Direktori vodećih domaćih preduzeća, slično njihovim kolegama u inostranstvu, ne očekuju poboljšanja globalnih prilika i najviše se oslanjaju na sebe u traženju novih šansi za rast. Izraženi optimizam u pogledu razvoja sopstvenog poslovanja, u Srbiji, za razliku od sveta, ne prate i planovi za intenzivnije zapošljavanje.
Generalni direktori u svetu i u Srbiji ne računaju mnogo na makroekonomska rešenja koja bi u skorije vreme značajnije pokrenula rast globalne privrede, već se u razvoju poslovanja pre svega uzdaju u sopstvene sposobnosti i resurse kompanije. Ovo je jedan od ključnih nalaza u istraživanju koje je revizorsko-konsultantska kompanija PwC sprovela krajem prošle godine među više od 1.300 direktora u 77 zemalja sveta i 39 njihovih kolega u Srbiji. Naša zemlja je prvi put uključena u globalnu anketu koju PwC realizuje već 18. godinu za redom, sa ciljem da se javnosti predstave ocene i očekivanja vodećih privrednika povodom makroekonomskih trendova, kao i mogućnosti da unaprede sopstveno poslovanje.
Najnovije istraživanje je pokazalo da su posledice višegodišnje ekonomske krize uticale na direktore da razvoj i rast poslovanja zasnivaju pre svega na sposobnostima da uoče nove šanse u nezahvalnim okolnostima. Tako 61% ispitanika u svetu i čak 66% anketiranih u Srbiji smatraju da danas imaju povoljnije prilike nego u prethodne tri godine, iako su manje optimistični u pogledu mogućnosti za globalni rast u poređenju sa prošlogodišnjom anketom. Samo 37% posto stranih direktora procenjuje da će ove godine doći do značajnijeg privrednog pomaka, dok 17% očekuje pogoršanje makroekonomskih prilika, što je 10% više u odnosu na prethodnu godinu. U Srbiji je u tom pogledu optimista još manje, samo 24%, ali više nego u zemljama centralne i istočne Evrope (16%), dok je takvih u Rusiji svega 14%.
Drugačije sagledavanje mogućnosti za tržišnu ekspanziju vidljivo je i kroz relativno visok stepen samouverenosti anketiranih u prognozama o rastu prihoda njihovih kompanija u ovoj godini. Srbija je sa 45% „veoma uverenih“ iznad svetskog proseka (39%) i kolega u CEE (30%) i na samom vrhu liste, odmah iza generalnih direktora u Indiji, Meksiku i SAD i ispred Kine u kojoj takva očekivanja izražava 36% ispitanika. U Rusiji, za razliku od prošlogodišnjih 53%, u ovoj godini svega 16% generalnih direktora očekuje rast prihoda. Kada je reč o prognozama u naredne tri godine, čak 92% anketiranih stranih menadžera su optimisti u pogledu rasta njihovog poslovanja, a takvih je 89% u Srbiji.
Povratak poverenja u zrela tržišta
Najveći preokret u odnosu na prethodnih pet godina je povratak poverenja u zrela tržišta, kojima većina kompanijskih lidera daje prednost u svojim strategijama za rast u odnosu na brzorastuće ekonomije, što je vidljivo i kroz podatak da su Sjedinjene Države na čelu te liste prvi put posle pet godina smenile Kinu. Naime, 38% stranih direktora navode SAD kao jedno od tri najvažnija tržišta na kojima žele da plasiraju svoje proizvode u ovoj godini, a slede Kina, Nemačka, Velika Britanija i Brazil. Situacija u Srbiji je značajno drugačija, gde 29% generalnih direktora rast kompanije u 2015. pre svega vezuje za rusko tržište, a potom za susedna, posebno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, što otvara pitanje kako se na njihovo poslovanje može odraziti eventualno dodatno pogoršanje prilika u Rusiji, navodi se u istraživanju.
Štednja je i dalje preovlađujuća unutrašnja strategija u ovoj godini za 76% direktora u Srbiji, što je u skladu sa globalnim trendom. Pored smanjenja troškova, razmatraju se i različiti oblici restrukturiranja preduzeća, pa više od trećine ovdašnjih ispitanika planira strateška partnerstva a gotovo dve petine poveravanje dela poslovanja spoljnim partnerima, što je strategija i 35% njihovih kolega u zapadnoj Evropi. Takođe, trećina direktora u Srbiji navodi da su započeli ili razmišljaju da započnu poslovanje u jednom ili više novih sektora, kako bi obezbedili dodatne poslovne opcije u izuzetno promenljivim okolnostima. Istovremeno, anketa ukazuje na visoku saglasnost svih ispitanika da se kao konkurencija sve više doživljavaju kompanije iz drugih sektora, pre svega tehnološke kompanije (26%), a sličan procenat ispitanika u Srbiji navodi i sektor proizvodnje robe široke potrošnje i delatnost finansijskih usluga. Stoga, menadžeri u svetu i kod nas stupaju u različite vidove saradnje sa akademskom zajednicom, poslovnim mrežama, konkurentskim društvima i kupcima, kako bi stekli dodatne prednosti kroz otvaranje novih tržišta, uvođenje inovacija i osvajanje novih tehnologija. Anketa u Srbiji pokazuje da ovdašnji direktori najređe sklapaju partnerstva sa državnom upravom, nevladinim organizacijama i strat-up preduzećima.
