Jedna pesma pevača Ašera, koja bi se mogla smatrati nezvaničnom himnom prekarijata – statusa u kojem je veliki broj roditelja današnje dece, postala je među tinejdžerima fantastično popularna, ali iz razloga koji nemaju nikakve veze sa egzistencijalnom teskobom – prerađena i prepevana, kao i mnoge druge kultne pesme starije generacije, ona slavi igranje jedne od najpopularnijih video igara Majnkraft.
Debora Boun je postala slavna dva puta, jednom sredinom devedesetih prošlog veka kao junakinja pesme Disco 2000 benda Palp i drugi put, na dan svoje smrti 30. decembra prošle godine, u novogodišnjoj nedelji, neobično neispunjenoj bilo kakvim drugim dešavanjima. Ni u jednom ni u drugom slučaju emocije među slušaocima, odnosno čitaocima, nisu pobudili ni njen život, koji je posvetila radu sa mentalno obolelom decom zbog čega je i odlikovana, niti njena smrt. Slavu joj je u oba slučaja doneo – potpuno apsurdno i krajnje nepravedno – egoizam ljudi koji su u ta dva navrata čuli za nju.
U pesmi Disco 2000 Džervis Koker je govorio o divnoj devojčici Debori kojoj predlaže da se nađu u budućnosti, toj dalekoj 2000. godini, kada će i on i ona, a i većina njegovih slušalaca, imati dovoljno godina da se venčaju. Četrnaest godina nakon tog datuma Debora umire od raka i naslovi poput Bibisijevog „Inspiracija za Palpovu pesmu ‘Disko 2000’, Debora Boun, umrla je u 51. godini“ preplavljuju internet. Razlog zašto bi bilo koga bila briga za to krije se u samom naslovu: ona devojčica koja je bila premlada za brak kada smo i mi bili mladi sada je mrtva, umrla je u 51.godini, što se ni po današnjim merilima životne dobi ne može smatrati mladošću. Mi, koji smo se pre 20 godina identifikovali sa njom ili sa Kokerom, kroz njenu smrt sa jedne strane bivamo podsećani da smo smrtni, a sa druge da smo srećni jer smo, eto, nadživeli Deboru.
Strašno, nema šta, ali umetnost se već vekovima, a mediji već decenijama uglavnom bave životom i smrću. Možda se u inovacijama koje donose novi mediji i u njihovom uticaju na popularnu kulturu krije odgovor da li će ovo biti tako velike teme i u digitalnom dobu i da li ćemo se kao društvo odmaknuti od solipsizma nekoliko prethodnih generacija.
Ja radim u rudniku
Nekoliko meseci pre osnivanja Jutjuba muzičar Ašer je oborio pedeset godina star rekord Glena Milera time što je tokom 2004. godine proveo punih 28 nedelja na prvom mestu Bilbordove liste najuspešnijih singlova. Njegova višemesečna dominacija top listama kulminirala je singlom dubokoumnog naziva „Yeah!“. Danas ta pesma ima oko 50 miliona pregleda na Jutjubu, od čega jedva 5 miliona na zvaničnom kanalu. Bilbordov broj 1 za 2014. godinu, hit Farela Vilijamsa jednako dubokoumnog imena „Happy“ na samo jednom kanalu (teško je prebrojati sve zbog viralnog načina promocije te pesme) ima preko 535 miliona pregleda.
Broj pregleda pesme na Jutjubu poslednjih je godina postao jedan od najsigurnijih načina za proveru njene popularnosti. Pokušaji da se trikovima poveća broj pregleda su neslavno završeni i njihovi počinioci poput Lejdi Gage su razotkriveni i smanjeni su im brojevi pregleda za preko dve milijarde, tako da danas relativno jednostavno i sa velikom pouzdanošću možemo da saznamo šta slušaju svi oni koji ne žele da troše novac na strimovanje pesama preko servisa Spotify i kupovinu sa servisa iTunes ili oni koji nemaju dovoljno znanja ili hrabrosti da ih skinu u obliku torenta uz pomoć brojnih piratskih file-sharing sajtova.
