgubiti!
Svedoci smo da je pandemija počela da okreće svet u drugom smeru, odnosno da se mnoge zemlje okreću sebi. Ukoliko želimo da priliku koja nam se stvorila usled ove globalne krize iskoristimo na najbolji način, potrebno je da svi akteri na tržištu počnu da deluju u pravcu lokalizacije privrede.

24. DOMAĆE EKOLOŠKE IGRAČKE „PIKA PAU“: Drvo, znanje i mašta mogu svašta
Azbuka je jedan od najpopularnijih proizvoda preduzeća „Ecolino“, koje pravi maštovite ekološke i edukativne igračke. U ovoj preduzetničkoj priči, krenulo se od „a“ na krajnje neobičan način. Sadašnji partneri u preduzeću upoznali su se preko jednog TV priloga. Na ekranu je bio talentovani vojvođanski majstor, koji je pravio maštovite dečije igračke od drveta, ali mu je bio potreban partner sa ekonomskim znanjem da pokrene posao. S druge strane ekrana bio je beogradski bračni par koji je to znanje imao. I tako je počelo.

26. DIGITALIZACIJA GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE U SRBIJI: Ako ne uradiš danas, izgubićeš sutra
Iako su domaće građevinske firme svesne neminovnosti digitalizacije poslovanja kako bi održale konkurentnost na tržištu, skoro trećina njih je i dalje najprivrženija papiru i olovci. Svega oko 17% građevinaca koristi alate za upravljanje projektima, a tek 8,5% upotrebljava specifične softvere namenjene industriji, pokazuje najnovije istraživanje o primeni novih tehnologija u našem građevinarstvu.

Finansije

28. ELEKTRONSKO FAKTURISANJE: Očekuju se višestruke uštede
Očekuje se da će elektronsko fakturisanje doprineti borbi protiv sive ekonomije i omogućiti lakše kontrole od strane Poreske uprave. Imajući u vidu da je predviđeno da se elektronska faktura izdaje u zakonom propisanom formatu koji omogućava njenu automatsku obradu, kao i da elektronski potpis ne predstavlja njen nužni deo, očekuje se da će pored poboljšanja efikasnosti doći i do značajne uštede vremena i resursa, ljudskih i novčanih.

30. PORESKI TRETMAN REFORME PAUŠALACA: Ko će snositi troškove reformi
Koliki će biti troškovi promena u oporezivanju preduzetničkih agencija u slučaju kada se utvrdi da paušalac faktički radi za kompaniju nalogodavca“ Zavisno od visine naknade, uprkos poreskim oslobođenjima koje je država uvela prošle i koja će važiti do kraja 2022. godine, troškove će snositi ili paušalac ili kompanija. Ovde su analizirani mogući troškovi za prelazni period tokom kog postoje poreska oslobođenja, kao i za period nakon prestanka važenja poreskih oslobođenja.

34. DOKLE SE STIGLO SA RAZVOJEM KRIPTOVALUTA CENTRALNIH BANAKA: Kreni-stani
Bahami su prva zemlja u svetu čija centralna banka je odobrila korišćenje digitalne nacionalne valute svim svojim građanima. Kina najavljuje da će digitalni juan postati operativan u potpunosti naredne godine, dok tokenizacija američkog dolara neće skoro, kao ni evropskog evra. Vrlo skeptični prema izdavanju nacionalne digitalne valute su regulatori u Švajcarskoj, Estoniji i Japanu, pa čak i u „bezgotovinskoj“ Švedskoj.

36. KAKVA ĆE BITI SUDBINA NAJSTARIJE BANKE NA SVETU: Mučan razvod
Italiji ističe rok za izlazak države iz većinskog vlasništva u banci Monte Paski di Sijena. Traganje za kupcem koji bi okončao vezu između Monte Paski banke i žitelja Toskane, koji su se više od pet vekova oslanjali na ovu najstariju banku u svetu, a potom i na njenu fondaciju, pretvorilo se u mučan razvod.

Temat

39. DOMAĆI ULAGAČI NA STRANIM BERZAMA: Iznenadni posetioci Volstrita
Pandemija je nenadano proizvela rekordan broj pojedinačnih ulagača na berzama širom sveta. Kada je reč o ovdašnjim investitorima koji posluju „preko grane“, oni se generalno mogu podeliti u dve grupe. Jedni, koji imaju izrazitu sklonost ka riziku i berzu pre svega vide kao mesto gde bi mogli da se obogate, ali ne poseduju mnogo finansijskog i ekonomskog znanja. Drugu klasu investitora predstavljaju racionalni igrači od kojih mnogi imaju bogato berzansko iskustvo, ali je njih mnogo manje.

