/ B&F Plus / Fond za razvoj: Reprogram „jeftinog“ razvoja
BiF Analize Čitajte B&F online

Fond za razvoj: Reprogram „jeftinog“ razvoja

This post has already been read 1797 times!

Prema podacima ministarstva privrede Srbije sa sajta www.privreda.gov.rs a na osnovu izveštaja Fonda za razvoj, prema stanju na dan 31. avgusta ove godine, Fond upravlja portfoliom na papiru vrednim preko 217 milijardi dinara. Od ovog iznosa, više od 40 odsto je potpuno dospelo, a nije naplaćeno. Dodatnih preko 20 odsto je delimično dospelo sa kašnjenjima u plaćanju u iznosu od 10 do 99 odsto ukupnog duga. Dodatno, Fond za razvoj je izdao garancije vredne preko 79 miliona evra privrednim subjektima koji nisu solventni, navodi se u saopštenju.
AOFI upravlja portfoliom na papiru vrednim preko 61 milion evra. Sa dodatom kamatom, u blokadi su potraživanja u iznosu većem od 13 milijardi dinara.

Do dolaska sadašnje direktorke te agencije, u velikom broju slučajeva nije ni pokušavana naplata dospelih potraživanja i aktiviranje sredstava obezbeđenja, istaklo je Ministarstvo.

Inače, Fond za razvoj je privredi ove godine ponudio novu uslugu – refinansiranje kredita poslovnih banaka. Tu novu ulogu Fondu je, nametnula „aktuelna situacija u privredi“, ali kakve su razmere te situacije moglo se pre ovog izveštaja zaključivati samo posredno. U Fondu su za Biznis i Finansije za izdanje Finansije TOP, rekli da je procenat nenaplativosti njihovih zajmova u proseku kao kod poslovnih banaka, ali da u njega nisu uračunate obaveze preduzeća u restrukturiranju.

Na sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj održanoj sredinom marta i zvanično je doneta odluka kojom se omogućava predah onim firmama koje kasne sa otplatom. Koliko takvih kompanija ima nemoguće je saznati.

„Kao i u prethodnom periodu, usmereni smo na poslove kreditiranja privrede“, navodi se u pisanom odgovoru iz kabineta direktorke Fonda Slađane Backović. „Fond odobrava investicione, kredite za trajna obrtna sredstva, kredite za podsticaj ženskog preduzetništva, za podsticaj i razvoj privrednih subjekata koji posluju u nerazvijenim opštinama“, navodi se u tom dopisu. Ipak, dodaje se da je Fond u 2013. godini privredi ponudio novu uslugu – refinansiranje kredita poslovnih banaka, i to uzimajući u obzir aktuelnu situaciju u privredi.

Onima koji su pažljivo čitali izveštaj Državne revizorske institucije moglo bi se učiniti da predasi nisu novost jer ih je bilo i ranije. Naime, upravo su kontrolori trošenja državnog novca još krajem 2011. godine – inspektori DRI – upozorili da postoji nemali broj povlašćenih klijenata kojima je „ugovoreno odlaganje ugovornog roka mimo procedure“.

Evo jednog primera koji navode revizori: kompaniji „Trmka – Kabl Telekomunikacije“ iz Vrnjačke banje čiji je vlasnik Marko Trmčić omogućeno je produženje roka otplate sa pet na šest godina. Sporno je to, kažu revizori, što je takva odluka u tom trenutku bila suprotna Programu Fonda.

U Fondu za razvoj tvrde da je „odlaganje ugovorenog roka mimo procedura urađeno za klijente sa područja Kraljeva, nakon zemljotresa 2010. godine. Sve institucije su nakon elementarne nepogode ponudile pomoć, pa i Fond“, objašnjavaju i kažu da je takvu odluku doneo Upravni odbor.

Da li su i koliko bili česti reprogrami ili oduške dužnicima, poreski obveznici danas ne mogu da znaju precizno. Naime, državni revizori, zbog nedovoljnog broja stručnjaka vrlo retko dve godine za redom ulaze u istu instituciju. Prošle godine nisu kontrolisali bilanse Fonda, a iz izveštaja nezavisne revizorske kuće BDO ne vidi se da li je i kasnije bilo produženja rokova otplate .

Izveštaj DRI, koji je objavljen krajem 2011. godine pokazuje da se u pojedinim slučajevima ozbiljno kasnilo sa aktiviranjem garancija i naplatom menica iako su neka preduzeća sa uplatom rata otezala i do godinu dana. Među onima koji nisu redovno izmirivali svoje obaveze je na primer vlasnik „Galeb grupe“ Radoslav Veselinović, koji je od Fonda pozajmio oko 2,5 miliona evra. Iako vlasnik kredita nije uredno izmirivao dospele obaveze Fond nije raskinuo ugovore o kreditu niti naplatio dug u celini aktiviranjem menica, niti je preduzeo mere za naplatu potraživanja iz hipoteke, kažu revizori. Kasnije je Veselinović ipak ostao bez „Zavarivača“ iz Vranja, u čije ime je i pozajmio novac.

fond za razvoj

Interesantno je i to da instrumente obezbeđenja uglavnom nisu aktivirale banke sa državnim vlasništvom. Tako, na primer, Agrobanka nije aktivirala bankarsku garanciju „Trans kopu“. U izveštaju se navodi i primer Srpske banke koja nije naplatila garanciju „Baniniju“.

U Fondu danas kažu da u slučajevima nepoštovanja ugovorenih obaveza ova institucija aktivira sredstva obezbeđenja. „Međutim, poseban problem sa kojim se susreću svi poverioci je unovčavanje hipotekarne imovine u tržišnim uslovima u kojima je promet nepokretnosti veoma usporen“, ističu u odgovoru za Biznis i Finansije.

Pre nego što je kompletiran završni izveštaj DRI, tadašnji zvaničnici Fonda su 2011. godine napisali revizorima znatno drugačije objašnjenje – da njihov cilj nije bio da raskidom ugovora o kreditu ugroze ionako težak položaj korisnika da bi naplatili svoju obavezu iz hipoteke, za šta je potrebno i po nekoliko godina. „U dogovoru sa korisnikom kredita pokušavali smo da pronađemo način da se razumnim tolerisanjem rokova sačuva aktivnost u tim privrednim subjektima, od kojih je dobar broj preduzetnika sa porodičnim biznisom što bi ih dovelo u još teži položaj“, navodi se u odgovorima Fonda upućenim revizorima što je zapravo nezvanično priznanje da je ustupaka bilo.

Kako se to tolerisanje zapravo dogodilo? Prema objašnjenju revizora uzrok toga je činjenica da „procedurama nisu obuhvaćeni svi potencijalni rizici kojima je Fond izložen“.

„Od početka 2011. godine, sa promenom menadžmenta Fond je usvojio novu poslovnu politiku koja se zasniva na Procedurama i uputstvima za rad“, kažu u kabinetu direktorke. „Reč je o transparentnim pravilima ponašanja prilikom odobravanja kredita. Primena procedura je dosledna, s tim što su odstupanja u primeni kriterujuma za ocenu investicionih programa normirana Programom Fonda. Moguća su odstupanja u opravdanim slučajevima gde postoji poseban interes Republike Srbije koji je utvrđen zaključkom vlade“. Šta su to „opravdani slučajevi“ – nije definisano.

Na pitanje da daju precizne podatke o kašnjenjima u otplati, kao i o kom iznosu sredstava je reč u Fondu odgovaraju da je procenat nenaplativosti u proseku kao kod poslovnih banaka. Prema zvaničnim podacima NBS, svaki četvrti privrednik kasni s otplatom, što onda znači da je udeo „loših kredita“ u Fondu za razvoj oko 25 odsto. Takvu potvrdu međutim nismo dobili. Tačan procenat bi mogao biti i drugačiji jer u Fondu kažu da kada govore o otplati kredita, izuzimaju preduzeća u restrukturiranju. Ove firme su uglavnom poznate kao neplatiše.

Nejasno je, međutim, ko su najveći dužnici fonda. Na internet stranici Fonda, istina, postoji baza podataka u kojoj se nalaze svi odobreni plasmani ali oni su sortirani po privrednim granama i opštinama a ne kompanijama, iako je ovo drugo najviše zanimalo mnoge koji su nagađali, a ni pored zvanično upućenih zahteva nisu uspeli da dobiju podatke da li se na spisku korisnika Fonda nalaze i firme velikih srpskih tajkuna koji, prema nezvaničnoj listi dužnika banaka koju je objavio časopis NIN zauzimaju ključne pozicije. Na sajtu Fonda moguće je videti samo izveštaje sa poslednje sednice Upravnog odbora Fonda.

Malu pomoć i ovde pruža uvid u izveštaj DRI koji navodi neke od takvih firmi i to na spisku nepravilnosti. Tako su kontrolori trošenja državnog novca ustanovili da za investicione kredite odobrene Delta agraru i Juhoru, na primer, Fond ne poseduje važeću polisu osiguranja.

U Finansijskom planu Fonda za ovu godinu vidi se da je planirano da se kroz kredite u privredu upumpa 12,23 milijarde dinara. Od toga je 76 odsto iznosa namenjeno odobravanju dugoročnih kredita pravnim licima. Nezvanično, može se čuti da sredstva za reprogramiranje iznose 4,5 milijardi dinara, zbog čega se ove godine očekuje manji priliv sredstava za odobravanje novih kredita.

Ohrabrujuće je to što su nadležni u Fondu za razvoj otklonili, čini se, najveću zamerku koju su im revizori uputili krajem 2011. godine. Ne obračunavajući kursne razlike u skladu sa ugovorenom klauzulom, potraživanja prema Fondu su na kraju 2010. godine smanjena čak pet milijardi dinara.

„Primedba revizora je bila da bi preračun trebalo obavljati na dan plaćanja. Shodno tome napravili smo doračun kursnih razlika, a stornirali obračun zatezne kamate, dok je za buduće korisnike takav način obračuna definisan ugovorom i dosledno se primenjuje“, objašnjavaju u Fondu.

U Fondu kažu da je „gubitak u 2011. godini obračunska kategorija i (da je) nastao usled otpisa duga Direkcije za robne rezerve i duga nastalog u realizaciji posebnog programa za poljoprivredu“, i da su otpisi obavljani u skladu sa zaključcima Vlade. Da je 2011. godina bila izuzetak potkrepljuju sledećim podatkom: „u 2012. godini Fond je poslovao sa dobitkom većim od 400 miliona dinara“.

Anka Milivojević
Finansije Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close