Dakle, Jutjub nam uglavnom pokazuje šta vole da slušaju (često i gledaju) – deca. Zato nikoga ne bi trebalo da čudi što je najgledaniji kanal na Jutjubu posvećen video igrama. Njegovo pokretač poznat pod pseudonimom PewDiePie jedna je od najvećih zvezda novog medijskog doba i činjenica da je malo ko stariji od 30 godina čuo za njega nije ga sprečila da njegovi klipovi dostignu 7.2 milijarde pregleda. Njegov uspeh je sigurno u uticao na odluku Amazona da u septembru prošle godine za nepunih milijardu dolara otkupi Twitch, servis za strimovanje video igara koje igraju i komentarišu ljudi iz celog sveta.
Nekako smo se već navikli na ideju da su video igre postale veći biznis od filma i da su izuzetno popularne u najmlađoj kategoriji stanovništva. Ali, pretpostavka je da su interesovanja dece ipak razuđena i da u pauzama igranja video igara ako više ne gledaju filmove bar slušaju muziku ili, rečnikom 21. veka, gledaju je na Jutjubu.
Vratimo se zato trenutak na Ašera koji je nekim čudom još uvek aktivan i relativno popularan. Njegov poslednji singl „DJ Got Us Fallin’ in Love“ pogledan je 128 miliona puta, a reči pesme bi mogle da budu i početak nezvanične prekarijatske himne: “ Znači opet smo u klubu, ‘Ajde ljuljaj tela tamo ‘vamo (tamo ‘vamo)/ Falim te gotova je nedelja, K’o živi sam mrtvac koji je oživljen (koji je oživljen). Veza ove pesme sa decom je preko njene obrade, koja je zadržala istu muziku ali je promenila reči u “ Dakle opet smo u rudniku, pijuci zamahuju napred nazad (napred nazad)/ zahtevan je ovo zadatak, nadam se da ću naći dijamante noćas (dijamante noćas).“
Na prvi je pogled neobično što se deca više identifikuju sa robovima nego sa prekarijatom, ali uvežbano roditeljsko oko lako će uočiti da je tekst promenjen kako bi opisao situaciju iz video igre Majnkraft, jedne od najpopularnijih dečijih igara poslednjih godina. Broj pregleda obrade na Jutjubu? Stopedeset miliona, punih 22 miliona više od originala.
Autor ove verzije, ako se uopšte može govoriti o autorstvu, je Džordan Maron, dvadesetdvogodišnjak iz Los Anđelesa, mnogo poznatiji po svom Jutjub korisničkom imenu CaptainSparklez. Kao i PewDiePie i CaptainSparklez na svom Jutjub kanalu (koji je peti u istoriji sa više od milijardu pregleda) se bavi video igrama. On je specijalizovan za Majnkraft, a proslavio se na talasu obrada Psajevog ultimativnog Jutjub hita Gangnam Style. Poput brojnih autora sličnih obrada i CaptainSparklez je prvenstveno gejmer koji poznate melodije koristi kao povod za pravljenje pesama o omiljenoj igri i, možda i važnije, spotova u okruženju omiljene igre.
Jutjub je ubio zvezde MTV
Medijska istorija se ponavlja kao i svaka druga: u vreme pojave MTV video je ubijao radio zvezde, a sada kada je Jutjub preuzeo primat očekivano je da stradaju MTV zvezde. Zato i ne čudi što korišćenje termina minecraft parodies prilikom pretraživanja Jutjuba rezultira izuzetno dugim spiskom takozvanih parodija, odnosno pesama čiji su tekstovi promenjeni tako da umesto ranije spominjanih života i smrti opisuju situacije iz Majnkrafta, najčešće kopanje.
Fenomen „parodija“ u popularnoj muzici je postojao i ranije, dovoljno je setiti se popularnosti koju je dosegao najuspešniji srpski pevač Weird Al Yankovic. Ipak, postoji značajna razlika: Jankovićev pristup je krasila burlesknost koja je spuštajući popularne melodije na nižu kulturnu stepenicu (u popularnoj američkoj kulturi harmonika je ispod repovanja) gradila satiru, ne plašeći se ni hvatanja u koštac sa tako krupnim temama kao što je rasizam. Majnkraft parodije su, pak, pastiši. One su lišene satirične oštrice ili bilo kakvog stava. One parodiraju život i smrt slaveći virtuelne svetove Majnkrafta i drugih igara, spajajući u sebi ironiju, nihilizam, eklektiku i površnost – sve elemente koji internet čine onim što jeste.
Debora Boun se proslavila dva puta iz pogrešnih razloga. Generacije koje dolaze na Jutjubu slave virtuelno kopanje, bez razloga.
Piše: Mirko Stojković