Na listi 50 najboljih svetskih destinacija za putovanja u pet kategorija, za svoj jubilej, 50 godina postojanja, „Lonely Planet“ je Srbiju uvrstio u „Best in Travel 2024“ sa programom „Western Balkans’ Trans Dinarica Cycling Route“.

Nova biciklistička ruta, koja počinje u Sloveniji i završava se u Srbiji, proteže se kroz 2.000 kilometara nezaboravne avanture. Biciklisti će prateći novu mapu moći da se provozaju stazama koje vode kroz krševite planinske predele, uz kristalne reke, obilazeći nacionalne parkove, pronaći kulturne stanice, Unesko lokacije i druge zanimljivosti na tom putu, a sve uz osvrt na održivi turizam regiona, saopšštio je portal serbia.travel.

Za Srbiju je značajno, kako staza ne vodi kroz velike gradove već ruralne predele, da će lokalne zajednice na tom putu imati najviše koristi od ovog projekta.

Na mapi će se naći lokalni pansionski smeštaj i veza sa lokalnim biciklističkim vodičima koji će deliti znanje o stanju na putevima.
U planu je tokom naredne godine i obeležavanje same rute adekvatnom signalizacijom, navodi se u saopštenju.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Srbija među 10 najboljih regija koje treba posetiti u narednoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog potražnje za smeštajem koja raste već godinama Zlatibor je drastično unapredio njegov kvalitet i obogatio njegovu ponudu, ne samo u svom urbanizovanom delu koji je na čestoj meti kritika u poslednje vreme, već i u selima. U nastavku teksta ćemo govoriti upravo o smeštajnoj ponudi Zlatibora, aktuelnim cenama, sadržajima koji nude, kao i najtraženijim lokacijama.

Kako se kreću cene privatnog smeštaja?

Zlatibor je planina koja negira tvrdnju da je planinski odmor rezervisan isključivo za one za dubljim džepom. Iako jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u našoj zemlji, on je zadržao epitet planine za sve. To znači da nam ovom mestu možete pronaći sve vrste smeštaja.

Primera radi, za privatan smeštaj za dvoje u centru Zlatibora potrebno je da izdvojite oko 30 evra za noć. Za ovaj novac ćete dobiti moderan, dobro opremljen apartman na dobroj lokaciji. Kako se krećete od centra Zlatibora ka okolini, tako se i cene smeštaja snižavaju. Tako na lokacijama daljim od centra planine možete da pronađete smeštaj koji će vas koštati oko 20 evra za noć.

Kada je reč o luksuznim privatnim smeštajnim jedinicama, Zlatibor raspolaže sa sve više ovakvih. Međutim ponuda se razlikuje od toga da li tražite luksuzan privatni smeštaj u centru ili na obodima planine.

Naime, ukoliko tragate za luksuznim smeštajem u centru Zlatibora onda ćete pronaći najviše stanova. U okviru njih, pored luksuznih komada nameštaja, moderno dizajniranih enterijera i odlične tehničke opremljenosti, uglavnom možete očekivati wellness i spa sadržaje. Među turistima su veoma popularni apartmani sa đakuzijem, saunama, tepidarijumima, turskim kupatilima i slično. Cene ovakvih stanova kreću se od 50 do 100 evra, u zavisnosti od sadržaja koji nude.

Kada je reč o ponudi luksuznog smeštaja van centra, u ovom slučaju prevladavaju planinske kuće i brvnare. I u slučaju brvnara, kada je reč o luksuznim sadržajima možete da očekujete spa sadržaj, a i odlična tehnološka opremljenost se podrazumeva. Ono što pravi razliku jeste najčešće mogućnost da koristite/iznajmite kvadove, motorne sanke, skije, bicikle i slično. Za ovakvu brvnaru ili planinsku kuću, potrebno je da izdvojite oko 100 evra. Mada pojedine brvnare dostižu cene i od 200-300 evra za noć.

Cene hotela na Zlatiboru

Kada je reč o hotelima na Zlatiboru, ponuda i cene se znatno razlikuju u odnosu na privatan smeštaj. Tako, ako uzmemo za primer jedan od popularnijih hotela na Zlatiboru, Palisad, cena standardne dvokrevetne sobe iznosi oko 13.500 dinara u toku zimske sezone, u letnjem periodu ista soba se može iznajmiti i za 8.500 dinara.

Mona Plaza Zlatibor je drugi popularan hotel na Zlatiboru. Cena standardne dvokrevetne sobe u ovom hotelu iznosi oko 12.000 dinara u letnjoj sezoni, dok je u zimskoj sezoni njena oko 20.000 dinara.

I u slučaju Palisada i u slučaju Mone doručak je uključen u cenu. Oba hotela poseduju wellness i spa centre, međutim, u slučaju da odsedate u standard sobi, potrebna je doplata za ove usluge. U slučaju odsedanja u superior apartmanima usluga spa centra je uključena u cenu, mada su cene superior soba znatno više od pomenutih.

Ukoliko tragate za nešto povoljnijim hotelskim smeštajima moraćete da pristanete na udaljenost od centra od oko 1 – 1,5 km. U tom slučaju, možete da pronađete hotelsku sobu za dvoje po ceni od 50 evra.

Tako na primer cena apartmana za dvoje u hotelu Zlatiborski konaci iznosi 6.740 dinara. Apartman istih kapaciteta u vili Miris Dunja, može da se pronađe po ceni već od 4.700 dinara.

Najtraženije lokacije na ovoj planini

Uprkos kritikama koje se često čuju na račun urbanizacije Zlatibora, danas u najtraženije lokacije spadaju upravo njegove urbanizovane zone. Centar Zlatibora je zapravo najtraženija lokacija, koja ujedno nudi najviše smeštajnih jedinica, kako privatnih tako i hotelskih.

Treba takođe napomenuti da se za centar Zlatibora dominantno opredeljuju mladi, koji žele da se upoznaju sa noćnim životom ovog grada. Međutim nije retkost ni da se za centar opredljuju i porodice upravo zbog sadržaja koji nudi centar Zlatibora najmlađima. Tačnije, zbog Avantura parka, Dino parka, Gondole, pa i panoramskog točka.

Nešto stariji, kao i mladi željni planinske avanture, ali i oni koji tragaju za autentičnim planinskim mirom, opredeljuju se za lokacije van centra. Među lokacijama ovih karakteristika najtraženije su smeštajne jedinice u Gajevima, zatim Obudojevici, kao i oko Crnog vrha. Sva ova mesta izmaknuta su od centra i njegove vreve, a opet nisu ni tako daleko, ukolko poželite da obiđete centar Zlatibora.

Izvor: Bookaweb

Чланак Vodič kroz ponudu smeštaja na Zlatiboru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milos, Kikladi

Ovo je veoma instagramično ostrvo sa kojeg ćete se vratiti sa prelepim fotografijama prirode i mora. U pitanju je vulkansko ostrvo na kojem se mogu pronaći stene i kamenje u raznim bojama, počev od crvene, preko braon, do bele. Sve one prave izuzetan kontrast kada se nalaze tik pored tirkizno plave vode koja ih okružuje.

Od svih kikladskih ostrva Milos ima najviše plaža, ukupno 70, a osim lepe boje vode karakteriše ga i tipična kiklandska arhitektura – bele kuće sa drečavo plavim vratima i prozorima. Ukoliko odlučite da letujete tamo turistički vodiči će vam posavetovati da posetite autentična ribarska sela, kao i drevno antičko pozorište, katakombe i vetrenjače.

Foto: David Tip, Unsplash

Koufonisia , Kikladi

Ovu grupu ostrva čine tri mala ostrva: Pano ili Ano Koufonisi, zatim Kato Koufonisi i Keros, od kojih je samo jedno naseljeno. To je Ano Koufonisi, stoga se ono savetuje turistima, jer se na njemu mogu naći smeštaj i prodavnice.

