Energoprojekt je nedavno pobedio na tenderu za nastavak izgradnje Prokopa, ali direktor ove, najuspešnije srpske građevinske kompanije, Vladimir Milovanović, ne vidi takvu odluku kao nagoveštaj preokreta u dosadašnjoj politici dodele poslova na tenderima u Srbiji, gde strane kompanije često imaju prednost, dok domaća građevinska industrija tavori.
„Pobeda Energoprojekta na tenderu za Prokop ni na koji način nije posledica niti refleksija preokreta u dosadašnjoj politici u Srbiji, mada je činjenica da aktuelno političko rukovodstvo poklanja veću pažnju tome da se tenderskim uslovima javnih nabavki ne eliminiše učešće srpskih privrednih društava“, kaže Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekt Holding a.d. Tender za glavnu železničku stanicu „Prokop“ je pripreman u Železnicama Srbije prema međunarodnim standardima koje je uslovio kreditor iz Kuvajta. Naša ponuda je izabrana kao najpovoljnija zato što je zadovoljila sve tehničke i finansijske zahteve i bila niža od budžetirane investicione vrednosti predmetnih radova. Činjenica da smo bili prinuđeni da na tenderu nastupamo kao Konzorcijum više firmi upravo govori da su kvalifikacioni uslovi bili veoma zahtevni.
BiF: U kojoj fazi je ovaj projekat i koliko bi na svom vrhuncu mogao uticati na veću uposlenost u srpskoj ekonomiji koja je ušla u recesiju?
V. Milovanović: U najintenzivnijoj fazi realizacije biće uposleno oko 400 radnika, a sve što je moguće kupiti u Srbiji biće kupljeno u Srbiji i ugrađeno u projekat. Važnije od broja radnika, je to da će svi oni biti angažovani u skladu sa zakonom i da će firme koje ih upošljavaju plaćati državi sve poreze i doprinose, kao i da će eventualno ostvareni profiti učesnika u realizaciji ostati u Srbiji i moći da budu korišćeni za razvoj tih firmi i otvaranje novih radnih mesta.
BiF: Nedavno ste izneli mišljenje da za domaće izvođače radova, učešće na gradilištima u Srbiji gde su strane kompanije nosioci radova nije ekonomski isplativo.
V. Milovanović: Teško da sam dao baš takvu izjavu. Potenciram stav da nema oporavka građevinskog sektora ukoliko se prioritetno oslanjamo na strane firme nosioce ugovora. Poslovima stranih firmi u Srbiji rukovode profesionalci koji, normalno, nastoje da ostvare što više profite i eksportuju ih u svoja matična sedišta. Ima izuzetaka, ali uglavnom je reč o firmama koje nemaju ambiciju da ostvare dugoročno poslovno prisustvo u Srbiji i shodno tome nastoje da iz jednog projekta koji realizuju „izvuku“ maksimum za sebe što je legitimno, ali ne doprinosi opravku niti građevinskog sektora niti ekonomije Srbije.
Nažalost, građevinski sektor u Srbiji je u veoma lošoj poslovnoj poziciji i veliki broj manjih firmi prihvata angažovanje po nerealno niskim cenama i često teži da u „sivoj zoni“ ostvari svoje poslovne ciljeve.
Država nije investitor koji treba da realizuje svoje investicije po najnižim cenama, već treba da teži da maksimalno angažuje raspoložive domaće resurse. U takvom slučaju, država će imati povratne efekte jer će se ostvareni profiti trošiti kod kuće, na razvoj tih firmi i otvaranje radnih mesta. Stoga, prilikom sklapanja bilateralnih kreditnih aranžmana mora da se definiše što povoljniji okvir za angažovanje domaćih privrednih resursa i u što većem obimu. Ovaj proces je pokrenut i treba ostati istrajan i ubrzavati sve aktivnosti koliko god je to moguće.
BiF: Energoprojekt je prošle godine zabeležio izuzetno dobre rezultate poslovanja a nedavno ste saopštili da je ispunjen godišnji plan ugovaranja sistema „Energoprojekt“ za 2014. godinu. Koji faktori su na to uticali?
V. Milovanović: Protekle 2013. godine, ostvareni su poslovni rezultati koji su bili niži od planiranih, ali i dalje dobri i pozitivni, ali svakako ne izuzetni. Izuzetni su jedino u odnosu na kolabirajuće poslovne rezultate građevinskog sektora u Srbiji. Oslonac naše stabilnosti i rasta je balans između našeg poslovnog angažovanja u zemlji i u inostranstvu. Inače, 2013. godina će biti upamćena kao godina sa izuzetno malo novih investicija u Srbiji i, za firme koje samo ovde posluju, izuzetno teška poslovna godina. Ova 2014. godina je bolja, za sada prioritetno sa aspekta ugovaranja novih poslova, što bi trebalo da nam omogući i primeren rast prihoda i dobiti u narednim godinama.