Digitalizacija poslovanja je, takođe, u vrhu strateških prioriteta za ostvarivanje dodate vrednosti, a kod nas najveći broj direktora (92%) daje prednost pretraživanju podataka, slede mobilne tehnologije (84%) mehanizmi zaštite od sajber kriminala (71%), internet pametni uređaji (68%), umrežavanje timova po principima društvenih mreža (63%) i tehnološke platforme u „oblaku“ (55%). S druge strane, premda više do dve trećine direktora u Srbiji smatra zaštitu od sajber kriminala veoma važnom, svega 26% vidi u njemu opasnost po sopstveno poslovanje, što je značajna razlika u odnosu na stavove njihovih inostranih kolega.
I svet boluje od previše propisa
Razlika je uočljiva i u pogledu planova za nova zapošljavanja. Generalni direktori u svetu i dalje su fokusirani na povećanje broja zaposlenih u narednih 12 meseci, dok su direktori u Srbiji, i pored veoma izraženog optimizma u rast prihoda u ovoj godini, prilično oprezni po tom pitanju. Samo 32% domaćih ispitanika navodi da će povećati broj zaposlenih, dok 39% očekuje smanjenje. Slično kolegama u inostranstvu, vodeći ljudi srpskih kompanija (71%) prilikom zapošljavanja daju prednost kandidatima sa više znanja i veština. Polovina domaćih preduzeća ima strategiju kojom podstiču zaposlene da razvijaju svoje talente i da ih primene u poslovanju, a među njima je 84% navelo da im je takav koncept poboljšao rezultate.
Najzad, koje makroekonomske trendove generalni direktori izdvajaju kao posebno rizične po buduće poslovanje? Za 89% direktora u Srbiji najveća briga je kakve efekte na poslovanje mogu da imaju mere vlade za rešavanje fiskalnog deficita i rasta javnog duga. Osim pomenutog, brine ih geopolitička nestabilnost (66%), visoka stopa nezaposlenosti (63%), preopterećenost propisima (63%), socijalna nestabilnost (55%), kao i veliko poresko opterećenje (55%), što su razlozi za brigu i većine direktora u svetu. Najnovija anketa, međutim, pokazuje da je preopterećenost propisima ubedljivo na vrhu liste razloga za zabrinutost – čak 78% generalnih direktora u svetu to navodi kao najveću pretnju, što je za 6% više u odnosu na prošlu godinu i najveći procenat ispitanika koji izražavaju ovakav stav od kako se anketa sprovodi. On je najizraženiji među direktorima u Argentini (98%), Venecueli (96%), SAD (90%), Nemačkoj (90%), Velikoj Britaniji (87%) i Kini (85%). Kada je reč o poslovnim faktorima, generalni direktori u Srbiji najviše brinu zbog visoke, odnosno promenljive cene energije (53%) i manjka kvalitetnih kadrova (50%). Iste razloge ističu i njihove kolege u svetu, ali je interesantno da u poređenju sa prošlogodišnjom anketom, zabrinutost ispitanika je veća u svim poslovnim oblastima, osim oko troškova energije gde beleži neznatan pad.
U pogledu ekonomskih prioriteta koje bi vlade trebalo da sprovode kroz svoje mere, 67% ispitanika u svetu i 76% anketiranih u Srbiji na prvo mesto stavljaju konkurentan i efikasan poreski sistem, ali samo 13% ovdašnjih direktora ocenjuje da je srpska vlada bila efikasna u uspostavljanju takvog sistema. Za gotovo dve trećine domaćih direktora jako su važne mere koje bi doprinele povećanju kvaliteta radne snage, uspostavljanju odgovarajuće fizičke infrastrukture (61%), većoj dostupnosti kapitala (45%) i uspostavljanju adekvatne digitalne infrastrukture (16%), što se u priličnoj meri podudara sa prioritetima koje su naveli i direktori u svetu.
Z.Ž.
broj 115, mart 2015.