Close
/ B&F Plus / Promene u životnom osiguranju usled produžavanja ljudskog veka: Računica za Srbiju
BiF Analize Čitajte B&F online

Promene u životnom osiguranju usled produžavanja ljudskog veka: Računica za Srbiju

Redakcija BIF on 01/07/2013 - 11:56 in B&F Plus, Finansije

This post has already been read 1305 times!

U poslednjih deset godina prosečan životni vek ljudi u Srbiji produžen je za skoro 2 godine. Sve duži životni vek dovodi do promena u životnom osiguranju, posebno u rentnom osiguranju, a ukoliko bi se korisnici u Srbiji osigurali u 25. godini – umesto u 35. kao što najčešće čine – mogli bi da umanje svoje godišnje troškove za čak 35%.

Polisa osiguranja života jedan je od neizbežnih životnih planova prosečnog Evropljanina ili Amerikanca, koji u proseku poseduje dve polise životnog osiguranja. Razvoju životnog osiguranja na zapadu pogoduje i značajna tradicija ovakvog ulaganja u budućnost. Jedan od razloga zašto na našim prostorima osiguranje života nikada nije zaživelo u takvom obimu, pored ekonomskih faktora je i nedovoljno poznavanje prednosti koje osiguranje života sa sobom donosi svakom osiguranom stanovniku.

U životnom osiguranju nema nepoznanica. Sve se izračuna unapred, i jasno je koliku će sumu osiguranik dobiti po isteku osiguranja, s obzirom na uloženi novac i godine starosti prilikom potpisivanja ugovora. U svakom trenutku su poznate osobe kojima se isplaćuje ugovorena suma. To znači, da roditelji i rodbina koji su ugovarači osiguranja, za korisnike mogu imenovati čak i decu, unuke i druge naslednike. Osiguranici premiju mogu platiti u evrima, švajcarskim francima i dinarima. Osiguranje u dinarima plaća se uz valutnu klauzulu (uplatnicom, trajnim nalogom ili administrativnom zabranom), čime je u potpunosti obezbeđena zaštita uloženih sredstava. Uplate mogu biti mesečne, tromesečne, polugodišnje, godišnje i jednokratne. Visina premije, odnosno iznosa koji se uplaćuje na ime usluge osiguranja, zavisi od mogućnosti i želja svakog osiguranika, s tim da najniži mesečni iznos premije ne može biti manji od 25 evra.

Domaći prosek

Zahvaljući boljem životnom standardu stanovništva, kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i kontinuiranom razvoju medicine i farmaceutske industrije, prosečan životni vek ljudi u Srbiji kao i u svetu, se iz decenije u deceniju produžava. U Srbiji je u poslednjih 50 godina prosečan životni vek muškaraca produžen za 8,5 godina, a žena za čak 11,5 godina i sada iznosi 71,6 za muškarce i 76,8 za žene. Ako posmatramo poslednjih 10 godina, od 2002. do 2012. godine, prosečan životni vek ljudi u Srbiji produžen je za skoro 2 godine (izvor: Republički zavod za statistiku, publikacije: Statistički godišnjak Republike Srbije za 2012. godinu i Statistički godišnjak Srbije i Crne Gore za 2003. godinu).

penzioneri

Tendencija rasta prosečnog životnog veka ima za rezultat smanjenje stopa mortaliteta koje se primenjuju kod obračuna premije u životnom osiguranju i može dovesti, zavisno od vrste životnog osiguranja, do njenog povećanja ili smanjenja. Ako se uzme u obzir da se u toku 10 godina životni vek produži u proseku za 2 godine, to dovodi do smanjenja premije kod riziko osiguranja za slučaj smrti za prosečnih 15% i kod mešovitog životnog osiguranja (za slučaj smrti i doživljenja) za prosečna 2%. Smanjena premija kod ovih osiguranja je rezultat smanjenog rizika od nastanka smrtnog slučaja. Sa druge strane, taj smanjeni rizik od nastanka smrtnog slučaja dovodi do povećanja premije privremenog rentnog osiguranja za prosečnih 2% i povećanja premije doživotnog rentnog osiguranja za prosečnih 5%. Uticaj sve dužeg životnog veka ljudi upravo je najveći na rentna osiguranja, koja uglavnom predstavljaju dopunu socijalne penzije a imaju tendenciju da je potpuno zamene.

Duži životni vek ljudi podrazumeva dužu starost i penziju, a kako sa starošću dolazi i lošije zdravstveno stanje potrebno je obezbediti dovoljno finansijskih sredstava kako bi se održao isti nivo životnog standarda do kraja života. Kako državna penzija nije garant dobrog životnog standarda penzionera, čak i u najrazvijenijim zemljama, životno osiguranje predstavlja dobar vid ulaganja za lepšu i sigurniju starost. Kako do penzije treba obezbediti odredjeni kapital, a osiguranje sa godinama života postaje sve skuplje, manji troškovi životnog osiguranja se mogu postići ukoliko se ljudi u ranijem životnom dobu opredele za životno osiguranje ne bi li na duži vremenski rok smanjili godišnje odvajanje za premiju. U Srbiji se trenutno ljudi odlučuju za životno osiguranje u proseku u 35. godini života, što im ostavlja oko 25 do 30 godina da akumuliraju sredstva do penzije. Međutim, ukoliko kupe polisu životnog osiguranja samo 5 godina ranije, postići će manju godišnju premiju za 20%, jer će imati manji rizik od nastanka smrtnog slučaja ali i duži period za akumulaciju kapitala. Ako se osiguraju 10 godina ranije, u 25. godini života, mogu smanjiti svoje godišnje troškove za čak 35%.

Dakle, sve duži životni vek dovodi do navedenih promena u životnom osiguranju, posebno u rentnom osiguranju, ali u kolikoj meri će se one ispoljiti zavisi od razumevanja ljudi na koji način će te promene uticati na njihov život i njihovu starost i da li su spremni da blagovremeno reaguju i na vreme obezbede sebi i svojoj porodici sigurniju budućnost i bolji životni standard.

Susedi drugačije razmišljaju

Od ukupne štednje u Srbiji, prema podacima kojima raspolažemo, 95 odsto se nalazi kod banaka na štednji. Po dva procentna poena pripalo je životnom osiguranju i investicionim fondovima i onaj jedan jedini uzeli su dobrovoljni penzioni fondovi. Šta to govori?

Srbija je izvanredan potencijal u pogledu razvoja životnog osiguranja, ali u tom proizvodu „industrije osiguranja” svi moraju da nađu svoj interes – građani, država i osiguravajuće kuće i to na veoma duge staze. Da se nešto značanije menja na ovom polju, govori i podatak da je u 2012. u odnosu na 2011. godinu došlo do povećanja učešća životnog osiguranja u ukupnoj premiji svih osiguravajućih društva i to za dodatnih 2%.

Kao primer gde se zaista nalazimo sa prosečnom premijom od 14 evra po glavi stanovinika u Srbiji, važno je navesti da se za životno osiguranje u BiH izdvaja 13 evra po glavi stanovnika, Bugarskoj – 18, Rumuniji – 22, Hrvatskoj – 81, a u Mađarskoj – 181 evro. Ostale, mnogo bogatije zemlje, pogotovo u EU, nisu sa nama uporedive.

Zato je veoma važno da se osiguravaju kuće, baš kao i sama država, potrude u razvoju svesti naših ljudi da država nije svemoguća i da građani moraju sami da razmišljaju i planiraju svoju budućnost. Jer, biti osiguran znači biti odgovoran prema sebi, porodici, celokupnom okruženju, ali i prema novcu koji većina teško zarađuje. Osiguranjem se obezbeđuje i zaštita novca. Novac je na sigurnom, a uplaćeni iznos se stalno uvećava.

Životno osiguranje, pored socijalne funkcije, u svakoj privredi ima i ulogu izvora kreditiranja razvoja. Plaćanjem premija osiguranja kumuliraju se sredstva koja imaju značaj štednje, koja su dugoročna, unapred određena i namenska. Iz tih razloga mogu se upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja. Zato i ne čudi podatak da su osiguravajuća društva jedan od najznačajnijih učesnika na finansijskom tržištu.

Marija Kovačević, ovlašćeni aktuar i Sonja Marić, direktor marketinga, UNIQA osiguranje

Finansije Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *