Da li će vaše dete živeti lošije, isto ili bolje nego vi – to naoko rutinsko pitanje iz anketa javnog mnenja, povezuje dva svemira: porodicu i društvo, i fino tkanje koje ih spaja, ili para – obrazovanje. Da li je ono što želimo školstvo koje proizvodi potrebne kadrove kao na pokretnoj traci ili odgaja samosvesne građane sposobne da artikulišu svoje stavove? Da li nam je svejedno što deca iz deprivilegovanih slojeva u Srbiji sve teže dolaze do visokog obrazovanja koje je ključno za društveni uspon? Koliko odgovornosti u celom tom poslu snose roditelji, deca, nastavnici i država? Bez odgovora, svakog septembra sedamo u klupu za ponavljače.
Periskop
6. Transatlantski sporazum SAD i EU, “Super blok” protiv ostatka sveta: Povratak Velike igre
Knjige imaju svoju sudbinu… Teško da je ovaj Terencijev stih Radjar Kipling imao na umu pišući svoj pikarski roman „Kim“, odu britanskoj Indiji XIX veka. Ali šta je to zajedničko za velikog viktorijanskog pisca, Ameriku, Evropu, zemlje BRIKS-a i sudbine Kiplingovih čitalaca danas? Ovo remek delo viktorijanske ere učinilo je besmrtnom „Veliku igru“, pojam kojim se opisuje borba Britanskog i Ruskog carstva za stratešku prevlast nad Centralnom Azijom tog doba, a potom i sve kasnije geopolitičke borbe velikih sila. I kakve to veze ima sa sporazumom o slobodnoj trgovini između SAD i EU? Verovatno nikakve. Ili, „u skladu sa sposobnošću čitaoca“, kako kaže ostatak Terencijevog stiha, možda ipak ima…
10. Finska, neobičan slučaj na severu Evrope: Miran san u zemlji hiljadu jezera
Poslovni debakl Nokije, nacionalnog ponosa Finske i njenog značajnog ekonomskog oslonca, nije uništio miran san njenih građana. Ispostavilo se da ova mala zemlja u mnogo čemu ima jedinstven pristup rešavanju problema, koji joj je omogućio da i bez Nokije održi daleko bolji standard u odnosu na mnoge zemlje evrozone.
12. Nemački Jevreji: Lično pitanje
Jevrejska dijaspora u Nemačkoj trenutno je treća po veličini u Evropi i beleži najbrži rast. Razlog tome je izuzetno pojednostavljena procedura dobijanja državljanstva i posebne povlastice: od besplatnog učenja jezika do socijalne pomoći i mogućnosti zadržavanja dvostrukog državljanstva. Napor da skine ljagu Holokausta doveo je Berlin do nesporazuma sa Izraelom, jer je ubrzao tamošnji odliv mozgova.
Biznis – Rang lista: Top 500 kompanija, 50 vodećih banaka, 50 vodećih osiguranja u centralnoj Evropi
15. Deloitte CE Top 500 2013: Kriza traje, kompanije se oporavljaju
Uprkos izuzetno sporom i nesigurnom oporavku, kompanije sa liste TOP 500 iznenađujuće su dobro poslovale. Jedino novo ime među prvih deset je ukrajinski lider u energetici, DTEK Holding, koji je zabeležio drastičan skok sa 32. mesta prošle godine na 7. poziciju ove godine. Na listi se nalazi osam firmi iz Srbije, tri manje nego lane. Najveći broj kompanija među 500 najuspešnijih dolazi iz Poljske, čak 166. Od zemalja iz užeg regiona najzastupljenije su Slovenija sa 18, i Hrvatska sa 12 preduzeća.
16. Banke i osiguranja: Zadovoljavajuće, ali ne i bolje od toga
Visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja, dovodi u pitanje oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu. Nijedna srpska banka ni osiguranje nisu ušli u 50 najuspešnijih u centralnoj Evropi.
18. Sektor široke potrošnje: Ipak se širi
U Srbiji i u zemljama u regionu tek predstoji dalje ukrupnjavanje trgovina. U prilog tome govori i da 24 od 50 najbrže rastućih trgovinskih lanaca dolazi s tržišta zemalja u razvoju.
19. Energetika i resursi: Konsolidacija pa restrukturiranje
Poslovanje kompanija iz sektora energetike i mineralnih resursa u Srbiji je u 2012. godini generalno obeleženo blagim padom prihoda i značajnijim padom profitabilnosti. To se pre svega odnosi na sektor elektroenergetike i gasa, dok je naftni sektor poslovao profitabilno sa blagim rastom prihoda.