Ovo ostrvo poseduje veoma autentičnu gastronomsku ponudu, a njegov najveći adut su plaže sa zlatnim peskom i tirkizno plavom vodom. Međutim, na celoj obali ovog ostrva može se pronaći i mnoštvo uvalica koje izgledaju kao prirodni bazeni, kao i više interesantnih pećina za istraživanje. U njegovoj blizini nalazi se nenaseljeno ostrvce Glaronisi na kojem galebovi ležu jaja. Ono je jedan od prirodnih dragulja ovog podneblja.

Foto: Rania Samara, Unsplash

Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza

Najmanje grčko naseljeno ostrvo nalazi se samo na dva kilometra udaljenosti od Turske. Zato ne čudi što je na njemu zastupljen specifičan otomanski tip arhitekture, što znači da su kuće uske, sa drvenim balkonima. Iako je ostrvo malo na njemu i u njegovoj blizini zaista ima šta da se vidi, počev od Plave pećine koja je znatno veća od poznate Plave pećine na Kapriju, pa sve do manastira, džamije koja je pretvorena u muzej i mesta za organizovano ronjenje.

Možda će vam se na prvi pogled ovo ostrvo učiniti poznato. Za tu vrstu slave ono može da zahvali činjenici da je na njemu sniman film Mediteraneo. No, uprkos svetskoj slavi koju mu je doneo film nagrađen Oskarom, na njemu nema mnogo turista.

Foto: Etienne Dayer, Unsplash

Alonizos, Sporadi

Pored dva najpoznatija ostrva Sporada – Skijatosa i Skopelosa – nalazi se još jedno, ništa manje lepo, ali manje poznato. Alonizos je mirno mesto za odmor sa mnogo zelenila među kojim preovlađuju borovi. Zbog toga je ovo ostrvo poznato kao raj za hajkere.

Iako je među prvim grčkim naseljenim ostrvima, sada na njemu živi samo 2.750 stanovnika. Do njega se dolazi trajektom iz luke Volos ili avionom do Skijatosa pa zatim opet morskim putem.

Foto: Eleni Afiontzi, Unsplash

Paksos i Antipaksos, biseri Jonskog mora

Od ova dva ostrva poznatiji je Paksos koji se nalazi na udaljenosti od 15 kilometara od Krfa. Okružen je mnoštvom maslinjaka a krasi ga i piktoreskno ribarsko selo u kojem je tempo života veoma spor i opušten. Za neveliki broj turista na ovom ostrvu zaslužna je činjenica da ono nema aerodrom te se do njega može stići samo trajektom.

Foto: Petar Lazarevic, Unsplash

Antipaksos se nalazi na tri kilometra od Paksosa, i prva asocijacija na njega su bespregledni nizovi vinograda. Budući da ima veoma malo stanovnika i da uopšte nema razvijen turizam turistima se preporučuje da ovo ostrvo posete u sklopu jednodnevnog izleta sa okolnog Paksosa. Ako odete na Antipaksos obavezno probajte lokalno vino. Probajte ga i ako ne odete, budući da se ono može pazariti i u prodavnicama na Paksosu.

Foto: Marina T Alamanou, Unsplash

Simi, Dodekanezi

Ovo brdovito ostrvo poznato je po razigranoj šarenoj arhitekturi, ali i lepim i čistim plažicama i pećinama. Ljubitelji prirodnih lepota i mora uživaju u njegovim skrivenim plažama i mnoštvu interesantnih zaliva. Međutim ovo ostrvo je namenjeno i ljubiteljima lepota koje je stvorila ljudska ruka budući da se zbog zaštite kulturnog nasleđa na njemu ništa nije menjalo već decenijama, osim što su kuće namenjene smeštaju turista renovirane, ali tako da zadrže svoj prvobitni izgled.

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Pored svega navedenog, na našem sajtu možete pročitati i reportažu sa Samosa, ostrva u blizini Turske, koje je još uvek donekle divlje i originalno.

Izvor: Greek Reporter

Чланак Grčka ostrva na kojima nema mnogo turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je najtoplije u Južnoj Evropi koja je leti izuzetno popularna među turistima. U delovima Grčke, Španije i Italije temperature su ovih dana dostizale i do 45 Celzijusa, što ne pogoduje privlačenju novih turista. Osim nesnosnih vrućina, od putovanja u ove zemlje potencijalne posetioce sada obeshrabruju i sve češći požari.

Sve ovo zajedno bi, kažu stručnjaci, moglo da intenzivira već postojeći trend menjanja navika turista, bar onih u pogledu izbora vremena i destinacije njihovih putovanja. Taj trend je vidljiv od prošlog leta, koje je bilo označeno kao najtoplije u istoriji merenja. Međutim, ovo leto pretenduje da obori prošlogodišnje rekorde.

NVO Evropska komisija za putovanja objavila je da će broj putovanja po Evropi koja će biti realizovana između juna i novembra ove godine biti manji za četiri odsto nego prošle. Španija će i dalje biti najpopularnija destinacija, a slediće je Francuska, Italija, Grčka i Hrvatska. Međutim, mediteranske zemlje zajedno će u tom periodu beležiti pad turističkih poseta od čak 10 procenata u odnosu na 2022.

S druge strane, države poput Češke Republike, Bugarske, Irske i Danske imaće veliki rast broja turističkih dolazaka, pre svega zbog umerenijih temperatura ali i zato što su u njima manje gužve.

Osim zbog vremenskih uslova, turisti pomeraju svoja putovanja i zbog rasta njihovih troškova. Zato će ubuduće češće putovati van sezone, poručuje ova neprofitna organizacija.

Izvor: CNBC

Foto: Luke Dean Weymark, Unsplash

Чланак Rekordne temperature u Evropi menjaju navike turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sanja Đaković je turistički vodič koji radi isključivo u Srbiji i Beogradu. Ture „Ljubavna šetnja Beogradom“, „Ulica Kralja Petra – istorija grada u 1000 koraka“, „Zadužbinari – plemeniti ljudi velikog srca“, samo su neki od turističkih programa koje je osmislila. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista i uporedo je radila kao ekonomista i vodič. Godinu dana pre početka pandemije, odlučila je da se posveti samo poslu vodiča, što je, kako se kasnije ispostavilo, bila odluka doneta u pogrešno vreme, jer je turistička delatnost bila među sektorima koje su posledice korone najviše pogodile.

„Tada je veliki broj turističkih vodiča potražio drugo zaposlenje, među njima sam bila i ja, tako da mi je posao vodiča sada dodatni“, kaže Đaković za B&F. Prema njenim rečima, kolege kojima je posao turističkog vodiča dopunski dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju.

„Sezona, konkretno u poslu lokalnog vodiča, traje od aprila do oktobra i u tom periodu morate da imate dovoljno posla i da zaradite toliko da možete da se finansijski obezbedite i zimi, kada posla nema. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici“, objašnjava Đaković.

Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu su oko 52.000 dinara. Naša sagovornica dodaje da uz sve to, nema plaćenog bolovanja niti godišnjeg odmora.

Njena koleginica iz Kragujevca, Tatjana Stanković je turistički vodič dve decenije. Turizmolog je po struci i zaposlena je za stalno u turističkoj agenciji, a posao turističkog vodiča takođe radi kao dodatni. Uglavnom vodi gradske ture po Budimpešti, Beču, Pragu, često ide na Ohrid jer poseduje licencu i za makedonsko tržište. Takođe vodi ture i u sve zemlje bivše Jugoslavije, kao i školske ekskurzije.

Što se tiče zarade, objašnjava da kada bi radila samo kao turistički vodič po angažmanu agencija, ne bi mogla da preživi ni pola godine. „Pošto živim u Kragujevcu, mi nemamo mogućnosti da razvijemo ture poput razgledanja grada i slično. Angažovani smo sezonski, kada su praznici, ekskurzije i mogu da kažem da je posao turističkog vodiča dobar, ali kao dopunsko zanimanje. Zato stalni izvor prihoda obezbeđujem radeći u turističkoj agenciji kao turizmolog“, kaže Stanković za B&F.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, u Srbiji postoji 1.452 turistička vodiča sa licencom i 538 turističkih pratilaca. Tokom ove godine licencu je steklo 99 turističkih vodiča, navode u ovom ministarstvu za B&F. Licencu može da stekne svako ko ima četvorogodišnju srednju školu, državljanin je Republike Srbije i ima boravište u zemlji, a govori jedan strani jezik. Ministarstvo određuje godišnju kvotu i raspisuje konkurs. Nakon psihološke procene koju radi Nacionalna služba za zapošljavanje, sledi testiranje o poznavanju stranog jezika, a zatim i teorijski i praktični deo ispita.

Nezavidan status

Najveći problemi u ovoj branši tiču se statusa vodiča. Naime, kako kažu naši sagovornici, mali je broj agencija koje uzimaju vodiče u stalni radni odnos. Osim toga, veliki problem je i nelojalna konkurencija, jer i dalje postoje ljudi koji rade ovaj posao bez licence, pa je potrebna veća kontrola. A posebnu pometnju na tržištu prave strani turistički vodiči, koji po Zakonu o turizmu ne mogu da vode ture na teritoriji Srbije.

„Oni ne samo da krše zakon, nego i daju svoju verziju srpske istorije, koja je neretko daleko od činjenica i šteti našoj zemlji. Primera radi, kada me je angažovala jedna kineska agencija, u njenom programu je pisalo da će turisti u Beogradu videti Aja Sofiju! Mogu da pretpostavim šta onda pričaju kineski vodiči koji u velikom broju rade samostalno, bez angažovanja lokalnog vodiča. Veća kontrola, ali i kažnjavanje nelegalnih stranih vodiča bi omogućilo značajnije angažovanje lokalnih vodiča, koji bi plaćanjem svojih poreskih obaveza doprinosili budžetu zemlje. Novčane kazne za strane vodiče bi morale da budu visoke i da takvi vodiči ne mogu da napuste Srbiju ukoliko ne plate kaznu“, predlaže Sanja Đaković.

Status turističkih vodiča je loš, potvrđuje za B&F i Miljan Jokić, koji je nedavno odustao od ovog zanimanja. Agencije, kaže, gotovo nikada ne zapošljavaju vodiče u stalni radni odnos i često insistiraju da oni vode turiste na lokalitetima u inostranstvu, što je tamo, takođe kršenje zakona. S druge strane, „biti preduzetnik nije baš jednostavno“, smatra Jokić, „jer su troškovi visoki“.

Nekad je bilo bolje

Olivera Bađin je turistički vodič već tri decenije, tokom kojih je obišla ceo svet, osim Australije. Bađin kaže za B&F da je položaj vodiča nekada bio mnogo bolji. Prvih deset godina svoje karijere radila je kao nezavisni vodič, a zatim je bila zaposlena u velikim turističkim agencijama.

„Tada je od ovog posla moglo da se živi tokom čitave godine, čak i ako nisi bio zaposlen za stalno u agenciji. Radilo se mnogo, a sezona je trajala od aprila do novembra. Išlo se sa ture na turu. Moja rekordna godina je bila 1987. kada sam 310 dana bila van kuće“, priča naša sagovornica, koja je svojevremeno boravila i po nekoliko meseci na destinacijama. Takvi vodiči se u poslovnom žargonu nazivaju „stacionari“.

