Close
IN2 Dynamics
/ Otisak / Ima li života na selu?
BiF Analize Čitajte B&F online

Ima li života na selu?

poljoprivreda
Milutin Mitrović on 23/03/2017 - 12:01 in Otisak, Slajder

This post has already been read 1014 times!

Vidim da najtiražniji italijanski list “La Repubblica” (15. 03. 2017.) posvećuje dve strane prodaji državnog obradivog žemljišta privatnim interesentima, sa jasnom naznakom da mladi do 40 godina imaju prednost. Obiman tekst objašnjava kako već godinama na takvim prodajama učestvuju mladi a podržava ih “Banca della Terra”, što je malo poetizovan naslov za poljoprivrednu banku, namenjenu isključivo mlađoj populaciji; pomodno bi se reklo start-up poljoprivrednicima. Potražih ima li nešto slično i kod nas i dakako u štampi, zatrpanoj predizbornom paranojom, nema mesta za tako banalne vesti. A vesti zapravo ima, ali ih nema u medijima. Na primer: DAFF agrobiznis start-ap za mlade organizuje još jedan od brojnih programa obuke “za samozapošljavanje mladih u poljoprivredi, podsticanje agrobiznisa među mladima i doprinos preduzetničkom učenju /…/ Zaineresovani se mogu prijaviti na mejl: daff.fond@gmail.com do 5. aprila 2017. godine”. Da nije interneta ta izvrsna mogućnost bi ostala tajna, jer to za štampu, zajapurenu tržišnom jurnjavom za skandalima – nije vest. Zato smo u vrhu Evrope u političkim svađama, a na dnu u poljoprivredi, koja je jedina jasna komparativna prednost koju imamo.

Pogledajmo gde su ova dva primera slična, a po čemu se razlikuju. Mladi Italijani, a slično je i sa pripadnicima ostalih članica EU, imaju mogućnosti da konkurišu za početnički grant od maksimum 70.000 evra, zavisno od obima projekta. Kredite za kupovinu zemljišta, mašina i osnovnog stada dobijaju beskamatno. U prve tri godine oslobođeni su svih poreza i doprinosa. Preko specifikovane banke mogu dobiti mapu terena koje država nudi na prodaju. Italijanska država ovih dana prodaje 8.000 hektara obradivog zemljišta sa pravom preče kupovine za interesente ispod 40 godina starosti, koji žele da se bave poljoprivredom.

Finansijska osnova potiče iz fondova EU. Za stimulacije u poljoprivredi zemalja članica Unije postoji tzv. CAP (Common Agricultural Policy), program po kojem je 2016. godine izdvojeno 58 milijardi evra, uz sugestiju članicama da 2 odsto sume koju dobiju iz tog fonda usmere u pomoć farmerima početnicima, što je preko jedne milijarde evra ukupno. Program za stimulisanje početnika za razdoblje 2007-2013. iznosio je 5 milijardi, dok će njegov nastavak od 2014-2020. ukupno izneti preko 8 milijardi evra. Ambicija je da se do isteka sadašnjeg roka osnuje 160 do 180 hiljada novih poljoprivrednih poseda. Od 2007. na osnovu CAP programa u Italiji je nastalo 50.000 novih poljoprivrednih imanja, a posledica ovakve politike je nagli skok upisa studija agrikulture i to za 20 odsto prošle i 23 odsto ove godine.

Novine, TV, skupovi, bave se intenzivno fenomenom generacijskih promena. Sinovi su otišli sa imanja u fabrike, imanja su ostala na ostarelim roditeljima i sada se unuci ponovo vraćaju na selo, donoseći svoj, moderan i visoko produktivan pogled na poljoprivredu. Oni više nisu “seljaci”, pa čak ni farmeri, oni su preduzetnici u najboljem smislu te reči.

Naveo bih samo jedan primer: Valentina Rapeli, 36 godina, dobila je finansijsku podršku da se bavi uzgajanjem biljke koja se zove – vetiver (Chrysopogon zizanioides), iz čijih se korenova (dosežu do 6 metara dubine) ekstrahuje ulje traženo u kozmetici, dok biljka ima izvanredno svojstvo pročišćavanja otpadnih voda ne samo od organskog zagađenja nego i od teških metala. To je savremeno poimanje poljoprivrede, koja omogućuje da se i sa malih poseda dobije pristojan dohodak.