BiF: Ugledni američki časopis „Engeneering News Record“ (ENR) rangirao je „Enegoprojekt holding“ prema ostvarenim rezultatima za 2013. godinu na 124. mesto najvećih internacionalnih projektantsko – konsultantskih kuća na svetu među 200 rangiranih kompanija, a na 222 mesto od 250 listiranih internacionalnih izvođačkih firmi u svetu. Šta ovakvo rangiranje znači za ugovaranje novih poslova?
V. Milovanović: Naši investitori u raznim zemljama, koji su mahom iz državne administracije ali i ugledni privatni investitori, umeju da cene i uzmu u obzir podatak da se Energoprojekt kontinuirano rangira na ENR listama, što uz podatak da smo krajem 80-tih u obe kategorije bili u prvih 10 na svetu i činjenice da je Energoprojekt uspešno prebrodio sankcije, bombardovanja, ratove i tranziciju, ide u prilog tome da je reč o vitalnoj firmi koja prati i primenjuje savremene tehnologije i profesionalno realizuje sve ugovorene obaveze na međunarodnom tržištu.
BiF: Do koje mere veliki broj latentnih i otvorenih žarišta sukoba u svetu utiče na poslovanje građevinske industrije?
V. Milovanović: Veći rizik je ujedno i potencijal za veći profit i Energoprojekt ima sistem procene i upravljanja tim rizicima, kao i neophodno iskustvo. Ono sa čim ne kalkulišemo je ugroženost ljudskog života i hazarderski rizici. Na primer, očekivali smo da ćemo tokom ove godine u Iraku biti u prilici da nudimo više projekata i da i ugovorimo neki projekat, ali nas je poremetio najnoviji razvoj događaja. Sačekaćemo da se uspostavi bezbednost, pa ćemo nastaviti započeto.
BiF: Prethodnih godina bili ste meta pokušaja neprijateljskog preuzimanja. Šta su ciljevi Energoprojekta kada je reč o vlasničkoj strukturi kompanije?
V. Milovanović: Tokom perioda tranzicije mnoštvo raznih „ekipa“ htelo je da jeftino kupi nešto dobro, ali uglavnom sa ciljem da „unovče“ imovinu. Kada je Energoprojekt u pitanju, mnogi su odustajali čim bi se površno upoznali sa tim koliko je naš sistem kompleksan i složen, dok su one retke „ekipe“ koje su imale ambiciju da upravljaju poslovanjem uviđale da se u poslovima kojima se bavimo traže znanje, rad i znoj. Mi smo jedna od retkih kompanija iz Srbije koja ima globalno prepoznatljiv „brend“ i jedina kompanija iz građevinskog sektora koja se kotira na „prime“ listingu beogradske berze od njenog osnivanja. Mi koji rukovodimo Energoprojektom, podjednako uvažavamo interese svih akcionara, bilo da je reč o Republici Srbiji, domaćim i stranim investitorima, pa i našim penzionerima koji su akcije stekli radeći u Energoprojektu. Za sada, smatramo da Energoprojekt može da bude oslonac naše države u narednom, intezivnijem, investicionom ciklusu i da tim angažovanjem može da poveća svoj kapacitet zapošljavanja mladih stručnjaka, izvozni poslovni kapacitet i na tim osnovama generiše i veći rast vrednosti akcija i više dividende, za sve akcionare bez razlike, kako za Republiku Srbiju kao najvećeg akcionara Energoprojekta tako i za Napred Razvoj a.d. kao drugog najvećeg akcionara i sve ostale akcionare. Mi ćemo i ove godine, kada se raspada čitav srpski građevinski sektor, isplatiti dividendu našim akcionarima u visini od 36,00 dinara po akciji.
BiF: Šta je razlog što mnogobrojne ideje o osnivanju konzorcijuma domaćih firmi pa i konzorcijuma građevinskih firmi u regionu za zajedničke nastupe u inostranstvu do sada nisu iznedrile nijedno operativno udruživanje?
V. Milovanović: Da bi se operacionalizovao nastup jednog Konzorcijuma, u zemlji ili inostranstvu, najpre je potrebno da članice konzorcijuma budu finansijski stabilne firme, da su komplementarne u delovima ukupnog obima posla i da profesionalno odrađuju svoj deo posla i naravno da postoji projekat ili tender koji zahteva konzorcijalni nastup. Na ovim osnovama Energoprojekt je pre nekoliko godina formirao Konzorcijum srpske elektro-mašinogradnje i uspešno je realizovan projekat rekonstrukcije bloka B2 TE Drmno u Kostolcu, ali, nažalost, za konzorcijum nije bilo daljeg angažovanja jer su kineske firme preuzele realizaciju bloka blizanca, bloka B1, na istoj termoelektrani. Da li će biti prostora za angažovanje na budućim investicijama – umnogome će zavisiti od bilateralnih dogovora i kreiranja preduslova da se što više angažuju domaći resursi.
Biznis top 2013/14.
novembar 2014.