„Nekada je ovaj posao bio dobro plaćen, dobijala se plata ako ste zaposleni u agenciji plus dnevnice. Posle 2000. godine, a naročito posle korone, prihodi su lošiji. Pritom, agencija vam nekada obezbedi smeštaj a nekada ne, a troškovi na destinaciji su veliki. Zato su mnogi napustili poslove turističkog vodiča“, ističe Đaković, koja bi ipak preporučila mladima ovaj posao, ali uz neko „rezervno“ zanimanje. „Za mlade ljude on je primamljiv, ali kada se zasnuje porodica, onda bi trebalo obezbediti drugi izvor prihoda, a ture voditi povremeno, jer zbog tolikih putovanja trpi porodica“, ističe naša sagovornica.

Naporan i odgovoran posao

A kakav je zaista posao vodiča? Sanja Đaković smatra da je ovo zanimanje pre svega za one koji vole da čitaju i proširuju svoja znanja, vole susrete i rad sa ljudima. To je posao koji traži dobro poznavanje istorije, kulture, religije, običaja, tradicije, gastronomije i svega što može biti zanimljivo turistima kada obilaze neku zemlju.

Prema mišljenju Tatjane Stanković, posao vodiča, iako omogućava da se proputuje svet, ostavlja malo prostora za opuštanje, jer je jako stresan i naporan. „Putnici imaju različita očekivanja, na primer, nekome smeta svetlo u autobusu jer bi da spava, drugi hoće svetlo da bi čitao knjigu… Ali najveći problem su oni koji ne shvataju šta znači putovanje u grupi i često imaju nerazumne zahteve“, navodi Stanković.

Dobar vodič je izuzetno bitan za sliku koju će turisti steći o nekoj zemlji, jer sa njim gosti provedu najviše vremena i na osnovu njegovog znanja, ponašanja, kulture procenjuju i mnogo toga o državi u koju su došli, ističe Đoković. Pored toga, među tolikim turistima uvek se nađe neko ko je problematičan, „pa vodič mora da bude pomalo i psiholog, da zna kako da priđe takvim ljudima, mora da bude vrlo snalažljiv, da brzo misli i da ume da rešava probleme. Da biste bili dobar vodič, nije dovoljno da završite kurs i dobijete licencu za rad. Dobar vodič se formira godinama. Zato je jako važno da sačuvamo iskusne vodiče, a ne da oni, pre svega zbog egzistencijalnih razloga, napuštaju ovo zanimanje i traže druge poslove“, zaključuje Sanja Đaković.

Vesna Lapčić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Surprising_Shots, Pixabay

Чланак Ekonomski položaj turističkih vodiča: Posao za ponekad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se razvijeni deo sveta bori protiv masovnog i prekomernog turizma koji lokalnom stanovništvu donosi određenu korist ali im na koncu pravi ogromnu štetu, u zemljama u razvoju postoji drugi problem, a to je iskorišćavanje jeftine radne snage u lokalnim zajednicama koja sa svojim niskim zaradama jedva preživljava, iako turista ne manjka. Naime, umesto lokalaca, tamo najviše zarađuju turističke agencije i turoperateri koji dovode turiste u zemlje u razvoju.

Zato je inicijativa “zarade dostojne za život” pokrenula mnoge poslenike sa bogatih tržišta da obrate pažnju na potplaćenost lokalaca. Ostaje da se vidi da li će ta inicijativa pogurati primanja dostojna za život lokalnih turističkih radnika i drugog lokalnog stanovništva koje je povezano sa turizmom.

Održiviji turistički izbori

Izvršna direktorka “Sustainable Travel International“, Paloma Zapata, kaže da na turističkim tržištima zemalja u razvoju na svakih 100 dolara potrošenih na odmor, samo 5 dolara može završiti u lokalnoj privredi.