42. KAKO SE KREĆU ULAGANJA U METALE: Promene koje donose nove industrije
Domaći ulagači koji investiraju na robnim berzama u metale, očekivano su najzainteresovaniji za zlato. Ali imajući u vidu već postojeće zanimanje za kompanije koje posluju u oblastima vezanim za proizvodnju električnih automobila, smenu generacija među ovdašnjim investitorima i zaokret svetske ekonomije ka čistim izvorima energije, može se očekivati rast interesovanja za metale koji će imati važnu ulogu u novim, rastućim industrijama. Shodno aktuelnim trendovima, prognozira se da će u narednim godinama rasti potražnja, pa time i ulaganja u litijum, kobalt, bakar i nikl.

44. TRGOVANJE BERZANSKIM DOBRIMA PREKO ELEKTRONSKIH PLATFORMI: Ne veruj Danajcima kad darove nose
Zaradite za minut više nego drugi za ceo dan, brza zarada bez rizika i još mnoštvo sličnih reklama preplavile su internet, nudeći mogućnost pojedincima da uloženi novac uvećaju bez „po muke“ preko digitalnih platformi za vanberzansko trgovanje. Ovakve platforme su postale jako popularne jer su jednostavne za korišćenje i jeftinije, budući da preko njih možete trgovati i sami, bez posredstva brokera. Upravo zato nose veliki rizik za male i neiskusne ulagače da na različite načine budu prevareni, upozoravaju sagovornici B&F-a.

46. ULAGANJA IMOVINE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH I INVESTICIONIH FONDOVA U DOBA KORONE: Državne hartije i dalje najsigurnije
Strategija „sigurica“ koje se drže penzijski i investicioni fondovi, odnosno ulaganje najvećeg dela imovine u državne hartije od vrednosti, sačuvala ih je od potresa i lišila glavobolje njihove članove i u vremenima kada veliki broj ljudi ostaje bez posla, mnoge industrije knjiže gubitke i kompanijama pada vrednost akcija na berzi.

50. ŠTEDNJA U USLOVIMA PANDEMIJE: Neizvesnost uvećava depozite
U uslovima pandemije štednja ne poznaje granice, pa je kao i u Evropi, u Srbiji štednja probila rekorde. Dinarska štednja u ovdašnjim bankama je dostigla 96 milijardi dinara, a devizna 11,7 milijardi evra. Ipak, struktura depozita pokazuje da se sredstva uglavnom oročavaju na kraći rok.

52.PANDEMIJA I INVESTICIJE U KRIPTOVALUTE: Fatalna privlačnost
Pre 11 godina, u prvoj zabeleženoj kupovini uz pomoć kriptovaluta, dve pice vredne oko 40 dolara plaćene su 10.000 bitkoina. Danas se vrednost bitkoina kreće oko 50.000 dolara, a u prethodnoj deceniji prošao je kroz tri „talasa“ rasta, od kojih je poslednji tekao uporedo sa izbijanjem pandemije. Rekordni rast na tržištu kriptovaluta nije protekao neprimećeno ni u Srbiji, gde je poraslo interesovanje za kupoprodaju virtuelnih valuta, usvojen novi Zakon o digitalnoj imovini, ali i porastao broj prevarenih, koji su ostali bez digitalnog ali i običnog, starog, dobrog novca.

54. INVESTICIJE U GRĐEVINSKO ZEMLJIŠTE: Nekada su se njive kupovale za tepsiju ribe, a sada vrede bogatstvo
Pandemija je pokazala da je u Srbiji ulaganje u poljoprivredno zemljište čak isplativije nego investiranje u druge nepokretnosti, osim delova velikih gradova gde je cena građevinskog zemljišta i stanova takođe drastično povećana. Zajedničko i poljoprivrednom i građevinskom zemljištu je da cene neprekidno rastu.

56. ZARAZNA KUPOVINA KUĆA I STANOVA: Seoba Srba u vikendice
Ukupna vrednost tržišta nekretnina u 2020. godini iznosila je 4,2 milijarde evra, što je za 100 miliona evra više u odnosu na 2019. godinu, a prosečna cena kvadrata je porasla za 1,8% na godišnjem nivou. Relikt socijalizma do vremena korone, vikendice, u Kovid eri su postale najveće zvezde na tržištu nekretnina. Sa poskupljenjem građevinskog materijala zbog problema u transportu širom sveta, ove godine dodatno raste i cena kvadrata u novogradnji, posebno na elitnim lokacijama. Investitori tvrde da finansijska elita, željna prestiža, diže cene nekretnina mnogo više nego građevinski materijal.

Intervju

58. NEMANJA NENADIĆ, PROGRAMSKI DIREKTOR NVO TRANSPARENTNOST SRBIJA: Najteže se utvrđuje korupcija „dođeš mi, dođem ti“
Od brojnih vidova korupcije, možda se najteže utvrđuje „razmena usluga“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, koji ove godine u svoju „radnu knjižicu“ beleži dvadesetu godinu staža u borbi protiv korupcije. Od tada do danas, uvećalo se znanje i bitno promenio stav građana prema korupciji. Ona je smanjena, ali je moglo da se uradi mnogo više da je bilo političke volje, ističe Nenadić, sa kojim razgovaramo o uticaju potkupljivanja na privredu i rizicima od povećanja državne korupcije tokom pandemije.