Ukratko, osnovna zapažanja su da mladi poljoprivrednici imaju nekonvencionalan odnos ne samo prema kulturama koje gaje, a najčešće sami i prerađuju, nego je uočljivo da kao nosioci projekata naviše nastupaju žene (preko 60 odsto). Svesni da se ne mogu nositi sa multinacionalnim latifundistima koji su monopolisali proizvodnju koja se berzanski kotira (žitarice, uljarice, stoku, perad…) nalaze sebi niše koje zahtevaju veću dovitljivost, dosta rada i smisla za organizaciju, povezivanje sa drugima i neprekidnu zainteresovanost za nove mogućnosti. Evropska investiciona banka, koja je zadužena za funkcionisanje CAP programa, pokrenula je poseban Erazmus za međusobnu direktnu razmenu iskustava mladih poljoprivrednika u čitavoj EU. Program stimulacije novih poljoprivrednika znatno je doprineo smanjenju nezaposlenosti, preporodu sela i modernijem poimanju poljoprivrede na opštu korist.

Gde je u tom svemu naše mesto? Pre svega Srbija nije članica EU, pa ne može ni da računa na sve pogodnosti koje imaju drugi. Situacija u poljoprivredi gotovo da je katastrofalnija nego u industriji. Posedi su rasparčani, stanovništvo ostarelo – ankete pokazuju da 56 odsto stanovništva van gradova ima preko 65 godina, po novinama će se naći podatak da čak 70 odsto poljoprivrednika spada u tu starosnu grupu. U poljoprivredi EU starijih od 65 godina ima 29,6 odsto, dok je većinska grupa od 53,2 odsto sazdana od farmera starih 35 do 64 godina. Neobičan je podatak da se kod nas 22 odsto stanovnika doselilo iz gradova u selo da bi lakše preživljavalo sa malim penzijama.

Umesto kuknjave, prebacivanja krivice sa jednih na druge i paralize nezadovoljstvom, grupe entuzijasta bez buke ozbiljno rade na obučavanju pripadnika mlade generacije da svoju egzistenciju nađu u poljoprivredi. Gde god potražite nešto o tome naletećete na projekat “DAFF – agrobiznis start-up za mlade” – dobar sklad finansija iz Švajcarske (SDC) i Nemačke (GIZ) i naše posvećenosti volontarijatu. Najveći deo aktivnosti, iako se ponegde navode ministarstva za rad i za omladinu, odvija se van instiucija, neprofitnim volonterskim radom i žarom.

Šta je DAFF? U pitanju je skraćenica od Development Agriculture Fund Fenomena. Šta je Fenomena? To je neprofitna organizacija iz Kraljeva koja se bavi pitanjima poboljšanja života žena, rodne ravnopravnosti, životne sredine i socijalnog preduzetništva. Ciljna grupa su mladi, ali i svi drugi koji su pred barijarama za zapošljavanje: žene, osobe sa invaliditetom, Romi i pripadnici drugih manjinski zajednica, osobe bez kvalifikacija, mladi bez roditeljskog staranja. Dakle, agrobiznis start-ap za mlade samo je deo njihove borbe za ravnopravnost i dostojniji život. Njihove akcije naći ćete i na izvrsnom portal najstudent.com koji publikuje podatke o stipendijama, praksi, konkursima, programima za studente, masterima, doktoratima, specijalizacijama, organizacijama i ustanovama važnim za studente pa i o programima političke emancipacije studenata – ukratko, vraćaju poverenje ljudima da u ovoj zemlji ipak neko nešto pametno i korisno radi.