Tabele: Top 500 kompanija, 50 vodećih banaka, 50 vodećih osiguranja
Finansije
34. Javni dug: Svi za mnom (opet)
Srbija je izabrala da se u sastavljanju budžeta za iduću godinu i obuzdavanju rasta javnog duga bori uz stručnu pomoć Svetske banke, što menja i uslove koje bi u tom procesu morala da ispuni. „U situaciji kada zemlja nema program sa Fondom, može se očekivati da će SB pooštriti uslovljavanje za sve vrste kredita koje bude odobravala Srbiji“, kaže ekonomista Srboljub Antić, dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF. U mane ovakvog izbora mogle bi se svrstati (ne)dovoljna ekspertiza Banke u fiskalnim pitanjima, manja specifična težina koju ima kod investitora, i odlaganje neminovnog – da se, uz pomoć Fonda, mere fiskalne konsolidacije i reforme kombinuju sa reprogramom duga.
38. Državne banke: Vidim ti rupu na kraju puta
Poštanska štedionica, koja je proteklih godinu dana bila političko utočište za problematičnu aktivu Agrobanke i Razvojnu banku Vojvodine i njihove obaveze, sada se i sama suočava sa krajnje upitnom stabilnošću koja bi mogla da bude rešena samo dokapitalizacijom. Iako su sitne, nekoliko državnih banaka mogle bi, ako ne nađu kupca, postati novi teret poreskih obveznika.
40. Pouke reforme primarne zaštite u Srbiji: Alija Sirotanović i nedužni pacijent
Pred najavljene izmene u penzionom osiguranju, Zakonu o radu i školstvu vredi se podsetiti da se između „reforme“ i „boljeg rešenja“ ne može tek tako staviti znak jednakosti. Uvođenje kapitacione formule kao dela projekta reforme primarne zdravstvene zaštite nije donela obećani boljitak. Lekari i medicinske sestre ne uspevaju da budu „informatički supermeni“, RZZO isplaćuje jednako novca kao i pre, a „štednja na ovakav način ima dalekosežne loše posledice na zdravlje nacije“, kaže prim. dr Mirjana Lapčević.
Temat
45. Nastavnik, subjekt i/ili objekt obrazovne reforme?: Septembar koji me (ni)je voleo
Srbija, zajedno sa još 32 zemlje sveta, ove godine po prvi put učestvuje u međunarodnom istraživanju TALIS, u čijem su fokusu nastavnici. Njegovi rezultati nisu ništa manje bitni od onih koje dobijamo kroz PISA test koji meri učenička postignuća. Svako od nas može da navede bar jednog nastavnika ili učitelja koji je ostavio trajan pečat u našem životu: u izboru buduće profesije, načinu na koji se odnosimo prema sopstvenim kvalitetima i afinitetima, i odrastamo i sazrevamo u školskoj klupi. Nervoza s kojom počinje svaki septembar, onemogućava debatu o suštinskim izazovima obrazovanja u modernom vremenu.
48. Šta je zadatak škole: Budućnost jednog šrafa
Dok se gotovo svakodnevno vodi debata o tome kako domaći obrazovni sistem što pre prilagoditi potrebama privrede, brojne zemlje odavno su završile taj posao, žrtvujući usput „luksuzne“ veštine poput umetničkih ili filozofskih radi usavršavanja korisnih i profitabilnih. Da li je budućnost u obrazovanju koje proizvodi prave kadrove ili prave građane?
52. Zašto deca ne upisuju zanate: Đačko novo odelo
Biti zanatlija danas, iako je isplativo, nije dovoljno „kul“, jer „to upisuju seljaci“ i „ljudi koji baš nemaju drugi izbor“. Neku decu od zanata odvraća i činjenica da bi sa njim morali da rade, što ne čudi u zemlji u kojoj više od polovine mladih želi da se zaposli u državnim preduzećima za koja misle da tamo i dalje važi princip rada „jedan piše, drugi briše“. Iz istog razloga ove godine su u srednjim školama ugašena 124 (prazna) trogodišnja odeljenja sa kojima bi, kad bi ih završili, mladi mogli da nađu ne samo jedan, već i dodatne poslove.
56. Pristup školovanju i socijalna pokretljivost: Porodično blago
Nešto što se sada smatra apsolutno jasnim i logičnim – da je potomak roditelja direktora, političara ili „jačih“ preduzetnika i sam na istoj društvenoj poziciji – „davne“ 1989. godine bilo je prava retkost: tek 3,9% pripadnika „biznis klase“ poteklo je od roditelja istog statusa, ali su zato 30,3% tadašnje elite bili potomci poljoprivrednika. Potomci deprivilegovanih društvenih grupa danas sve teže dolaze do visokog obrazovanja koje je ključno za društveni uspon.
58. Obrazovanje, blagostanje i siromaštvo: Pitaće te starost, kako ti je prošla mladost
Iako se danas mladi ljudi sa diplomom često pitaju zašto su studirali kad rade na poslovima za koje nije potrebna ni srednja škola, studija OECD o obrazovanju i primanjima pokazuje da jednom kad se zaposle u struci, razlika između njih i njihovih manje obrazovanih vršnjaka raste sa godinama i ima značajnu ulogu u verovatnoći zapadanja u siromaštvo u starosti. Uprkos tome, između jednako obrazovanih socijalnih radnika, nastavnika, popova i inženjera postoje ogromne razlike.
60. Prednosti studentske stručne prakse: Prečica do posla
Veliki broj visokoškolaca u Srbiji, čak i oni sa najvišim prosekom ocena, uvere se da su napravili veliku grešku što tokom studiranja nisu pokušali da volontiraju i obave stručnu praksu u nekoj kompaniji. Jer, poslodavci više od desetki u indeksu cene ako im budući pripravnici dokažu da imaju bar neko radno iskustvo, ili ih već tokom obavljanja prakse prepoznaju kao kvalitetne kandidate za određeni posao u firmi.
Intervju
62. Florans Noavil, književnica: Još jedna cvekla u zidu
Pre nekoliko meseci htela sam da napišem knjigu o siromaštvu i ekstremizmu i da na njenim stranicama suočim različita radikalna stanovišta vodećih intlektualaca u vezi sa evropskom budućnošću, ali mi je izdavač rekao da zaboravim na tu ideju, jer ona nikoga neće interesovati, kaže u intervjuu za Biznis & Finansije Florans Noavil, književnica, književni kritičar i urednik Le Monde koja je u svet literature došla iz korporativnog sektora. Način razmišljanja, kojem su ton dale američke poslovne škole, i danas vlada u svetu, sugeriše da je ovo najbolji od svih sistema, iako je očigledno loš. Ali mišljenje izvan “kutije” je nepopularno i neželjeno, ili kako je to rekao antropolog Levi-Štros: “Čovečanstvo sada proizvodi jednu masovnu monokulturu: uzgaja civilizaciju isto kao što gaji cveklu, u masovnoj proizvodnji.”
Skener
66. Slučaj Železare Smederevo: U nebranom gvožđu
Neizvesnost oko sudbine domaćeg koncerna crne metalurgije danas nije ništa manja nego pre prelaska železare pod državno okrilje. Nade smederevskih metalaca vezuju se za novi pogon galvanizacije i proizvodnju lima za automobilsku industriju, ali… Može da ga izgradi sama železara, odnosno država u čijem je vlasništvu, za šta nema para, ili strateški investitor za kojim se potraga baš odužila.
68. Siromaštvo u Vojvodini: Loše seme
U pokrajini raste jaz između bogatih poljoprivrednih kombinata i sitnih gazdinstava koja fabrikuju seoski proletarijat. Njihov položaj će se pogoršavati sa daljim približavanjem EU i to je problem zbog kojeg bi Vojvodina i Srbija trebale da stave „prst na čelo“, kaže dr Natalija Bogdanov. Istovremeno, reindustrijalizacija nailazi na ozbiljnu kočnicu: demografiju. Ako se izuzmu Novi Sad, Subotica i Zrenjanin, druga mesta ne mogu investitorima da ponude ni radnu snagu ni potrošnju u tericijarnom sektoru, kao džoker spasa.
Nove tehnologije
72. Nove tehnologije i učenje: Tupo premreženi
Sve više britanskih škola insistira da deca u školi uče na tablet kompjuterima “koji će na dugi rok smanjiti troškove za knjige”. Glavna briga roditelja je kako da kupe skupe uređaje, ali mnogi od njih pitaju se i da li će nove tehnologije doprineti kvalitetu njihovog znanja. Od čuvenog teksta američkog publiciste Nikolasa Kara “Da li nas Gugl zaglupljuje: Šta internet čini našim mozgovima?” objavljenog još 2008 godine, traje rasprava o tome da li nas novi izvori znanja i pomagala kojima se do njih stiže čine pametnijim, površnijim i/ili drugačijim. Deo odgovora na to pitanje možda zavisi i iz toga na koga se ona odnose: na digitalne domoroce ili digitalne imigrante.
74. Vladeta Marjanović, predsednik ekspertske komisije Fonda za inovacionu delatnost: Dobri smo inženjeri, ali loši trgovci idejama
Za desetak godina, neke od porodičnih kompanija postaće velike firme kojima će se Srbija ponositi. Međutim, kod većine inovacionih projekata plan prodaje izgleda kao da Berlinski zid još nije pao: prodavaćemo prvo u Srbiji, onda u bivšoj Jugoslaviji, a onda u bivšem Sovjetskom Savezu. Ako vam se tržište bazira na bivšim državama, i vaš plan ima velike šanse da vrlo brzo završi kao bivši plan.
Nauka
76. Naučna i etička dimenzija radikalnog produženja ljudskog života: Besmrtni čovek, ljubav, vera i nada
Iščekivanje smrti oduvek je fasciniralo, proganjalo i, na kraju, definisalo ljudska bića. Smrt i mogućnost njenog prevazilaženja inspirisali su sumerski „Ep o Gilgamešu“, starozavetnu Knjigu Postanja i Homerovu „Odiseju“, kozmetičku i farmaceutsku industriju i futurologe. Po prvi put o tome ozbiljno razmišljaju i naučnici sa najznačajnijih univerziteta i istraživačkih instituta. Iako je “eliksir dugovečnosti” još nedohvatljiv, moguće dramatično produženje ljudskog veka već sada otvara mnoga fundamentalna pitanja: čovekovog odnosa prema bogu, porodici, deci i moralu.
Koktel
80. Revitalizacija Golubačke tvrđave: Nada u kamenu
O revitalizaciji Golubačke tvrđave priča se toliko dugo, da se i nada žitelja ovog kraja kako će povećani priliv turista pokrenuti zamrle privredne aktivnosti okamenila u ostacima jednog od najznačajnijih spomenika u ovom delu Evrope. Ipak, nadležni najavljuju da će se sa radovima konačno krenuti ove jeseni, te da je uz arhitektonski deo projekta osmišljena i faza komercijalizacije, koja pored turističkih i ugostiteljskih usluga uključuje i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i oživljavanje starih zanata.
82. Strip u svetu realne ekonomije: Crno i belo o levom i desnom
Iako većina čitalaca strip najčešće povezuje sa jednostavnim žanrovskim štivom, osvrti na svakodnevne političke i ekonomske probleme i te kako su prisutni u devetoj umetnosti. Spoj maštovitosti i kritičkog stava autora stvorili su svetove u kojima superheroji predstavljaju blještave simbole kapitalizma, grupa siromašnih tajnih agenata izvrgava ruglu gotovo sve osobine ljudskog društva, a najoštriji kritičari ekonomskog globalizma su jedan prgavi šestogodišnjak i njegov plišani tigar…
84. Kako naše opštine ubiraju svoje holivudske dinare: Država ne glumi u tom filmu
“Pančevo tako mnogo podseća na Černobilj” – ne zvuči kao neka naročito dobra preporuka, a teško da bi, čak i po najmaglovitijem novembarskom danu, neki žitelj ovog gradića posegnuo baš za ovom paralelom. Pa ipak, baš to domaće ruglo i jedan napušteni industrijski kompleks, poslužili su svojevremeno kao odlična kulisa za snimanje horor filma “Černobiljski dnevnici” i “holivudsko” popunjavanje opštinske kase. Priliku koju ignoriše država Srbija – da zaradi na stranim filmskim produkcijama – prigrabilo je deset opština širom Srbije, uključujući i već pomenuto Pančevo. Sa sertifikatom “film friendly” lokacija spremno očekuju šansu za redak ali značajan vanredni prihod.
Komunikacije
86. Super žena – najveća patrijarhalna medijska prevara: Kako sam lepo umorna
Medijska slika super žene je „pakovanje 3 u 1“, ona je istovremeno idealna majka, supruga i profesionalka. Najmanje. Uz to neprekidno se usavršava, organizuje humanitarne akcije, zdravo se hrani, vežba, i vodi računa o besprekornom izgledu. U medijima nedostaje još samo vest da je uspostavila kontakte sa vanzemaljskim civilizacijama.
Reprint
88. Brisel: U evropskom mravinjaku
Evropa će ovu malu stanicu sravniti sa zemljom za pola godine, ili za pet godina, kao i sir od nepasterizovanog mleka, domaći francuski hleb, predivnu čokoladu, nežigosano kravlje uho i hiljadu drugih stvari za koje je čovekoliki mrav vezan. Tamna čekaonica, ljubazna jednozuba gospođa koja prodaje slatkiše, sve će to zauvek biti pregaženo, piše Hert Mak.
Vremeplov
92. Jedna od najvećih nepravdi „američkog sna“: Košmar samoukog izumitelja
Teško je naći primer u istoriji da je jedan tako nepoznati proizvod toliko uticao na sudbinu jednog grada, kao hidraulični cement Kanvasa Vajta, bez kojeg ne bi bio izgrađen kanal Iri koji je obogatio Njujork i znatno unapredio poziciju SAD u svetu. Izumitelj, koji je ideju za svoj proizvod dobio putujući po Britaniji u ime njujorških vlasti, ali o sopstvenom trošku, nije mogao da naplati od proizvođača svoja patentna prava, pa je umro toliko siromašan da je njegova supruga morala da pozajmi novac za sahranu.
Otisak
94. Sirija: Snaga u topuzu
Američki izvori tvrde da su otrovni gas na stanovništvo Damaska ispalile vladine trupe. Moguće je, ali bar podjednako koliko i da je to uradio neko od protivnika vlade.