Skener

62. KAKO ĆE SUBVENCIJE ZA KUPOVINU BICIKLA UTICATI NA TRŽIŠTE: Dva točka su bolja od četiri
Ukupno 800 Novosađana ovog proleća će se opremiti novim biciklom, zahvaljujući upornosti „Novosadske biciklističke inicijative“ da se iz gradskog budžeta subvencioniše kupovina bicikala. Trgovci i serviseri bicikala u Novom Sadu kažu da je pandemija i pre ove odluke povećala interesovanje za bicikle i ne očekuju da će dodela subvencija značajnije povećati zaradu. Veći rast ovog tržišta omogućio bi razvoj domaće proizvodnje bicikala, ali nekadašnje fabrike su propale, a nove se ne podstiču jer država računa da je „motanje kablova“ za strane automobilske kompanije – isplativije.

64. RENESANSA SIRA NA TRŽIŠTU: Glad za manjim zalogajima
Proizvodnja sira u svetu je za deset godina porasla za četvrtinu, a renesansu na tržištu doživljavaju zanatski izrađeni sirevi, sa ukusom lokalnog podneblja. Nove generacije potrošača, za koje je sir „portabl“ obrok sa visokom proteinskom i nutritivnom vrednošću, predstavljaju glavno poprište bitke za najveće proizvođače sira. Proizvodnja zanatskih sireva raste i u Srbiji, ali još uvek nemamo nijednu registrovanu siraru, specijalizovanu za pravljenje sireva sa geografskim poreklom.

66. APSURD AMERIČKOG TRŽIŠTA KOVID BRISEVA: Cela Amerika zavisi od dva rođaka koja se mrze
Preduzeće „Puritan Medical Products“, specijalizovano za proizvodnju različitih vrsta briseva, pretvorilo je američki san u parodiju. Pandemija je donela životnu priliku ovoj maloj porodičnoj firmi iz Mejna, koja sada dominira američkim tržištem u industriji vrednoj više milijardi dolara. Ali čak ni infuzija američke vlade od 250 miliona dolara, kada je „Puritan“ zbog pandemije unapređen u „kompaniju od nacionalnog značaja“, nije mnogo ublažila epsku porodičnu svađu dvojice suvlasnika.

Nove tehnologije

68. NESTAŠICA ČIPOVA: Od svitanja do sumraka
Nagle promene u navikama potrošača usled pandemije, „umućene“ sa američko-kineskim trgovinskim ratom, besomučnim „rudarenjem“ kriptovaluta i klimatskim nedaćama, obezglavile su tržište čipova. Nestašica poluprovodnika koja odlaže proizvodnju u mnoštvu industrija, stigla je dotle da čipovi sada nedostaju i onima koji ih proizvode. I u ovom slučaju se pokazalo do koje mere Zapad zavisi od Azije, ali i da firme u IT industriji nemaju kapacitete da na svojim plećima iznesu ceo svet, kada zaista do toga i dođe.

Nauka

70. UTICAJ POVERENJA NA PRIVREDNI RAZVOJ: Kuglana istorije
Nije privredni razvoj taj koji uvećava društveni kapital, već sasvim suprotno – međusobno poverenje i povezivanje građana su osnova za ekonomski napredak. Ali društveni kapital se jako dugo gradi i stoga veoma sporo menja. Koliko će obični građani biti tvorci sopstvene istorije zavisi i od spoljnih okolnosti, što ilustruje i vekovni ekonomski jaz koji postoji između severa i juga Italije. On je toliki, da se stiče utisak kako unutar jedne postoje praktično dve potpuno različite države, tvrdi američki naučnik Piter Turčin.

Koktel

72. TRŽIŠTE SLIKA U SRBIJI: Cenkanje u umetnosti
Državne nadležne institucije su potpuno „van igre“ na domaćem tržištu slika, pa ono zavisi od bogatih pojedinaca. Osim novca, u igri su često i „menjaža i trampa“, odnosno daje se nekoliko dela manje poznatih umetnika za jednu sliku poznatog umetnika. Galeristi najčešće kažu da se sve to radi u „sivoj zoni“, kao i da kupovina umetničkih slika danas predstavlja privilegiju malobrojnih.

NOVI ŽIVOT STARIH VODENICA: Točak se vrti, vreme usporava
Iskustva današnjih vodeničara pokazuju da vodenice moraju da se prilagode modernim vremenima, ali da je to i dalje jedan drugi svet. U tom svetu vreme teče prirodnije, nema prečica, mnogo se radi, zaradi se za pristojan život, ali vodeničar se ne postaje da bi se zgrnulo bogatstvo. Iako i dalje nema mnogo mladih zainteresovanih za ovaj posao, oni koji se njime bave misle da vredi. Uostalom, u kom gradskom poslu danas možete da doživite da vam se za vaš trud zahvale – u stihovima.

