Trenutno stanje javnih finansija Srbije znatno je bolje nego prošle godine. Bolje je i od plana za 2015. godinu. Tri, četiri ili pet dobrih meseci, pa ni jedna godina, međutim, ne znače mnogo. Da bi se uspostavile zdrave i održive javne finansije takvo stanje treba da traje duže, treba da popravljamo stanje bar tri godine, a nakon toga i da ga održavamo. Neodgovorno i opasno je da se posle početnog uspeha već gleda kako da odustanemo od nekih ključnih mera, upozorava stručnjak za fiskalnu politiku Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
U prvoj trećini 2015. godine u budžetu Srbije zabeležen je deficit od 19,3 milijarde dinara. Samo u aprilu, budžetski prihodi dostigli su gotovo 84 milijarde dinara, dok su rashodi iznosili oko 82 milijarde, što je rezultiralo suficitom od oko dve milijarde dinara. Predstavnici Vlade Srbije dobrim vestima, uštedama u državnoj kasii „ohrabrujućim pokazateljima uspešne fiskalne konsolidacije” pohvalili su se već u februaru, a pozitivni pomaci u javnim finansijama potvrđeni su i sklapanjem trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Stručnjak za fiskalnu politiku Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu potvrđuje za „Finansije top“ da je krajem 2014. preduzeto nekoliko ključnih mera koje su pozitivno uticale na javne finansije Srbije.
„Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija dovodi do relativno velikih budžetskih ušteda. U prva tri meseca uštede su po tom osnovu iznosile više od 20 milijardi dinara. Kad dodamo i sledeća dva meseca, uštede verovatno premašuju 30 milijardi dinara“, kaže profesor Arsić dodajući da je na poboljšanje stanja pozitivno uticalo i to što je zaustavljeno odlivanje novca iz budžeta za pokrivanje gubitaka u javnim preduzećima. Nema više novih velikih izdataka ni za banke. Kada je o prihodnoj strani reč, od sredine prošle godine povećana je efikasnost naplate poreza koja je od 2012. bila u padu zbog nekoliko razloga: „Te godine imali smo relativno veliku promenu vlasti, na čelo Poreske uprave doveden je čovek koji je u javnosti ostavljao dobar utisak, ali se pokazalo da se prilično loše snašao na tom mestu. Smenjeni su i direktori filijala, novi nisu postavljani i situacija je pogoršana. Sredinom prošle godine novi direktor pokazao je odlučnost da stane na put sivoj ekonomiji oslanjajući se, istina, dosta na policijske metode. Takva praksa ne treba da bude trajna, ali za sada je dala dobre rezultate“, objašnjava Arsić i ističe da su sve ove mere realne i da bi njihovo sprovođenje trebalo nastaviti i ubuduće.
Istovremeno, država je posegnula i za nekim privremenim merama „kojima se stanje javnih finansija dodatno poboljšava, ali to nije dugoročno održivo“. Jedna od takvih mera je naplata dividendi od javnih preduzeća, koja je od početka godine dostigla iznos od oko 17 milijardi dinara. U aprilu je EPS uplatio još oko sedam milijardi koje, prema Arsićevim rečima, nije trebalo knjižiti kao prihod jer je reč o vraćanju duga koji je država ranije platila u ime te kompanije. Osim toga, država uzimanjem 10 odsto zarada u javnim preduzećima ostvaruje mesečni prihod od oko dve milijarde dinara, što je za pet meseci oko 10 milijardi dinara. „To je privremen prihod, čiji je pravni osnov problematičani i koji će morati jednom da se ukine, a tada će se pojaviti deficit od oko 20 milijardi dinara godišnje. Ukupno, u prethodnih pet meseci država je po različitim osnovama od javnih preduzeća vanredno napalatila više od 30 milijardi dinara. Uzimanjem novca od javnih preduzeća država dodatno pogoršava ionako loše stanje u njima“.
Jednokratno, punjenju budžeta i formiranju slike bolje od planirane doprineli su i prihodi od prodaje licence za četvrtu generaciju mobilne telefonije.„Imamo i određeno smanjenje rashoda koje nije dobro. To su rashodi po osnovu otpremnina kojih, trenutno, praktično – nema. Mi smo po tom osnovu prošle godine ’uštedeli’ 20 milijardi dinara jer nije rešen problem nijednog preduzeća sa liste Agencije za privatizaciju. U prvom kvartalu imali smo i smanjene izdatke za javne investicije, ali tu se stanje u poslednja dva meseca popravlja“.
