Turski premijer Tadžip Erdogan je za proteste koji su započeli u Gezi parku okrivio bankare i druge “interesno motivisane lobije”, a ministar ekonomije u njegovoj vladi Zafer Kaglajan “krvožedne” finansijere. Ovaj Erdoganov „lov na veštice“ međutim nije puko politikanstvo već ozbiljno može da ugrozi ekonomsku stabilnost u Turskoj jer su strani investitori sada veoma oprezni pri ulaganjima.
Poster sa likom turskog premijera tokom demonstracija u Gezi parku
Novinari Špigla su u Leventu, finansijskoj četvrti Istambula, razgovarali sa jednim turskim ekonomskim analitičarem koji je iz straha da ga vlast prisluškuje izvadio bateriju iz mobilnog telefona i tražio da ostane anoniman. Levent inače nastanjuju mnoge strane banke i kompanije koje su poslednjih nekoliko godina potpomagale turski ekonomski bum, a zauzvrat su dobile nadzor i zastrašivanje.
Pokušavajući da bude dosledan svojim tvrdnjama da finansijski sektor finansira terorizam i da se bogati na tuđoj nesreći, Erdogan je poslao istražitelje na berzu. U poslednjih nekoliko nedelja prikupljeni su brojni e-mailovi, snimci telefonskih razgovora i poruke zaposlenih u mnogim finansijskim kućama, poput Dojče banke, Kredit Suisa i Sitigrupa. Istražitelji traže dokaze da su određene interesne grupe namerno manipulisale tržištima kako bi pojačale nezadovoljstvo režimom. Posebno se traže oni koji kumuju sa strancima u nameri da oslabe Erdoganovu vlast.
Ovakvo ponašanje premijera loše utiče na finansijsku stabilnost zemlje, posebno zato što su investitori sve oprezniji kada treba sklopiti neki posao u Turskoj. A ova zemlja je veoma zavisna od stranih investicija. Samo za Erdoganovog mandata (od 2003. do 2012.) u tursku ekonomiju je upumpano 400 milijardi dolara stranih investicija, dok se za 20 godina pre toga u ovu zemlju slilo samo 35 milijardi dolara stranog kapitala. Na krilima stranih investicija Erdogan je napravio ekonomski bum u Turskoj. Zato mnogima i nije jasno zašto je, ako je već mora da nađe krivca za proteste, odlučio da to bude baš finansijski sektor.