Komunikacije

76. OPSEDNUTOST LOŠIM VESTIMA: Brigo tuđa, pređi na mene
Opsesivno traganje za lošim vestima na internetu je postalo toliko rasprostranjeno da je Oksfordski rečnik uvrstio njegov naziv na engleskom jeziku – doomscrolling – na svoju listu reči koje su obeležile 2020. godinu. Imajući u vidu posledice ovakvog ponašanja, ove godine biće nam potrebna reč koja opisuje nadljudske napore za očuvanje psihičkog zdravlja.

Reprint

78. KAKO FAVORIZOVANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA DOPRINOSI ZAROBLJAVANJU DRŽAVE: Srušena pravna država, radnici u pelenama i gradovi u smogu
Strana ulaganja se favorizuju kao jedini model za uspešan ekonomski razvoj Srbije. Zbog načina na koji se ugovaraju i sprovode, strane investicije predstavljaju jedan od ključnih mehanizama za zarobljavanje države, navodi Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) u analizi „Ovde su nekad bile zmije, pacovi i narkomani – kako narativi o stranim direktnim investicijama doprinose zarobljavanju države“.

Vremeplov

80. EKONOMIJA I VEŠTIČARENJE: Progoni „kontraverznih biznismena“
Osobe koje su progonili kao „ekonomske“ veštice i vešce u predindustrijskoj Evropi, a koje su se najgore kotirale u očima naroda, vlasti i crkve, bili su tajkuni u povoju, bogataši u zaletu tokom ranog kapitalizma. Nemačka je prednjačila u pogubljenjima ljudi koji su se bogatili preko noći, pod optužbom da su zbog nemorala i pohlepe najgori i najmoćniji sotonini sledbenici.

Чланак Biznis & finansije 184: Gde se ulaže višak novca u pandemiji – Sigurice i kobne prečice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošla godina završena je sa gotovo 123.000 registrovanih paušalaca u Srbiji, a novom Uredbom o paušalnom oporezivanju precizirana je formula za obračun troškova i ograničen je godišnji rast poreza na najviše 10% do 2023. Pored preciziranja delatnosti u kojima može da se posluje u paušalnom poreskom režimu, obveznici sada poreska rešenja dobijaju na početku poslovne godine elektronskim putem, preko portala ePorezi.

Novi model paušalnog oporezivanja

– Uvođenjem novog modela paušalnog oporezivanja, više ne moramo da izrađujemo 350.000 rešenja i izveštaja godišnje na papiru i eliminisana su kašnjenja. To, takođe, znači i da su kapaciteti Poreske uprave rasterećeni i određeni broj poreskih inspektora koji su bili angažovani na ovim poslovima, sada je u mogućnosti da obavlja veći broj poreskih kontrola, a što je dodatno unapredilo našu efikasnost i rezultate – naglašava Dragana Marković, direktorka Poreske uprave koja je sprovela ovu reformu, u saradnji s NALED-om i Udruženjem za razvoj preduzetništva iz Niša, u okviru četvorogodišnjeg projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji finansira USAID.

Ukupni prihodi od paušalnog oporezivanja su u 2020. ostali na istom nivou kao i prethodne godine, što potvrđuje da osnovni cilj reforme nije bio da se povećaju obaveze paušalaca, već da se sistem učini pravičnijim, predvidljivijim i objektivno zasnovanim. Za mnoge paušalce došlo je i do umanjenja poreza.

Uredbom je propisana niža poreska osnovica tokom prve tri godine za početnike u biznisu, mlađe od 30 i starije od 55, porodilje, osobe sa invaliditetom i stare zanate. Reforma predviđa manje birokratije pri registraciji, pa novoosnovani paušalci ne moraju da podnose poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje, a rešenje kojim se utvrđuje mesečni iznos poreza I doprinosa dobijaju u roku od 48 sati.

– Kao nekom ko se više od 10 godina bavi ručnim radom, olakšice za stare zanate su mnogo pomogle, posebno jer je prošlu godinu obeležila kovid-19 kriza. Takođe, to što za rešenje više ne idemo na šalter i što elektronski dobijamo i popunjene uplatnice, značajno nam smanjuje utrošak vremena na birokratiju i verujem da će to mnoge ohrabriti da započnu svoj biznis – ističe Marija Ivanković Jurišić, vlasnica Marija Handmade preduzetničke radnje.

Foto: Pixabay

Чланак Paušalci vole da sami izračunaju porez се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Poreska uprava izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji se paušalno oporezuju. Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP), dodeljen za 2021. godinu“, navodi se u saopštenju.
Novoosnovani preduzetnici – paušalci u roku od 48 sati od registracije osnivanja privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre dobijaju rešenje o utvrđenoj obavezi u elektronskoj formi posredstvom portala Poreske uprave.

Sistem paušalnog oporezivanja

Iz Poreske podsećaju da od prošle godine rešenja o utvrđenim obavezama preduzetnici-paušalci dobijaju isključivo elektronskim putem i to dostavljanjem u poresko sanduče na portalu Poreske uprave (ePorezi). Dodaju i da shodno članu 36. stav 13. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje u elektronskom obliku se smatra dostavljenim danom postavljanja na portal Poreske uprave.

