Pred Narodnu banku Srbije iznet je predlog izmena Zakona o finansijskom lizingu koji su sastavili Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i USAID. NBS aktivno analizira ovaj predlog i za sada deluje da će biti usvojene inicijative poput one koja nudi mogućnost da se u okviru jedne lizing kuće vrši usluga i operativnog i finansijskog lizinga a jedina inicijativa oko koje postoje sumnje je ona koja zahteva smanjivanje kapitalnog cenzusa za lizing kuće, rekao je na Đorđe Jevtić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u NBS, na konferenciji “Lizing kao podrška privrednom rastu Srbije”.
Optimizam da će ova godina biti prelomna u pogledu rešavanja regulatornih barijera za razvoj lizinga u našoj zemlji, podelio je i Emilijano Štajnfl iz ALCS.
Stručnjaci često napominju da u Srbiji postoji veliki potencijal za rast lizing industrije, zato što je za trenutno učešće lizinga u finansiranju privrede i fizičkih lica svega 2,2%, dok se u razvijenim evropskim zemljama ova brojka kreće uglavnom između 20% do 30%.
Iako su kamate na lizing zaduživanja u našoj zemlji niže nego na bankarske kredite, i dalje se većina potencijalnih korisnika ovih usluga finansira pomoću banaka.
Jirgita Bucite (Jurgita Bucyte) predstavila je ispred Lizjurop (Leaseurope), evropske federacije lizing asocijacija, rezultate istraživanja “Lizing kod malih i srednjih preduzeća” koij pokazuju da veliki broj ovakvih preduzeća (42,5%) u Evropi koristi lizing kao vid finansiranja, i to uglavnom rastućih i izvozno orijentisanih preduzeća. Novih lizing plasmana u EU je prošle godine bilo u vrednosti od 276 milijardi evra, a prosečno zaduživanje bilo je 29.400 evra. U Srbiji je, nasuprot tome, manje od jedan odsto mikro, malih i srednjih preduzeća koja se na ovaj način finansiraju.
Vlasnici malih i srednjih preduzeća, kojima je u suštini teže da pristupe kapitalu nego velikim korporacijama, u svetu se sve više okreću lizingu. Činjenica je i da veći broj MSP lakše može da se zaduži kroz lizing, nego da ispuni sve zahteve banaka pri kreditiranju (u EU na primer samo 66% malih i srednjih preduzeća uspešno aplicira za bankarske pozajmice).
No, nije ista percepcija lizinga kod nas i u svetu. U Srbiji se lizing koristi uglavnom za kupovinu vozila – prošle godine je 58% ukupnog lizinga činila kupovina vozila, a kupovina proizvodnih mašina i opreme se smanjila sa 9,7% iz 2013. godine na 7,4%, a građevinskih mašina i opreme sa 5,2% na 3,9%. Te 2014. jedino je finansiranje poljoprivrednih mašina i opreme zabeležilo rast sa 8,7 na 10,1%.
Novi podaci pokazuju da se u Srbiji lizing koristi za kupovinu mašina u 23% slučajeva i nekretnina u 2% slučajeva a ostalo otpada na kupovinu vozila.
U EU se pak povećava finansiranje proizvodne i opreme potrebne za poslovanje, bilo da se radi o softverima, vozilima ili industrijskim mašinama. U 2013. je lizing imao udeo od 18,9% u svim investicijama MSP, a očekuje se da će rezultati za ovu godinu biti još bolji: 21,2%.
Da bi se ovo desilo u Srbiji, kažu stručnjaci, potrebna je promena regulative i to adekvatnim izmenama poreskog tretmana lizing transakcija, definisanjem stimulativnijih uslova za obavljanje poslova lizinga, jasnim definisanjem operativnog lizinga i odgovornosti svih učesnika u lizing transakciji.