Razlika nije velika
„Generalno gledano, nesporno je da je stanje u javnim finansijama značajno poboljšano u odnosu naprošlu godinu, bolje je nešto i od plana koji je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta razlika nije toliko velika ako se uzmu u obzir svi faktori koji su privremeno uticali na poboljšanje naplate raznih neporeskih prihoda ili izostanka nekih rashoda koji bi trebalo da se realizuju i koji su samo trenutno odloženi“, upozorava Arsić.
Sagovornik B&F procenjuje da će budžetski deficit ove godine biti manji nego što je dogovoreno sa MMF-om: ako pretpostavimo da će se planirane javne investicije od 3,1 odstobruto domaćeg proizvoda (oko 120 miljardi dinara) realizovati do kraja godine, deficit bi u 2015. mogao da iznosi oko 4,5 odsto BDP-a.
„Prošlo je gotovo pola godine i rezultati su nam dosta bolji od plana. Čak i eventualno povećanje plata i penzija, ako ga bude krajem ove godine, ne bi mnogo uticalo na ovogodišnji rezultat, ali bi uticalo na rast deficita u narednim godinama. Bilo bi, međutim, dobro da deficit smanjujemo brže nego što je to dogovoreno sa MMF-om, kao i da dalje smanjivanje nastavimo u naredne dve godine, dok se ne obori ispod tri odsto BDP-a, jer je deficit od 4,5 odsto visok. Tek kada deficit pade ispod tri odsto BDP-a zaustavićemo i rast javnog duga u odnosu na BDP“, kaže profesor Arsić, dodajući da je jedna od mera kojom bi u narednoj godini trebalo dodatno da se redukuje deficit najavljeno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Otpuštanje oko devet hiljada ljudi doneće, kaže, uštede od oko osam milijardi dinara, odnosno oko 0,2 odsto BDP-a. „Nisu to baš velike uštede, ali broj zaposlenih u javnom sektoru bi, u svakom slučaju, trebalo smanjivati i naredne dve godine i to dosta sistematičnije nego do sada“.
Fiskalna konsolidacija u Srbiji pokrenuta je, inače, u poslednjem trenutku, jer je stanje u javnim finansijama prošle godine poprimilo gotovo dramatične razmere: fiskalni deficit koji je iznosio 6,6 odsto BDP-a bio najviši u Evropi. Tako veliki deficit je snažan generator rasta javnog duga koji je krajem prošle godine prešao 70 odsto BDP-a. „Bile su to veoma zabrinjavajuće tendencije, posebno zato što je to bila treća godina u kojoj je fiskalni deficit premašio šest odsto BDP-a. Vlada je u prethodne dve godine dva puta neuspešno pokušala fiskalanu konsolidaciju. U 2013. je najavljivano da će fiskalni deficit biti prepolovljen, a umesto toga je zabeležen rast u odnosu na prethodnu godinu. Slično, i za 2014. je postojao ambiciozan plan smanjenja fiskalnog deficita, ali nije se realizovao već je deficit ponovo porastao. Zbog toga se postavljalo pitanje kredibilnosti vlade i da li je ona sposobna da realizuje neophodnu i snažnu fiskalnu konsolidaciju“, podseća Milojko Arsić.
Duboki koreni
Koreni fiskalnog deficita Srbije sežu, međutim, dalje od minule dve godine. „Strukturni deficit je počeo da se formira negde krajem 2006. godine, nakon isteka poslednjeg aranžmana sa MMF-om.Država je u tom periodu ostvarila relativno visoke prihode od privatizacije, prodati su Mobtel i Vojvođanska banka, i u kratkom periodu prihodovano je oko 2,5 milijardi evra. Država je istovremeno povećala rashode, pokrenut je Nacionalni investicioni plan, pri čemu veliki deo tih rashoda nije otišao u investicije već u redovno tekuće održavanje, čak i u tekuću javnu potrošnju. Početkom 2007. smanjenje poreza na zarade dovodi do trajnog smanjivanja javnih prihoda za jedan odsto BDP-a, a u isto vreme značajno su povećane plate u javnom sektoru. Naredne godine usledila su dva povećanja penzija kojima su rashodi povećani za 2,5 odsto BDP-a. Nakon takozvane fiskalne decentralizacija 2011. Republika je dala 1,5 odsto BDP-a lokalnim zajednicama, a da one nisu preuzele nikakve obaveze već su koristile sredstva za rast plata, novo zapošljavanje, povećanje subvencija i slično“, objašnjava Arsićranije suštinske uzroke ekspanzije fiskalnog deficita.
Na to da deficit u poslednje tri godine skoči sa oko 4,5 odsto na više od šest odsto dodatno su uticali i problemi i odlaganje reformu u javnim preduzećima, kao i propast nekoliko banaka. Rashodi za propale banke premašili su do sada, naime, milijardu evra. U nekim slučajevima osim zaštićenih depozita po osnovu štednje isplaćeni su i drugi depoziti. „Država je, čini se, imala preterane rashode po tom osnovu. Do sada su isplate iz budžeta zbog propalih banaka kumulativno uticale na fiskalni deficit za oko tri procentna poena BDP, a po tom osnovu imaćemo rashode i u narednim godinama, čak i ako nijedna nova banka ne ode u stečaj ili ako neka ne bude zahtevala dokapitalizaciju. Neke rashode imamo i zbog banaka koje nisu otišle u stečaj, poput Srpske i Jubmes banke, Poštanske štedionice i slično“, kaže Arsić, podsećajući da će dodatni trošak za državu biti i dokapitalizacija Agencije za osiguranje depozita. „Agencija, de facto, sada nema sredstava i u hipotetičkom slučaju, kad bi se dogodio stečaj neke banke, ne bi mogla da isplati osigurane depozite. Umesto nje, to bi verovatno uradila država da se ne bi dovela u sumnju pouzdanost cele sheme osiguranja i da građani ne bi povlačili depozite“.
„Mi smo sa relativno malim brojem domaćih banaka imali velike javne rashode, koji su bili najveći u periodu od 2012. do početka 2015. jer su godinama ranije problemi tih banaka gurani pod tepih. Sa današnje tačke gledišta, dodatno se potvrđuje da smo ispravno postupili što smo naše najveće banke 2002. oterali u stečaj. Da to nismo uradili, tada bismo za njihovo spašavanje dali četiri-pet milijardi evra, a prilično je izvesno da bi nakon nekoliko godina dali još toliko“, ocenjuje sagovornik B&F.
Jačanje kontrole poslovanja bankarskog sektora jedna je od osnovnih stavki najnovijeg sporazuma Srbije sa MMF-om. Verovatno je jedan od najdirektnijih razloga zašto je MMF toliko pažnje ovaj put posvetio bankama, prema Arsićevim rečima, činjenica da je u bilansima banaka relativno visok procenat loših kredita. „Ako je prosek nenaplativih kredita u svim bankama 21 odsto, to znači da postoje pojedine velike banke gde je taj procenat znatno veći. S jedne strane to može da dovede do krize u tim bankama, ali i do relativno visokih troškova za državu u budućnosti. Detaljnom proverom stanja u bankama videće se da li je u nekim od njih stanje gore nego što se to prikazuje“. Drugi razlog je, možda, taj što što je ovo ipak širi aranžman u odnosu na tipične i dosta prostora je posvećeno stvaranju dobrih uslova za rast privrede. „Rasta privrede nema bez rasta kreditne aktivnosti, a rasta kreditne aktivnosti nema sa ovolikim procentom loših kredita i ovako lošim stanjem u privredi“, zaključuje profesor Arsić.
MMF protiv mentaliteta
„Osnovna korist od aranžmana sa MMF-om je to što je usvojen program fiskalne konsolidacije. Dodatna korist je što bi MMF trebalo da zaustavi pokušaje da se od nekih ključnih mera odustane, da spreči, recimo, najavljeno povećanje plata i penzija u ovoj godini, ili odlaganje predviđenog poskupljenja električne energije i uvođenje akcize na struju. Generalno gledano, mi kao narod nismo baš poznati po istrajnosti u bilo čemu, pa ni kada je u pitanju fiskalna konsolidacija. Postignemo na mah neke rezultate, oduševljeno ih uveličavamo, a zatim polako odustanemo od sistematskog napora oko toga“, kaže Milojko Arsić.
Biljana Vuković
Finansije Top 2014/15