Za pristup portalu Poreske uprave neophodan kvalifikovani elektronski sertifikat, koji izdaje pet sertifikacionih tela u Republici Srbiji (MUP, JP PTT, Privredna komora Srbije, Halcom, E-Smart Systems). Ukoliko pristup poreskom sandučetu u ime preduzetnika-paušalca vrši drugo lice, poreski obveznik je dužan da to lice ovlasti.
Poreski obveznici se dodatno mogu informisati i u Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700 700 007 i 011/331 01 11, kao i na šalteru „Vaš poreznik“ u 37 filijala širom Srbije.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Paušalcima sledeće nedelje rešenja o poreskim obavezama za 2021. godinu u poresko sanduče се појављује прво на Biznis i Finansije.

To važi kako za poslodavce, tako i za preduzetnike koji su se opredelili za isplatu lične zarade, s obzirom da je ova pomoć namenjena upravo namirivanju plata. Međutim, šta je s paušalcima?

Paušalci plaćaju nemaju dodatna oporezivanja

Paušalno oporezovani preduzetnik nema zakonsko pravo da se opredeli za ličnu zaradu, već on poreze i doprinose plaća prema poreskom rešenju. Zato on neće imati nikakva dodatna oporezivanja, plaća ono što je i do sada plaćao, piše Nova ekonomija.

Kako je Startit Dnevnik već pisao, svi koji se opredele za uzimanje minimalca plaćaju ono što su i do sada plaćali, uz to što namete države za ova tri meseca mogu da odlože i da ih plate u 24 mesečne rate od 2021. godine.

Novac ne smeju da prebacuju na račun firme

Jedino na šta paušalac mora da obrati pažnju, jeste upravo to za šta je novac namenjen. To znači da novac s namenskog računa ne može da prebaci na račun firme, već mora na svoj lični račun. Šifra plaćanja je 241, a ako se novac ne prebaci do 15. avgusta 2020, on će biti povučen s namenskog računa. To znači da su u međuvremenu preduzetnici odustali, jer su izračunali da im se uzimanje mera ne isplati.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: FirmBee, Pixabay

Чланак Da li paušalci plaćaju dodatni porez na državni minimalac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. KLJUČNI TRENDOVI KOJI ĆE OBLIKOVATI POLITIKU EU U NAREDNIM GODINAMA: Od visoke evropske politike, do naše svakodnevnice

Ishod Bregzita, veće insistiranje na digitalnom suverenitetu, stare polemike koje ponovo otvara Evropski zeleni sporazum, te jačanje odnosa sa Kinom, ali i nastojanje evropskih gradova da se pozicioniraju kao „mini vlade“ – to su ključni trendovi koji će oblikovati politiku EU u narednim godinama. Neki od njih već direktno utiču na svakodnevnicu u Srbiji, a ostali će tek doći na red.

11. KO ĆE PROFITIRATI U SLUČAJU „TVRDOG“ BREXIT-A: Obećana zemlja Amerika

Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice, evropskoj i američkoj. Ako se obistini san najradikalnijih zagovornika „tvrdog“ Brexit-a – kojima je ideologija važnija od ekonomije – o stvaranju „Singapura na Temzi“ te „nesputanom“ pristupu „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, britanskim privrednicima je već sada jasno da će se američki proizvodi „nesputano“ širiti britanskim tržištem na – njihovu štetu.

14. PERSPEKTIVE RAZVOJA AZIJSKE RUSIJE: Povratak u budućnost

Malo je poznata istorijska činjenica da je mlada sovjetska vlast, u razvoju azijskog dela današnje Rusije prvo pozvala u pomoć privatni kapital i obezbedila mu brojne subvencije, pa tek kasnije prešla na intenzivnu industrijalizaciju pod državnim patronatom. Podjednako paradoksalne su i istorijske okolnosti koje azijskoj oblasti u Rusiji ponovo otvaraju budućnost. Naime, ko zna do kada bi se ta budućnost odlagala, da Zapad svojom politikom nije primorao sadašnje rusko rukovodstvo da se okrene evroazijskim integracijama i Kini kao glavnom partneru u razvoju ove obasti koja čini oko dve trećine ruske teritorije.

18. ZLOUPOTREBE ZONA SLOBODNE TRGOVINE: Kapne nešto i sa strane

Uporedo sa pogoršavanjem svetske ekonomije, povećavaju se i ilegalne aktivnosti u zonama slobodne trgovine, usled slabe, pa i popustljive kontrole nad radom kompanija unutar zone, naročito kada je reč o značajnijim privatnim investitorima. Pojedine slobodne zone postale su doslovno leglo organizovanog kriminala, kao u gradu Sijudad del Este na tromeđi Paragvaja, Brazila i Argentine, sa industrijom krijumčarenja koja po vrednosti premašuje polovinu bruto društvenog proizvoda Paragvaja.

