Close
IN2 Dynamics
/ Nove tehnologije / Čeka li EU digitalni debakl?
BiF Analize Čitajte B&F online

Čeka li EU digitalni debakl?

cigla
Redakcija BIF on 04/11/2013 - 12:45 in Nove tehnologije

This post has already been read 1162 times!

Velike telekomunikacione kompanije u Evropi „zvone“ na uzbunu, prozivajući evropske regulatore da su u velikoj meri odgovorni za sve veći jaz u oblasti internet i telefonskih usluga u odnosu na SAD i Japan, te da se Evropa kocka sa bućnošću. Došlo je do erozije kakva nije zabeležena u tehnološkoj istoriji Evrope – samo 10 odsto prihoda koji globalno ostvari ICT stvoreno je u Evropi, a do 2016. taj postotak će biti još manji, dok će u Severnoj Americi i Aziji prihodi rasti od 35 do 40 odsto.

Velike američke i azijske kompanije dominiraju po prihodima na tržištu IT usluga u odnosu na evropske, bilo da je reč o personalnim računarima, tabletima, softveru ili mrežnim operatorima, pa je čak i SAP pao na peto mesto u svom sektoru, piše nemački Handelsblatt. Evropa je dugo bila ogledni primer kako širiti mreže, zbog čega su je hvalile čak i američke kompanije. Pa ipak, izuzetno brze mobilne komunikacije četvrte generacije, poznate pod skraćenicom LTE, danas napreduju značajno brže u SAD-u i Aziji.

Na primer, Nemačka je po širenju mobilnog broadbanda tek 40. u svetu, zaostajući čak i za Kazahstanom. Na vrhu su Singapur, Japan i Južna Koreja. Od svih evropskih zemalja samo su tri skandinavske pri vrhu, a Velika Britanija je na 14. mestu.

Dosad neviđena erozija

Sa stanovišta evropskih mrežnih operatora poput Vodafonea, Deutsche Telekoma ili Telefonice, EU snosi veliki deo odgovornosti za takav razvoj događaja. Žale se da im stroga regulativa otežava ulaganje u širenje mreža, a ne odlučuju se na investiranje jer bi prihodi jedva pokrili troškove. Kompanije tvrde da ukoliko zaštita potrošača kroz niske cene ostane prioritet evropske politike u razvoju telekomunikacija, to će neminovno naneti još veću štetu konkurentnosti na globalnom tržištu.

cigla

Prema podacima Boston Consulting Group, internet kompanije u 27 država EU činile su samo 3,8 odsto BDP-a 2010. godine. U Južnoj Koreji taj je udeo iznosio 7,3 odsto, u Kini 5,5 odsto, a u Sjedinjenim Državama 4,7 odsto. Handelsblatt podseća da je Evropa nekada bila kolevka visokotehnološke industrije: Konrad Zuse, rođen u Nemačkoj, izumeo je računar 1941. godine, telefon je osmislio Antonio Meucci, Italijan koji je emigrirao u SAD, a kompanije poput Nixdorfa i Siemensa bile su predvodnice u proizvodnji računara i sistema za telefonski saobraćaj.

Danas jedva da postoji interes za komunikacione tehnologije proizvedene u Evropi, niti je do njih jednostavno doći. Došlo je do erozije kakva nije zabeležena u tehnološkoj istoriji Evrope, koja se može izmeriti ciframa: samo 10 odsto prihoda koji globalno ostvari ICT stvoreno je u Evropi, a negativan trend se nastavlja. Do 2016. godine taj će prihod pasti, predviđa Evropska komisija, a u Severnoj Americi i Aziji će rasti od 35 do 40 odsto.

„Za razliku od Sjedinjenih Država, Evropa još nije shvatila da bez konkurentnih sektora telekomunikacija i interneta reskira da izgubi konkurentnost u celokupnoj industriji“, požalio se Handelsblattu Timotheus Höttges, finansijski stručnjak i budući direktor Deutsche Telekoma. On nije jedini koji oštro kritikuje evropsku regulatornu politiku. Karl-Heinz Streibich, direktor kompanije Software AG, upozorava: „Sat otkucava. Moramo biti sposobni da u Evropi stvorimo okvir koji će omogućiti IT industriji realizaciju svog potencijala. Jer bez bitova i bajtova danas ništa ne funkcioniše, od mašinstva do finansija“.

Traži se zajednička strategija

Neki političari prepoznali su problem. Philipp Rösler, nemački savezni ministar ekonomije, obratio se nadležnoj evropskoj poverenici Neelie Kroes sa zahtevom da se pokrene sveevropska IT inicijativa. Poverenica se saglasila sa njegovim stavom da je digitalna ekonomija važna za budućnost evropske konkurentnosti i istakla da za poboljšanju infrastrukture i jačanje IT industrije Evropa ima jako malo vremena.

Sporo širenje mreža je tek jedan od uzroka evropskog digitalnog zaostajanja. Drugi se krije u uskogrudom mentalitetu i manjku spremnosti na rizik kada su u pitanju nove tehnologije, ocenjuje se u članku. Kako obrazovne politike nisu usklađene, Evropa nema dovoljan broj kvalifikovanih stručnjaka, a podsticaji za tehnološka strat up preduzeća su „teško prohodna džungla u kojoj svako vuče na svoju stranu“. Osim toga, evropsko je tržište je usitnjeno – više od 200 nacionalnih mreža nudi usluge za 510 miliona stanovnika. Istovremeno, za 300 miliona Amerikanaca dovoljno je pet nacionalnih operatora.

Stoga Timotheus Höttges iz Deutsche Telekoma predlaže evropskim političarima: „U Evropi je nužna integrisana strategija za telekomunikacionu i internet ekonomiju, umesto regulativa na lokalnom nivou, gde svaka članica doživljava onu drugu kao konkurenciju“. Popis želja ICT industrije je dugačak, a uključuje poreske olakšice za ulagače u start up preduzeća kako bi se privukao i međunarodni kapital, kao i poseban segment na berzama kapitala namenjen ulagačima u tehnološke start up firme. Takođe, evropske ICT kompanije traže lakše uslove za dovođenje inostranih stručnjaka, kao i javne konkurse koji će biti podsticajni za otvaranje što većeg broja start up preduzeća u oblasti novih tehnologija.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *