Close
IN2 Dynamics
/ Otisak / Prosveta ne prati razvoj tehnologije: Obrazovna obmana
BiF Analize Čitajte B&F online

Prosveta ne prati razvoj tehnologije: Obrazovna obmana

knjige
Milutin Mitrović on 24/11/2016 - 13:30 in Otisak, Slajder

This post has already been read 11516 times!

Adair Tarner, direktor Instituta za novo ekonomsko mišljenje, uz još par zvučnih britanskih titula, pokrenuo je ovih dana ponovo temu neadekvatnog obrazovanja, odnosno sticanja kvalifikacija. Svom tekstu dao je naslov Skills 1)Skill znači veština ili kvalifikacija stečena obrazovanjem. Delusion parafrazirajući i zaoštravajući termin illusion of skills koji je skovao nobelovac Daniel Kaneman 2)Kahneman koristi termin “Illusion of skills” za astrologe, one koji proriču sudbinu, kao i za one koji profitiraju od kriminala, a svi oni insistiraju na svojoj stručnosti. Srodni su im, prema Kanemanu i berzanski gurui, koji prorokuju padove i skokove na berzi, zarađuju velike pare na izmišljenoj stručnosti i kvalifikacijama. Tržište je nepredvidivo, iako već postoje kompjuterski programi za berzanske prognoze, podjednako besmisleni kao i za rezultate na kladionicama.  pre pet godina u bestseler knjizi “Misliti, brzo i sporo”. Bez obzira na naslov koji su izabrali, obojica smatraju da smo zagazili u četvrtu industrijsku revoluciju za kojom obrazovni sistemi kasne i, uprkos marketinškom busanju, proizvode kadrove nedovoljno upotrebljive za oblikovanje sopstvene budućnosti.

Tarner polazi od toga da je došlo vreme kad pitanje nije koliko, nego koliko malo ljudi treba da bi obavljali neku ključnu ekonomsku aktivnost. Navodi primere Fejsbuka čija je tržišna vrednost 374 milijarde dolara, a zapošljava samo 14.000 ljudi, i Majkrosofta koji je nešto raskalašniji sa njegovih 400 milijardi vrednosti i 114.000 zaposlenih – u oba slučaja radi se o kompanijama čiji ukupan broj zaposlenih čini kap u moru globalne radne snage, a pritom obavljaju usluge za milijarde ljudi. Razdor između zaposlenosti i viška vrednosti osnovna je karakteristika informativne i komunikacione tehnologije, koju još karakterišu dva svojstva: prvo, korak mehaničke (hardver) produktivnosti dramatično je brži nego ikada ranije i drugo, kreirani softver može se bezgranično kopirati uz zanemarive troškove. Faktori niske cene automatizacije sve većeg broja ekonomskih aktivnosti, produkt su visoko kvalifikovane manjine radne snage.

Sve više ljudi, više nego ikada, teži da stekne visoko obrazovanje jasno motivisani činjenicom da visoka stručnost donosi visoku platu. Međutim, to pravilo nije univerzalno. Sve veća ponuda dovodi do snižavanja cena i visoko kvalifikovanog rada, a istovremeno produbljuje jaz sa manje kvalifikovanima, koji rade za sve manje plate ili čak gube zaposlenje zbog automatizacije (robotizacije) koju su visokokvalifikovani kreirali. Američki Biro za radnu statistiku konstatuje da su u poslednjih deset godina u deset radno najprosperitativnijih zaposlenja koja kreiraju 29 odsto radnih mesta samo dve kategorije zabeležile povećanje primanja: medicinske sestre i operativni menadžeri. U pitanju su poslovi koje nije moguće ili je vrlo komplikovano automatizovati. “U oblastma gde roboti sve masovnije preuzimaju rad, obrazovanje i obučavanje važnije je nego ikada – piše Tarner – jer jedino to može da nas osposobi za snalaženje u životu u kojem mnoštvo poslova više ne donosi odgovajući dohodak ili satisfakciju”.