Biznis

22. MODERNIZACIJA RUDARSTVA: Rudnici „u pokretu“

Potrošeni resursi na velikim svetskim nalazištima, preraspodela globalne moći i posledične turbulencije na tržištu, izmestile su rudarske kompanije „iz ležišta“ ka novim rešenjima i tehnologijama. Potpuna digitalizacija rudnika, bežična komunikacija i pod zemljom i „mobilni“ rudnici za isplativiju eksploataciju malih nalazišta, samo su neke od novina u rudnicima britanske kompanije Mineco Limited.

26. PROIZVODNJA UREĐAJA ZA NUKLEARNU MEDICINU: Kada proradi „hemija“ između nauke i preduzetništva

Beogradsko preduzeće „ELEX Commerce“ izdvaja se po veoma specifičnoj proizvodnji visokotehnoloških uređaja koji se koriste u nuklearnoj medicini. Takva delatnost obezbeđuje kompaniji da sve što proizvede izveze na strana tržišta, ali u situaciji kada se u Srbiji teško obezbeđuju kadrovi i za daleko jednostavnije poslove, pronalaženje stručnjaka u ovoj, veoma složenoj delatnosti, je gotovo nemoguće. „Takvih ljudi ima premalo, a da ne govorimo o tome da bi sa svojim znanjem mogli da ostvare i do deset puta veću zaradu u inostranstvu“, kaže Jožef Čomor, doktor fizičke hemije i direktor preduzeća „ELEX Commerce“.

28. KAKO SU NASTALI PROIZVODI „ZAPIS TARE“: Vlasnik mlekare koji iz zadovoljstva mesi burek

Ne uzima dobit za sebe, ne troši na luksuz, prvi dolazi i poslednji odlazi s posla, sam pravi sir, a iz zadovoljstva u dva sata noću mesi kore za burek. Ovako zaposleni pričaju o svom poslodavcu Radomiru Spasojeviću, vlasniku uspešne firme „Mlekara Spasojević“ iz Bajine Bašte, koji je svoju karijeru započeo u polovnim cipelama, jer nije imao druge kada je krenuo iz rodnog mesta na školovanje u Suboticu.

30. RAZLIKA IZMEĐU „CENJKANJA“ I PREGOVARANJA Pobednici protiv gubitnika, ili pregovori u kojima svi dobijaju? 

Kakav će biti ishod nadmetanja između prodavca i kupca oko cene paprike na pijaci zavisi od toga koliko vam je stalo da tu papriku što pre prodate ili kupite. Ali ovakva vrsta pregovaranja ne može biti uspešna u složenim životnim i poslovnim situacijama – da ne govorimo o ekonomskom i društvenom razvoju – kada se rezultati valorizuju na duži rok. Dugoročno, najuspešniji pregovori su oni koji su zasnovani na razumevanju interesa obe strane i koji omogućavaju zajednički razvoj.

Finansije

34. NOVI PORESKI PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE: Gađamo li pravu metu?

Novi podsticaji u oblasti poreza na dohodak građana, koji imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje paušalaca, kao i da privuku visokoobrazovanu dijasporu, mogu staviti u neravnopravan položaj one koji su se zapošljavali pre donošenja novih poreskih propisa ili žive i rade u Srbiji, zbog želje poslodavaca da umanje troškove radne snage.

36. ULAZAK NAJVEĆIH IT KOMPANIJA U BANKARSKI SEKTOR: Do juče podrška a sutra pretnja?

Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?

Temat – Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca: Polica potisnula tezgu

41. POSLOVANJE PIJACA U SVETU: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate

Zelene pijace koje su mnogi u razvijenim zemljama već otpisali kao anahronizam bez budućnosti i šanse za opstanak u tržišnom nadmetanju sa sveprisutnim trgovačkim lancima i mega samoposlugama, ipak opstaju. Na žalost, svježe voće i povrće postaje luksuz dostupan samo onima sa dubljim džepovima. Ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“ .

43. RENTABILNOST DOMAĆIH PIJACA: Devet života tezge na trgu

Uprkos sve oštrijoj konkurenciji supermarketa, promet voća i povrća na pijacama u Srbiji je za devet meseci prošle godine porastao za 11%, dostigavši vrednost od 30,4 milijarde dinara, a od 160 preduzeća koja upravljaju pijacama, svega desetak posluje sa gubitkom. Ipak, klasična pijačna prodaja gubi trku pred snagom velikih distributera hrane, a moguća rešenja za opstanak i bolje poslovanje domaćih pijaca uključuju drugačiju logistiku u snabdevanju, veći akcenat na organskim i proizvodima sa oznakama lokalnog geografskog porekla, ali i manifestacije koje će pijacama vratiti ulogu mesta na koja se dolazi „da se vidi i bude viđen“.