Prema njenim rečima, rešenje za ovaj problem je da izleti ubuduće uključuju što je moguće više lokalnog stanovništva, od onog koje vodi u obilaske poput turističkih vodiča, preko ugostitelja, pa sve do prodavaca suvenira.

Iz tog razloga je Sustainable Travel international razvio “Ripple Score” u saradnji sa turoperatorom za male grupe G Adventures, kao sredstvo za merenje održivijih izbora putovanja. Ocena u ovom sistemu omogućava turoperatorima da vrednuju svoja putovanja i ture kako bi tačno utvrdili koliko dolara ostaje u turističkoj destinaciji, odnosno da izbegnu curenje novca iz lokalne privrede.

“Ako putovanje ima ‘Ripple’ ocenu od 100, na primer, to bi značilo da su svi dobavljači koji čine tu turu u lokalnom vlasništvu. Prosečna ‘Ripple’ ocena na turama G Adventures-a je oko 93 odsto”, rekla je Zapata.

Ripple Score uključuje sistem procene lanca snabdevanja kroz ankete dobavljača i inspekcije na licu mesta.

“Ako su hoteli, restorani, operateri čamaca i sl u lokalnom vlasništvu i lokalci njima upravljaju, koristi su značajne za lokalne zajednice. Ali, ako ponuda tura isključuje lokalnu robu i pružaoce usluga, uticaj je zanemarljiv”, navodi Zapata.

Dobre prakse

Neke države su već uredile svoje turističko tržište odredivši minimume zarada za lokalne turističke radnike kako bi iskorenile iskorišćavanje radnika i ublažile siromaštvo.

U Peruu su, na primer, uslovi rada nosača koji nose opremu za kampovanje i prtljag za planinare popularne staze Inka regulisani 2022. godine, uključujući i cenu njihovog rada. Prema zakonu, portiri i kuvari mogu da rade otprilike 12 dana mesečno. Portiri i kuvari zarađuju iznad prosečne zarade za Peru od 1.647 PEN (oko 447,28 dolara) mesečno.

U Nepalu, plate vodiča i nosača definisane su propisima Agencije za putovanja i treking, koji predviđaju 1.500 NPR (oko 11,35 dolara) dnevno za nosače i 2.000 NPR (15,14 dolara) dnevno za vodiče, što se smatra zaradom “dovoljnom za život”.

Ceo tekst možete pročitati na Daljine.rs

Foto: Sarthak Kwatra, Unsplash

Чланак Da li turizam može ublažiti siromaštvo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primera radi, turistička agencija Discover Africa imala je nedavno zahtev klijenata da njihovo dete na safariju jaše lava. Kada su objasnili roditeljima da je to opasno, izgubili su klijente koji su odlučili da ipak odu u Indiju gde će njihovo dete moći da jaše tigra.

Posle ovog primera, manje neobično deluje zahtev njihovog ranijeg klijenta, jedne japanske kompanije, da 2010. godine na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoj Africi dobije isključivo japansku hranu pripremljenu od japanskih sastojaka od strane japanskih kuvara, i to za 6.000 osoba. Ili jednog para koji je zahtevao da na levoj strani kreveta u njihovom smeštaju bude perjani jastuk a na desnoj jastuk od pene, pa je jedno od njih u deset uveče nazvalo agenciju da se žali da su jastuci pomešani – perjani se nalazio na desnoj strani, a onaj od pene na levoj. Budući da je bilo kasno da se pošalje osoblje da ispravi ovaj neoprostivi propust, turistički radnik je ljubazno zamolio sagovornika da sam zameni jastuke, na šta je dobio odričan odgovor, jer je to posao ugostitelja.

Sa sličnim problemima se suočavaju i zaposleni u luksuznim hotelima gde je običaj da se pre nego što se sasluša pitanje gostiju odgovara sa “može”, sa nezaobilaznim osmehom, kao u reklami za jednu našu banku. Yngvar Stray, generalni menadžer luksuznog hotela Capella Singapore, kaže da su njegovi zaposleni do te mere izloženi neobičnim zahtevima ali i strahu da će izgubiti klijente, da moraju da smišljaju kreativne načine da ispune raznorazne želje gostiju. Na primer, da organizuju susrete gostiju sa nosorozima uz podizanje helikoptera i brojne mere zaštite kako bi osigurali njihovu bezbednost.