Mi dakako još nismo sučeljeni sa problemima zaposlenosti koji prate tekuću industrijsku revoluciju, no ne zaboravimo da se u globalizovanom svetu tendencije prenose nezadrživo i pritom često doživljavaju razne deformacije. Nama su svetska zbivanja uglavnom pristizala sa zakašnjenjem i sa prilično tragičnim posledicama. Naša tzv. tranzicija 1989 – 2013. po računicama kojima se služe mediji odnela je 800.000 radnih mesta, što je nešto više od jedne trećine ukupnog broja zaposlenih. Pritom se u kvalifikacionoj strukturi radne snage gotovo ništa nije promenilo. Tendencije koje preoblikuju svet stići će i do nas, a naše školstvo i društvena briga o narednim generacijama postoje samo kao teme za razne seminare i elaborate. Stopa nezaposlenih mladih, prema optimističkoj tvrdnji ministra Vulina, u ovoj godini iznosi 36 porcenata. Dakle, više od tećine najproduktivnijeg segmenta stanovništva ne radi ništa. To se na neki način mora osvetiti svima.

Još 2002. godine u SAD je nastao “Pokret obrazovanja za 21. vek” a njihov “Okvir za učenje u 21. veku” posledica je konsezusa mnoštva akcionara po pitanju obuke, znanja i vičnosti koje su potrebni đaku i studentu za rad i život u novom vremenu. U tom smislu edukatori su zaduženi da nude programe na kojima se uvećava znanje i stručnost, građanske grupe izlažu svoju šemu obrazovanja za participativnu demokratiju, poslovni ljudi identifikuju struku i znanje esencijalne za ekonomiju. Četiri komponente su ključne za opis željenog obrazovanja: 1. Srž su znanje jezika, poznavanje umetnosti, matematike, nauke, svest o funkcionisanju globalnog sveta uz finansijsku pismenost. 2. Učenje i inovativno osposobljavanje – kao što je kreativnost, inovativnost, kritičko mišljenje i rešavanje problema. 3. Informisanje, mediji i tehnološka obučenost. 4. Obuka za samostalan život i karijeru.

Osnovna ideja je da đak i student koji sazreva u 21. veku mora da poseduje drugačiju obuku nego onaj iz 20. veka kako bi bio sposoban da odgovori zahtevima sa kojima će se sučeliti u kompleksnom, kompetitivnom, na znanju zasnovanom, informatičkom vremenu, tehnološki vođenom ekonomijom i društvom. U osnovi leži koncept da u veku na čijem smo početku ne može više doći do razdvajanja subjekta i institucija znanja – ta spona ostaje doživotna. “U današnjem svetu – piše u njihovom manifestu – informacije i znanje su narasli astronomskim tempom. Ono što je danas istina može već sutra postati neistina. Posao koji student dobije nakon studija lako može nestati vrlo brzo. Zato student mora biti obučen kako da procesuira, raščlanjava i upotrebljava informacije, da ume da stručnost koju je stekao primeni na sve segmente života. Učiti đake i studente idejama i faktima, a ne učiti ih kako da ih koriste, nije više dovoljno”.

Prošle godine svet je obišla vest da u Japanu parlamentarna komisija za obrazovanje raspravlja o mogućem ukidanju studija društvenih nauka. Naravno, to nije sasvim tačno. Radi se o konceptu da studentima nije potrebno pričati o Prvom svetskom ratu i slično, o čemu postoji obilje dostupnih informacija, nego ih obrazovati kako da nađu, interpretiraju i koriste informacije. Naučiti ih kako da uče! Začaureni u našem provincijalnom miru, ne primećujemo da nedaleko od nas teče žestoka revolucija koja zahteva nove i drugačije sposobnosti. Protežeri novog koncepta znanja pozivaju se rado na Platona 3)U delu “Republika” kroz alegoriju pećine Platon je definisao četiri nivoa znanja: Prvi, stican preko slika, verbalnog nagađanja i mišljenja. Drugi, putem zdravog razuma, eksperimentima, uočenim greškama i praksom. Treći, teoretski, naučni pristup u želji da se razume zašto su stvari takve kakve jesu. Četvrti, filozofski pristup, na osnovu teorija. Potpuno razumevanjekoji je u trećem veku pre nove ere rangirao “intelekt” u četiri kategorije. No Platon nije bio neki “nežan” mislilac. Ukoliko bi današnji koncept ležao na podeli, a ne na ujednačavanju mogućnosti sticanja znanja, došlo bi do goreg raslojavanja društva nego što smo ga imali kad se delilo na klase po bogatstvu i preduzetničkim sposobnostima. Podela po “pameti”, odnosno po mogućnostima njenog sticanja mnogo je dublja i nehumanija.
Američki obrazovni sistem najprofitabilija je “kompanija” u SAD. Naime formalno na prvom mestu jeste Apple kompanija sa 53,4 milijarde profita (prošle godine), ali ukupno obrazovanje stvara 54 milijarde profita. Budžetski odbor planira da se do 2023. godine postepeno smanjuje profitabilnost, koja puni državnu kasu ali smanjuje mogućnost dostupa znanju. Za pomenutih sedam godina trebalo bi da iznese ukupno 184,7 milijardi, što je “skromnijih” 26,4 milijarde profita godišnje u proseku – upola manje. Slika finansijake okrutnosti sistema je sledeća: obrazovanje SAD ukupno obrće 1,3 hiljade milijardi dolara studentskih kredita, ukupno ima 44 miliona dužnika, prosečno zaduženje iznosi 37,172 dolara (ima i onih sa dugom od preko 200.000 dolara, istina oni čine samo 0,6 odsto) i to uz kamatu od 2,2 do 7,4 odsto (prosečno 5,31 odsto) koja kod neurednih platiša raste na 11 odsto. Taj sistem koji maksimalno eksploatiše ljude željne da znanjem poprave svoj socijalni položaj prva je prepreka na putu ka skladnom modernom društvu. Ozbiljnost problema može se naslutiti i iz rečenice novoizabranog predsednika Trampa, koji ne bi bio toliko bogat da je preterano mekog srca. “To nije fer – rekao je – da jedino gde država zarađuje, i to mnogo novaca, bude obrazovanje ljudi. To je neodrživo!”