46. TRGOVINSKI LANCI SMANJUJU PRODAJU NA ZELENIM PIJACAMA: Konkurenti bi mogli postati partneri

Kupovina robe iz „prve ruke“ i time niže cene, naročito tokom akcijskih prodaja, te mogućnost da se u vreme, kada se nema vremena, sve kupi na jednom mestu, uključujući i zeleniš koji je već opran i iseckan, stalno podižu učešće supermarketa na tržištu voća i povrća na uštrb zelenih pijaca. U najvećim trgovinskim lancima za sada ne žele da se izjasne da li će se prijaviti na tender za preuzimanje nerentabilnih zelenih tržnica, ali u nekima od njih predviđaju da će se zbog sve oštrije konkurencije hipermarketa, pijace sve više specijalizovati za prodaju organskih i dnevno svežih namirnica, kao i da će nestati preprodavci i opstati samo kvalitetni proizvođači.

48. POLOŽAJ ZELENIH PIJACA U MANJIM MESTIMA: Kupci radije provuku karticu u prodavnici

Pijačni prodavci u Valjevu tvrde da je zbog nemaštine većini kupaca važnija mogućnost odloženog plaćanja nego kvalitet namirnica, pa troškovi i otpis neprodate robe guraju pijačnu prodaju na ivicu isplativosti. S druge strane, inostrani donatori smatraju da bi zelene pijace u manjim mestima u Srbiji mogle da posluju isplativije uz finansijsku podršku i bolje upravljanje.

50. KONTROLA HRANE NA PIJACAMA I U PRODAVNICAMA: Najopasniji „domaći“ proizvodi na uličnim tezgama

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se podjednako revnosno kontrolišu namirnice uvoznog i domaćeg porekla, pijace i sve vrste prehrambenih prodavnica. Na osnovu njihovih podataka, potrošači se najviše žale na miris, boju i ukus hrane, zatim na istekle rokove hrane u prodaji ili nedostatak deklaracije na izloženoj hrani. U Tržišnoj inspekciji koja je u nadležnosti Ministarstva trgovine kažu da protekle godine u većim gradovima nisu imali nijednu prijavu vezanu za prodaju robe na zelenim pijacama, ali su dobili manji broj prijava koje su se odnosile na prodaju u hipermarketima. Potrošači su se najviše žalili da cena koja je istaknuta na robi, nije ista i na kasi.

52. POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU: Od najlona do Londona

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

54. PIJACE KAO TURISTIČKE ATRAKCIJE: Pustolovina među tezgama

Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije, ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca, i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.

Intervju

58. SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NAUČNI NOVINAR: Podizanje imuniteta protiv laži

Zašto je za nekoga, ko se ne bavi naukom, važno da bude u toku sa najnovijim naučnim informacijama? Zato što jedino poznavanje činjenica može da stvori imunitet, prvu liniju odbrane protiv predrasuda i svih vrsta mitologizacije koje, kao što nas upozorava istorija, mogu imati strašne posledice, kaže Slobodan Bubnjević, jedan od osnivača portala „Nauka kroz priče“.

Skener

62. KAKO DANAS POSLUJE „ORGANIZACIJA UDRUŽENOG RADA“: Drugovi izdavači

Većina današnjih mladih u Srbiji verovatno ni ne zna šta je „organizacija udruženog rada“ (OUR), a među starijima teško da bi se našao neko koga bi takav poslovni model asocirao na efikasnost i visoke plate. Pre bi pomislili da u tom preduzeću zaposleni mogu da pobegnu sa posla odmah posle ručka. Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, osnivači izdavačke kuće „Partizanska knjiga“, koja posluje po pricipu OUR-a, dokazuju suprotno. Ističu da nemaju dugove, ali imaju tržište i zaposlene koji misle „svojom glavom“, a zarada se prvo isplaćuje saradnicima, pe tek onda vlasnicima. U vreme kada se svuda sistemski urušava kultura i kritičko mišljenje, „drugovi kapitalisti“ se bore kao gerila za svakog čitaoca, od grada do grada.

64. BIBLIOTEKE U MANJIM MESTIMA: Pamet uloži, pa je razmnoži

Mala mesta mogu oskudevati u ljudima, putevima i fabrikama u odnosu na velike gradove, ali ne nužno i u kulturi. Naprotiv. Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje veoma raznolika kulturna dešavanja koja su toliko posećena da bi im pozavidele i kolege iz mnogo većih sredina. Ipak, direktorka Centra Žaklina Nikolić ističe da su njihova najveća i najbolja investicija deca u okolnim selima, koja željno iščekuju bibliobus iz Kladova. Na njegovim točkovima stižu knjige a neretko i njihovi pisci do pet stotina dece čitalaca, „a nama oni vrede kao da ih je pet miliona“.

Nove tehnologije

66. APLIKACIJA 60SECONDS: Virtuelno „cenjkanje“ za minut

Podsticanje potrošnje ponudom stalno novih modela, čija aktuelnost traje sve kraće, ima i svoju drugu stranu: sve teže upravljanje zalihama i porast neprodate robe i nakon akcijskih sniženja. Nova domaća aplikacija 60seconds nudi mogućnost prodavcima i kupcima da se direktno dogovore o visini popusta za određeni proizvod, a influnserima da predstave sopstvene proizvode. Aplikacija je dostupna na našem tržištu tek tri meseca, a već ima preko 15.000 korisnika i ponudu više od 40 brendova.

Nauka

68. BOLEST „USPAVANE LEPOTICE“: Među javom i međ’ snom

Prespavati sopstveni život nije samo metafora, već zaista postoji bolest zbog koje oboleli provede u snu i po dvadeset sati dnevno, a i kada se probudi ne zna šta je java a šta san, pa čak ni da li zaista postoji. Suprotno bajci o uspavanoj lepotici, srećan kraj nije ni na vidiku, jer nauka ne ume da objasni šta su uzroci, a kamoli kako bi ovo obolenje sa vrlo teškim posledicama – moglo da se izleči.

Koktel

70. NAJNEOBIČNIJI KNJIGOVOĐA U SUBOTICI: Marlen Ditrih među računima i slatkišima

Subotica ima neobičnog knjigovođu. Ona u slobodno vreme pravi kolače i odlazi na međunarodna takmičenja u poslastičarstvu, pravila je lutke za pozorišne predstave, slike i predmete od ovčije vune, bavila se dekoracijom prostora, završila je i kurs za cvećara… I zove se Marlen Ditrih. Na pitanje da li su joj ime i prezime koje deli sa najčuvenijom filmskom divom prošlog veka nešto doneli ili oduzeli u životu, odgovara da to, ipak, još ne zna, jer: „Trebao bi mi još jedan život, sa nekim običnim imenom, pa da mogu da uporedim“.

72. ULIČNA HRANA KAO TURISTIČKA PONUDA: Jastog „s’nogu“

Zahvaljujući potpuno drugačijim navikama novih generacija turista, savremenih nomada, „ulična gastronomija“ je postala planetarni fenomen. U oštroj konkurenciji na globalnom tržištu ulične hrane ne nedostaje iznenađenja, a jedno od najvećih je – Seul. U trgovačkom delu prestonice Južne Koreje, na ulici ćete jesti i kada ste siti, jer je ponuda kvalitetnija, raznovrsnija i maštovitija od iste takve hrane gotovo bilo gde u svetu, uključujući i jastoga „s nogu“, kakvog nećete naći ni u boljim restoranima Njujorka, Pariza ili Tokija.

74. O JORDANCIMA ZA POČETNIKE: Život i predrasude

Svi idu u Jordan zbog nekadašnje prestonice Nabatejskog carstva, Petre, zbog pustinje Vadi Rum, riba i korala u Crvenom moru. Niko ne kreće u Jordan zbog Jordanaca. A oni su njegovo najveće iznenađenje.

Komunikacije

76. KOMUNIKACIJA MEDIJA I KOMPANIJA: Mestimično sunčano

U Srbiji se i dalje najviše raspravlja o tome koliko su mediji slobodni „od politike“, a daleko manje koliko su slobodni u odnosu na kompanije, od čijih oglasa zavisi dobar deo medijskih prihoda na tržištu. Kada razgovarate sa novinarima i sa zaposlenima u PR-u, potvrđuje se da bi ta komunikacija bila bolja kada bi profesionalci u obe struke imali poslednju reč.

Reprint

78. PISMO IZ KINE: Virus panike

Čuveni strah totalitarnih režima od dostupnosti informacija očigledno je bio neopravdan; to što su informacije dostupne ne znači da će se neko potruditi da ih pogleda. Recimo, da se raspita kakva je zaista situacija u Kini i sazna da se u najvećem delu zemlje život odvija normalno, javni prevoz funkcioniše, supermarketi su otvoreni i puni, a cene su iste kao i uvek.

Vremeplov

80. BUREK I NJEGOVI PRECI: Brza hrana „plave krvi“

Mada zakonski dokumeti svedoče da je burek već početkom 16. veka bio ulična hrana, te da je samo vek kasnije ceo Istanbul mirisao na nebrojene vrste bureka, njegovi najslavniji dani potiču sa trpeza osmanske elite, koja je imala posebno uposlene majstore samo za razvijanje jufki. Sudeći po zapisima srpskih istoričara iz 19. veka, burek koji danas pokušavamo da promovišemo kao nacionalni „brend“, Srbima se omilio tek pošto su se oslobodili turske vlasti.

Otisak

82. „Zeleni labud“

Prvi ozbiljan svetski igrač, koji ne samo da obećava već i kroji ozbiljne planove za budućnost na osnovu oporavka klime je – Evropska unija. Inspiracija je „Novi zeleni dogovor“ („Green New Deal“) koji je 2007. godine objavio Tomas Fridman u časopisu „The New York Times“, tvrdeći da bi zelena verzija „New Deal“ -a „donela mnogo veće koristi nego što iko može da vam ispriča, jer ima potencijale da kreira potpuno novu čistu industriju, koja bi pokretala ekonomiju 21. veka”.

Чланак Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu се појављује прво на Biznis i Finansije.