Ko je toliko razmazio putnike?

Andre Van Kets, direktor agencije Discover Africa, rekao je za CNBC da iz godine u godinu raste broj ovakvih neobičnih zahteva turista, posebno među ljudima koji idu na safari. Dodao je da putnici ponekad imaju prevelika, pa i nerealna očekivanja, za šta su zaslužne između ostalog i društvene mreže na kojima se objavljuju različiti sadržaji bez konteksta, čime se dobija iskrivljena slika o tome kako treba da izgleda neki smeštaj ili događaj.

Nisu međutim društvene mreže krive za sve probleme u društvu i ekonomiji. Činjenica je i da su se u prethodnim godinama turističke agencije utrkivale da pruže što bolju i sveobuhvatniju uslugu svojim klijentima, idući do granica legalnog i moralnog, zbog čega su oni počeli da očekuju još više i bolje. I još nerealnije, dodali bismo mi.

Izvor: CNBC

Foto: Robin Stuart, Unsplash

Чланак Sa kakvim se bizarnim zahtevima klijenata suočavaju turističke agencije širom sveta? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni predviđaju da će turistički sektor ove godine zabeležiti prihod od 9,5 biliona dolara što je samo za pet odsto manje nego što je doprinosio globalnom BDP-u u 2019. godini.

Da podsetimo, tokom pandemije broj putovanja i turističkih obilazaka je drastično pao, ali on je u konstantnom porastu od normalizacije pandemijske situacije. Potpuni oporavak svetskog turizma očekuje se u narednoj godini zbog većeg broja kineskih turista koji će obilaziti svet, kada se i situacija u Kini normalizuje. I u godinama posle 2024. turizam bi trebalo da bude u uzlaznoj putanji.

Za sada su se od pandemije najbolje oporavljali turistički sektori SAD i Dominikanske Republike, a u 2024. očekuje se da će se potpuno oporaviti i Evropa, Bliski Istok, Afrika i Azijsko-Pacifički region. Do oporavka turizma na Karibima trebalo bi da dođe 2025.

Izvor: CNBC

Foto: Wang Xi, Unsplash

Чланак Potpuni oporavak globalnog turizma očekuje se 2024. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uvođenje turističke takse pokušaj je da se ograniči „preterani turizam“, prenosi Euroaktiv na srpskom jeziku.

Stopa, nazvana Evropski sistem informacija i ovlašcenja za putovanja (ETIAS), primenjivaće se na one koji posecuju šengenski prostor od novembra ove godine.

Svi turisti koji nisu iz EU moraće da plate 7 evra za ulazak bez viza – i to će morati da se obnavlja na svake tri godine.
Sve veći broj španskih regiona takođe naplaćuje svaku noć provedenu u hotelskom smeštaju, dok će Valensija krajem godine uvesti potpuno novu turističku taksu.

U Barseloni, glavnom gradu Katalonije, vec je na snazi taksa za posetioce, ali će se ove godine povećati.
Predsednik pokrajinskog saveta Malage Francisko Salado, izjasnio se protiv poreza EU i rekao da je turizam ekonomski motor Malage i Andaluzije i kritikovao potencijalni porez.

Kako je rekao, to bi mogao da bude veliki problem za Španiju.

Drugi gradovi širom Evrope već imaju noćnu taksu za posetioce, poput Praga, Berlina, Hamburga, Budimpešte i Amsterdama.

Izvor: Tanjug
Foto: BIng

Чланак Tri Evropska grada uvode turističke takse da bi ograničili „preterani turizam“ се појављује прво на Biznis i Finansije.