Zajedno sa regionalnom Agencijom za razvoj okruga Zlatibor, DAFF je prošle godine organizovao obuku, smeštaj, ishranu, prevoz i radni materijal – sve besplatno, za učesnike obuke koji su obavezni jedino da potpišu izjavu da neće odustati pre kraja obuke. Znanje o održivoj poljoprivredi, preduzetništvu, izradi biznis plana, prezentaciji poslovne ideje, pregovaranju sa fondovima i investitorima, saradnji preko tematskih mreža itd. prenose im kvalifikovani stručnjaci. Podsticanja radi postoji i takmičenje učesnika, a najbolji dobijaju investiciju za start u iznosu od 350.000 dinara. Kod nas toliko dobijaju pobednici, a u EU svaki interesent sa validnim projektom može da pretenduje na iznos do 70.000 evra, odnosno 24,5 puta više nego u Srbiji. To je jedna od prednosti koja se dobija članstvom u Uniji. Ne tvrdim da takvih projekata nema u Rusiji, koja je po nekima alternativa Evropi, ali su se sva moja traganja pokazala uzaludnim.

DAFF je najbolje organizovana, ali nije jedina inicijativa za mlade poljoprivrednike. Na primer, Omladinski klub iz Novog Bečeja u zajednici sa opštinom pokreće obuku mladih za proizvodnju u plastenicima kojima će omogućiti da posle obuke besplatno koriste plastenike iz Kumanova. Rok za prijavu bio je 20. mart ove godine. Ista ta Opština Novi Bečej i Udruženje Roma organizovali su izradu ranog profila nezaposlenih Roma kako bi efikasnije definisali politiku za ovu ciljnu grupu i uključili ih u programe obuke. Ima toga još.

Šteta je da se izgleda niko ne bavi praćenjem i analizom uspeha dobitnika kredita za početak proizvodnje. Možda se i bavi, ali saznanja nisu dostupna javnosti. Od primera koji se mogu naći u štampi izabrao bih samo jedan: Olga Nikolić, o kojoj je pisao Blic, dobila je za svoj start 2015. godine 160.000 dinara i uložila ih u pretvaranje porodičnog imanja u plantažu voća na Jastrepcu. Voće sama sa uspehom prerađuje. Da bi zaista mogla da se razmahne u poslu – kaže ona – trebalo bi da subvencija bude bar tri puta veća, da za početnike postoje povoljni krediti i da neka stručna služba prati i pomaže onome ko se upustio u samozapošljavanje.

Prema zvaničnoj statistici nezaposlenost u Srbiji iznosila je 2016. godine 19,7 odsto, a nezaposlenost mladih 44,2 odsto. Ministar za rad izjavio je ovih dana da je stopa nezaposlenih mladih 2012. godine bila 50, a da je sada 37 odsto. Imam veće poverenje u statistiku nego u ministra, pogotovo u vreme predizbornih egzaltacija. No, čak i da je ministar u pravu, i to je mnogo, jer recimo, prema Eurostatu, Hrvatska ima 28 odsto a Slovenija 16,8 odsto nezaposlenih mladih, uza sve krize i teškoće kroz koje i oni prolaze. Dakako da ima i gorih, ali se sa gorima porede samo oni koji su se pomirili sa svojom nesposobnošću.

Ako se želi postići premošćivanje provalije između sela i grada u Srbiji onda je jedan od najefikasnijih puteva stvarati svim silama uslove za mlade da imaju koristi od povratka na selo i da tako doprinesu njegovom ne samo produktivnom nego kulturnom i civilizacijskom napreku. Tek mlada generacija savremenih preduzetnika u poljoprivredi, a ne novih seljaka, može doprineti razbijanju ruralnog konzervativizna. Današnji seljaci, čast izuzetcima, su onaj jezičak na vagi koji najčešće pretegne na lošu stranu kad valja birati između prošlosti i budućnosti. Godine 2004. “Vreme” je definisalo SPS kao ruralnu partiju zbog 29 odsto seljaka među njenim članstvom. U isto vreme njihov koalicioni partner SRS imao je 30 odsto seljaka u svom članstvu. Budući da iste ličnosti i politika i danas čine izabranu vlast ne verujem da se bilo šta značajno promenilo.

 
Skraćena verzija teksta biće objavljena u aprilskom izdanju časopis Biznis i finansije

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *