Finansijski sektor prednjači kada je reč o sprečavanju i otkrivanju slučajeva privrednog kriminala, ali same organizacije koje posluju unutar te grupacije morale bi više da se pozabave svojom sigurnošću jer su veoma često najvažnija meta klasičnih pronevera, sajber kriminala i pranja novca, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC o globalnom privrednom kriminalu.
Rezultati o rasprostranjenosti i tipovima privrednog kriminala koji se odnose na finansijski sektor zanimljivi su jer često odstupaju od trendova koji su primećeni u drugim sektorima privrede, pokazuje sedmo po redu PwC istraživanje o globalnom privrednom kriminalu. Primera radi, 45% društava koja posluju u finansijskom sektoru trpelo je posledice privrednog kriminala u periodu kada je vršeno istraživanje, dok je takvih društava bilo tek 34% u ostalim sektorima privrede.
Privredni kriminal u ofanzivi
Rezultati istraživanja pokazuju sledeće:
- Finansijski sektor i dalje ostaje sektor targetiran za vršenje kriminalnih radnji, dok je pronevera imovine i dalje najčešći oblik privredne kriminalne aktivnosti.
- Zastupljenost sajber kriminala, mita i korupcije u finansijskom sektoru sve je veća.
- Jedan od pet interno počinjenih prevara izvrše pripadnici višeg rukovodstva, ipak, većinu prevara/pronevera počine mlađi kadrovi po zvanju odnosno kadrovi zaposleni na srednjim rukovodećim funkcijama.
- Čini se da je sajber kriminal u porastu – međutim, stepen svesti o postojanju rizika umnogome zavisi od zvanja i funkcije službenika koji je izložen riziku.
- Pranje novca je i dalje u središtu pažnje finansijskog sektora, jer je upravo u tom sektoru verovatnoća da će doći do pojave pranja novca pet puta veća nego u drugim sektorima privrede.
- Finansijske organizacije strahuju da će biti isključene iz procesa poslovanja ukoliko budu uhvaćene u pranju novca – skoro 30% organizacija veruje da narušen ugled organizacije ima ozbiljne negativne posledice po njen dalji rast i razvoj.
- Mehanizmi dojavljivanja nepravilnosti u poslovanju su brojniji nego ranije, međutim, i dalje ostaje sumnja u pogledu njihove delotvornosti.
- Jedan od četiri ispitanika iz sektora finansija propustio je da izvrši godišnju proveru rizika od prevare/pronevere.
- Više od polovine ispitanika koji nisu sproveli nijednu procenu rizika u periodu kada je vršeno istraživanje nema saznanja o tome šta procena rizika podrazumeva odnosno ne razume u čemu se ogleda njena vrednost.
Sajber kriminal – sofisticirani napadač
Finansijski sektor jedan je od prvih koji se našao na meti sajber kriminalaca – nije ni čudo, jer je oduvek postojala mogućnost za ostvarivanje značajne finansijske dobiti ako se izvrši obaranje kompjuterskih sistema i kontrola u bankama.
Sajber kriminal i dalje je drugi najčešći oblik privredne kriminalne aktivnosti koju pominju ispitanici, akteri u finansijskom sektoru (iza pronevere imovine) – 38% u 2011. vs 39% u 2014.
Samo 41% ispitanika aktera u finansijskom sektoru smatra da će se susresti sa sajber kriminalom u naredna 24 meseca (uključujući cca. 45% ispitanika iz Afrike i 36 % ispitanika iz azijsko pacifičkog regiona), u poređenju sa 26% ispitanika, aktera u drugim sektorima privrede.
Ispitanici akteri u finansijskom sektoru smatraju da postoji povećani rizik od sajber kriminala u odnosu na ispitanike iz drugih sektora privrede (57% u FS vs 45% u drugim sektorima privrede).
Sajber kriminal je u porastu, a metode koje se koriste u vršenju kriminalnih radnji kontinuirano se unapređuju – broj napada na bankarske sisteme se ne smanjuje.
Pranje novca – nezaobilazna pretnja
Kada je reč o prevari/proneveri, više je načina na koje organizacije mogu da pretrpe gubitak. Finansijski sektor je posebno izložen određenim vidovima prevare/pronevere (kao što je pranje novca), i shodno tome suočava se sa problemima zakonske regulative.
Pranje novca se nalazi odmah iza pronevere imovine i sajber kriminala, kao najzastupljenijeg oblika privrednog kriminala – a jedinstveno je po tome što se njegovi efekti osećaju ne kroz direktne finansijske gubitke već kroz gubitak ugleda organizacije.
50% ispitanika iz finansijskog sektora u Zapadnoj Evropi i Africi navelo je da pranje novca, u odnosu na mito i korupciju i nelojalnu konkurenciju, predstavlja najveći rizik u njihovom međunarodnom poslovanju.
Verovatnoća da će do pojave pranja novca doći u finansijskom sektoru gotovo je pet puta veća nego u drugim sektorima privrede.
Mehanizmi dojavljivanja se i dalje nedovoljno koriste u finansijskom sektoru, delom zbog toga što, prema našem mišljenju, finansijski sektor veću pažnju posvećuju procesima i procedurama – što može da dovede do neopravdano preteranog optimizma.
Od ispitanika koji imaju uspostavljene mehanizme dojave, njih 53% je izjavilo da su pomenuti mehanizmi delotvorni ili veoma delotvorni, u odnosu na 27% ispitanika 2011. godine.
Sumnje u delotvornost politika dojave i dalje postoje – 16% ispitanika i dalje ne zna da li su mehanizmi dojave u njihovoj organizaciji delotvorni, dok 7% ispitanika veruje da pomenuti mehanizmi nisu delotvorni;isto veruje 10% ispitanika iz Zapadne Evrope, kao i 6% ispitanika iz azijsko pacifičkog regiona i Afrike.
Procena rizika: ne znam, ne razumem, neću
Za organizacije u finansijskom sektoru daleko je bolje da budu obazrive i dobro obaveštene kada posluju na tržištima u razvoju, nego da efekte zakonske regulative osete na sopstvenoj koži kada sve već bude gotovo– pogotovo imajući u vidu pojavu nove zakonske regulative i izveštaja koji ukazuju na to da je finansijski sektor pod pojačanim nadzorom, a sve u skladu sa američkim Zakonom protiv podmićivanja u inostranstvu (FCPA) i sličnim zakonima.
Procenat ispitanika u finansijskom sektoru u čijoj organizaciji nije izvršena godišnja procena rizika prevare/pronevere porastao je sa 18% na 25%.
12% ispitanika u finansijskom sektoru ne zna da li je u njihovoj organizaciji izvršena procena rizika od prevare/pronevere u periodu kada je vršeno istraživanje. Na pitanje zašto je to tako, 32% ispitanika je odgovorilo da ne zna šta podrazumeva procena rizika od prevare/pronevere (u poređenju sa 30% ispitanika u drugim sektorima privrede u 2014. godini i 36% ispitanika u finansijskom sektoru u 2011. godini).
27% ispitanika ne razume u čemu se ogleda vrednost procene rizika od prevare/pronevere.
Čini se da više od 50% ispitanika koji nisu izvršili procenu rizika od prevare/pronevere u periodu kada je vršeno istraživanje ne vidi vezu između prevare i pronevere, uslova rada, organizacione kulture i efikasnosti korporativnih kontrola.
Finanansije TOP 2013/2014