Svet je već preduboko podeljen time što nasuprot američkom skupom, najboljem (ali arhaičnom) obrazovanju, prema podacima UNESCO – ima 263 miliona dece i mladeži potpuno van obrazovnih sistema. Pre deset godina bilo ih je 124 miliona, udvostručenje je nastalo zbog ratova u zemljama koje su imale često solidan obrazovni sistem. Dokle god takve razlike postoje nema sile koja će sprečiti imigracione lavine u svetu. U razvijenom i zasada mirnom svetu, centralni problem je kako umesto pohvala bubalicama, što prikriva nezainteresovanost i odsustvo kreativnosti nastavnog kadra, doći do nastavnika sposobnih da mlade uče pre svega kritičkom mišljenju. Ne postoje metodi selekcije nastavnika po tom kriterijumu koji je odlučujući za obrazovanje za budućnost jer takvih nastavnika ima malo. Problem je inicirao stvaranje sistema obrazovanja u kojem bi superkvalifikovani nastavnici bilo kojeg predmeta mogli da prenose znanje na neograničen broj đaka i studenata. Najviše se tipuje na učenje na daljinu – preko interneta. Gotovo da nema mesta na planeti koje nije pokriveno telekomunikacionim poljem. Australijska i kanadska prostranstva primer su kako je moguće organizovati osnovno školovanje na velikim udaljenostima (radio mrežom), a online univerziteti ne poznaju prostorne prepreke širom sveta. Budućnost je u najvećoj meri izvan školskih klupa. Web 4.0 4)Cifarske oznake za WEB označavaju (uslovno) 1.0 – početnu fazu interneta preko telefonskih linija, 2.0 je oznaka za pojavu foruma (Skyp, Tweeter, Facebook…) 3.0 označava pretvaranje interneta u database dostupan svim programima. Prvi korak je Cloud. WEB 4.0 je u povoju i trebalo bi da bude ultra inteligentni elektronski agent blizak veštačkoj inteligenciji.  pravi prve korake te vrste obrazovanja, iako je nivo tek u početnoj fazi. Problem je kako motivisati đake, studente i odrasle da koriste obuku na daljinu – i za to će se naći rešenje. Mogućnost je u dobrim programima. “Kubeto” (Cubetto) obrazovna igra za decu obdanišnog uzrasta dobila je Zlatnog lava u Kanu. NMC Horizon 2016 Higher Education Edition razvija programe čiji je cilj identifikovanje i obrada tehnologija koje mogu pomoći pri učenju, prenošenju znanja, kreativnom pretraživanju i drugim potrebama visokog školstva.

Civilizacija je procvetala onda kada su ljudi počeli da obavljaju aktivnosti van proizvodnje hrane. Danas u Americi samo 1,5 odsto zaposlenih radi u poljoprivredi, a 8,2 odsto u industriji. Porast produktivnosti omogućava da se istim inputom (kapital i radna snaga) ostvaruje veće zadovoljavanje potreba bez dodatnih troškova. To istovremeno znači da se može smanjivati i količina uloženog rada tako da razvijenost merimo i time što zaposleni u Americi radi u proseku 1.790 radnih sati, a u Meksiku 2.000 radnih sati godišnje. Kejnz je predviđao da će se do 2030. godine radna sedmica skratiti na samo 15 sati. Marks nije bio tako određen, ali se i on bavio maštanjima o budućnosti bez fizičkog rada.

Najveći deo nepotrebnog trošenja rada otpada na, kako je to Dejvid Greber sa London School of Economics nazvao, “bullshit jobs” – što identifikuje sa administrativnim sektorom. Sporost u potencijalnoj automatizaciji (robotizaciji) tih poslova nije nedostatak tehnoloških rešenja nego politički strah šta uraditi sa masama činovnika koji će se naći na ulicama. Živimo u vremenu kada je sve podvrgnuto preispitivanju, kada gotovo nijedno klasično zaposlenje nije sigurno da će opstati i samo je pitanje kada će biti zamenjeno poslušnijom, produktivnijom i jeftinijom mašinom. Politički strah od pobune “skrajnutih” usporava i promene u manje eksponiranim sektorima, ali ne može zaustaviti tendenciju transformacije ljudskog rada.

Jedna od startap naučnih delatnosti naziva se skraćeno MOOC (Massively Open Online Courses) – u pitanju su masovni onlajn kursevi koji imaju tendenciju da postanu ponuda besplatnog obrazovanja za svakoga i svugde. Veruju da je to jedina budućnost ako se žele postići skladni društveni odnosi i razvoj – odnosno saseći u korenu nejednakost. Nešto poput javnih biblioteka. Internet je bez sumnje učinio mnoga znanja dostupnim, međutim valja napraviti odsudni korak ka motivaciji za učenje, jer učenje zahteva napor i koncentraciju, a okruženi smo okeanom vrlo jeftine zabave i zamlaćivanja. Najveću dozu optimizma uliva činjenica da je počela četvrta industrijska revolucija koju digitalci ukratko označavaju samo onim “4.0” i da se može raspravljati o brzini njenog širenja, ali ne i o mogućnosti njenog zaustavljanja. Trpimo porođajne muke nastajanja sasvim novog razdoblja. Produkcioni, politički, moralni, obrazovni sistemi se raspadaju. Tehnologija je otišla daleko ipred evoluiranja svesti.

Nas što se tiče postoji samo jedan način da se izađe iz zaostalosti, a to je obrazovanje, sticanje sve specifičnijeg znanja, jer sve ostalo je samo posledica. Znanje je osnovno sredstvo za proizvodnju budućnosti.

Skraćena verzija teksta biće objavljena u decembarskom izdanju časopisa Biznis i finansije

Futnote   [ + ]

1. Skill znači veština ili kvalifikacija stečena obrazovanjem.
2. Kahneman koristi termin “Illusion of skills” za astrologe, one koji proriču sudbinu, kao i za one koji profitiraju od kriminala, a svi oni insistiraju na svojoj stručnosti. Srodni su im, prema Kanemanu i berzanski gurui, koji prorokuju padove i skokove na berzi, zarađuju velike pare na izmišljenoj stručnosti i kvalifikacijama. Tržište je nepredvidivo, iako već postoje kompjuterski programi za berzanske prognoze, podjednako besmisleni kao i za rezultate na kladionicama.
3. U delu “Republika” kroz alegoriju pećine Platon je definisao četiri nivoa znanja: Prvi, stican preko slika, verbalnog nagađanja i mišljenja. Drugi, putem zdravog razuma, eksperimentima, uočenim greškama i praksom. Treći, teoretski, naučni pristup u želji da se razume zašto su stvari takve kakve jesu. Četvrti, filozofski pristup, na osnovu teorija. Potpuno razumevanje
4. Cifarske oznake za WEB označavaju (uslovno) 1.0 – početnu fazu interneta preko telefonskih linija, 2.0 je oznaka za pojavu foruma (Skyp, Tweeter, Facebook…) 3.0 označava pretvaranje interneta u database dostupan svim programima. Prvi korak je Cloud. WEB 4.0 je u povoju i trebalo bi da bude ultra inteligentni elektronski agent blizak veštačkoj inteligenciji.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *